Просветитељство — разлика између измена

Дарнтон објашњава да је резултат „фузије -{''gens de lettres''}- и -{''grands''}-“ био настанак опозицијске литерарне сфере: -{''[[Grub Street]]''}-, домена „мноштва стихотвораца и надриписаца“.<ref>Crébillon fils, quoted from {{sfn|Darnton, ''The Literary Underground'', |1982|pp=17.</ref>}} Ови људи, привучени славом -{''Res publice literarie''}-, долазе у [[Лондон]] како би постали писци, само да би открили да су њихови снови књижевне славе тек нешто више од илузија. Тржиште књижевности једноставно није могло да поднесе велик број писаца, њих су у сваком случају [[гилде]] издавача и продавача књига лоше плаћале.<ref>Darnton, ''The Literary Underground'', 19, 20.</ref> Писци из -{''Grub Street''}-, -{''Grub Street Hacks''}-, осећали су крајњу горчину у према релативном успеху њихових литерарних рођака, учених људи (-{''men of letteres''}-).<ref>{{sfn|Darnton, "The Literary Underground", |1982|pp=21, 23.</ref>}}

Ова горчина и мржња испољила се у произведеној литератури, обележеној као -{''libelle''}-. Писани углавном као [[памфлети]], -{''libelle''}- су „клеветале двор, цркву, аристокрацију, академије, салоне, и све узвишено и угледно, укључујући и саму монархију“.<ref>{{sfn|Darnton, ''The Literary Underground'', |1982|pp=29</ref>}} Дарнтон именује -{''Le Gazetier cuirassé''}- Шарл Тевено де Моранда као прототип овог жанра.

-{''Grub Street''}- литературу су највише читале писмене масе у време просветитељства.{{sfn|Outram|2005|p=22}} Још важније, Дарнтон објашњава да су ти писци наследили „револуционарни дух“ који су некад показивали -{''philosophes''}-, те су отворили пут Француској револуцији тиме што су десакрализирали фигуре политичког, моралног и религијског ауторитета у Француској.<ref>{{sfn|Darnton, ''The Literary Underground'', |1982|pp=35–40.</ref>}}