Праменка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 8:
[[Датотека:Afternoon landscape with sheep and shepherds at the Pester Plateau in Serbia.jpg|мини|лево|200п|Сјеничка праменка на [[Пештер|Пештерској висоравни]]. Од млека од сјеничке праменке справља се [[сјенички сир]].<ref>[https://www.agroklub.rs/stocarstvo/naci-nova-trzista-za-sjenicki-sir/37627/ Наћи нова тржишта за сјенички сир (Агроклуб, 30. новембар 2017.)]</ref>]]
[[Датотека:Sheep on the pastures, Shar Mountain.JPG|мини|десно|200п|Стадо шарпланинске праменке на [[Шар планина|Шар планини]]. Стада овог соја чува [[Пас|овчарски пас]] [[Шарпланинац]]. Од млека од шарпланинске праменке справља се чувени [[шарски сир]].<ref>[http://gracanicaonline.info/2017/09/05/sarski-sir-blago-sirinica/ Шарски сир благо сирићана (Грачаница онлајн, 2017.)]</ref> <ref>[https://www.youtube.com/watch?v=Gx-BfxR0iAg Како се прави шарски сир? (МостТВЗвечан - Званични канал)]</ref> ]]
Користила се у народном овчарству за све три производње: [[млеко]], [[месо]] и [[вуна]]. Жива мера оваца, у зависности од соја и услова гајења, креће се између 30 i 60 kg, а овнови између 40 и 80 kg. Производња млека праменке је релативно мала, а знатно варира између сојева (од 40-100 литара и више у лактацији од 6 месеци ), и зависи такође од исхране.<ref name="automatski generisano1" /> Тежина руна у просеку износи 1,4 kg. Боја руна је најчешће бијела, мада код неких сојева може бити мрко па и црно. Плодност праменке је релативно добра. Од 100 ојагњених оваца добија се 100-110 јагњади. Порођајна тежина јагњади је између 2 i 4 kg, што зависи од соја и нивоа исхране мајки.<ref name="automatski generisano1" /> Јагњад су отпорна а морталитет низак.
[[Датотека:Pramenka glava (Bosna).jpg|мини|лево|200px|Дубски (влашићко-травнички) ован у [[Козара|Поткозарју]].]]
[[Датотека:Sheeps drink from Lumbardh lake.jpg|мини|десно|200п|Бардока (бела метохијска) на појилишту.]]
Ред 14:
У прошлости се за справљање сира првенствено користило овчије млеко ([https://www.youtube.com/watch?v=vWhv9aP8Hzw Технологија израде овчијег белог сира]). Овакав систем узгоја стоке био је доминантан до средине 20. века када услед урбанизације, индустрализације и миграције становништва из села у град успео да одржи у изолованим планинским пределима Балканског полуострва и на почетку 21. века.
[[Датотека:Bukuria e Kosovës.jpg|мини|лево|200п|Косовски сој на испаши.]]
[[Датотека:Јагње.JPG|мини|
Средином [[20. век]]а у Југославији ради побољшања производних карактеристика праменке започиње спаривање са високопродуктивном француском мерино арл расом а касније и немачком мерино-ландсчаф расом (виртембершка овца). Овај период оплемењивања праменке познат је као „меринизација". Губитак интереса за гајење нископродуктивних сојева, као и укрштање праменке са продуктивним расама довели су до наглог смањења аутохтоне популације. Процена степена угрожености праменке показује да поједини сојеви имају мање од 100 јединки, што захтева хитне мере презервације и конзервације ради очувања специфичног генофонда.
У [[21. век]]у, осим појединих сојева праменке угрожено је планинско краторого домаће говече - [[буша]], [[балканска домаћа коза]], [[Домаћи магарац|балкански магарац]], као и [[балкански брдски коњ]].
| |||