Главни град света Германија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Cat-a-lot: премештање из Категорија:Нацистичка Немачка у Категорија:Трећи рајх |
|||
Ред 8:
'''GERMANIJA-NACISTIČKI SUPER GRAD'''
'''UVOD'''
Sveta germanija je Hitlerov plan za izgradnju tj.dogradnju Berlina čije ideje i počeci izgranje počeli pre početka rata i nastavili su se u toku rata.To je trebalo biti i Novi Berlin i Hitlerov super grad.Ovaj grad je bio samo delić ideja i projekata koje su planirali pripadnici ovog režima u ostvarenju svoga sna o arijevskoj utopiji.Sveta Germanija je trebala da postane lepši i veći od mnogih gradova u svetu a i sam model na kome bi se ugledalii ostali gradovi kako u samom Rajhu tako i gradovi na drugim meridijanima.Glavni zagovornici i vizionari ovog megalomanskog projekra"distopijskog megapolisa"bili su Adolf Hitler i dr.arhi.Albert Šper.Ova ideja se može porediti i kao neka vrsta graditeljske propagade nacizma koja nije bila nikakva novost.Još od proglašenje Hitlera za kancelara, Nemačke počinju radovi na građevinskim projektima, projektima izgradnja nekih javnih objekata,pre svega izgradnja industrijskih pogona radi oporavljanja ekonomije države (na primer automobilske industrije)U februaru 1936.otvorena je prva fabrika Folksvagena,koja je iste godine pokazala prototip svog automobila ,,bube" na berlinskoj izložbi.Onda izgradnja i otvaranje industrije za proizvodnju vojne opreme i nauružanja (Ludvafe-čudesna oružja)koja je bila glavna ideja za rešavanja nezaposlenosti u tadašnjoj Nemačkoj,kao i izgradnja infrastrukture pre svega auto puteva.Auto putevi su tada bili građevinski projekti koji su pored infrastrukturne fukcije imali uligu u propagadnoj mašineriji Trećeg rajha.Decembra 1932. Fric Tot,nacistički inžinjer,prestavio je Hitleru svoj plan za izgradnju velike mreže autoputeva u Nemačkoj.Kada je došao na vlast,Hitler je formirao posebno telo za gradnju auto puteva,a izgradnja je počela istovremeno na 15 lokacija sa 15 000 radnika u proleće 1934.Do jeseni 1936.bilo je završeno oko 1000 km autoputa,a do kraja 1941,uz investiranih 6,5 miliona maraka,bilo je izgrađeno i saobraćaj se odvijao na oko 4000 km autoputeva u Nemačkoj.Ta moderna mreža autoputeva sa 9000 mostova,postala je model za čitav svet.Hitler je otvarao najveći broj izgraćenih deonica prestavljavši se kao "otac autoputa",a autoput u nacističkoj propagandi,izložbama i na skulturama veličan je kao "piramida Trećeg rajha".
Germanija kao nova kulturna,umetnička i naučna prestonica Evrope trebalo da bude izvan domena po veličini,prostornosti i arhitekonskog koncepta od tadašnjih prestonica Evrope kao što su Pariz,London i Rim,trebala je da ih nadmaši.Po arhitetonsko-urbanističkom stilu ova prestonica je trebala da bude izgrađena u neaoklasičnom i neoatičkom arhitektonskom konceptu,stilski radilo se o klasičnim građevinama sa reljefnim dekorima na fasadama ,prozorima i vratima i stubovim u jonskom i koritsko stilu,sa širokim ulicama i načinu prostiranja po principima Kargo-Dekumo, prostiranju glavnih u ulica sa velikom građevinom na glavnom trgu.Ovaj grad bi se sastojao od velikih i malih masivnih građevina izgrađenih pre svega od kamena i betona a i cigala,to bi bila masivna monomentalna zdanja.Grad je pored svih tih javnih građevina izgrađenih u određenim delovima kvartova Berlina trebalo da ima i nekoliko najupečatljivih tj. najdominatnih građevina u prostornom i arhitektonskom smislu i one su imale nekoliko namena.Tu bih izdvoio pre svega Trijufalnu kapiju(Slavoluk) koja je trebalo da bude nekoliko puta veća od one u Parizu,nalazila bi se na jugu Berlina,onda Olimpijski stadion,i velika dvorana-palata koja je imala namenu propagandne dvorane,tj prostora za političke skupove i aktivnosti kao i religisko-okultnog prostora.Ovaj graditeljski plan je započet 1937.godine,i trebalo je teorijski da bude završen do 1950.godine.Prvo je urađen urbanistiki, potom arhitekronski projekat, a nakon toga je napravljena i velika maketa ovog novog grada.Radi ovog projekta čitavi delovi Berlina su uklonjeni,sve u isto vreme dok se planirao Holokaust.Hitler je viziju svoje nacističke distopije hteo da nazove "Welthauptstadt Germania" (metropola sveta Germanija).Šper je Hitlera već impresionirao svojim radom u Nirnbergu, gde je namerno reinterpretirao klasičnu arhitekturu u masivne i vrlo nacističke građevine osmišljene da uplaše i pojačaju moć.
'''ZNAČAJNE GRAĐEVINE U GERMANIJI'''
'''TRIJUNFALNA KAPIJA'''
Hitlerova i Šperova ideja bila je uzeti sve monumentalne zgrade, bulevare ili skulpture koje Evropa ima i kopitati ih, samo nekoliko puta uvećane. Većina tih lepota bila bi u nizu dužine sedam kilometara dugačkog bulevara koji bi najbolje ilustrovao veličinu i moć nacističke Nemačke. Na jugu bi se nalazila trijumfalna vrata, kao pariska Trijumfalna kapija samo šest puta veća.Trijunfalna kapija je bila glomazna monumentalna građevina,naki delovi su bili izgrađeni tokom projektovanja i gradnje ispitivane su izdržljivost materijala koji bi se ugradili u kapiju pored otpornosti materija na delovanje statičkih sila ispitivano i izdržljivost na eksplozije granata.Problem oko izgradnje ovog zdanja javio se zbog masivnosi kapije čijoj masi tlo, na kome se kapija nalazila nije moglo da izdrži opterećenje kapije,zbog toga je izgradnja obustavljena. Na severu, bulevar bi se otvorio prema ledini za održavanje parada koja se pruža prema velikom "Hitlerovom palatom".
'''HITLEROVA PALATA'''
Njegovu palatu su inspirisale elegantne građevine rimskog Panteona i Bazilike sv. Petra, ali Hitleru je od elegancije bila važnija veličina.Pre svega ova građevina bi imala 2 puta veću kupolu od kupole rimskog Panteona koji je bio glavna inspiracija za ovo monomentalno zdanje. Prostorije su bile zamišljene na 99.000 kvadratnih metara, i biti nadsvođene sa 200.000 tona materijala. Bio bi to centar nacističkog kulta i centar, srce velegrada, i najveća zatvorena zgrada na svetu koja bi mogla primiti 180.000 ljudi. Samo je šačica zgrada sagrađena, a Hitlerova kancelarija je uništena u bombardovanju Berlina 1945. godine.
Ostatak velegrada Germanije bio bi premrežen puteva, železnicom, tunelima i prostorima za stanovanje. Sama okolina ne bi činila dobro svojim stanovnicima koji bi se po gradu morali kretati komplikovanim tunelima ispod zemlje da ne naruše lepotu i sklad spoljnog izgleda.
Arhitektura iskorišćena da doslovno i metaforički ubije ljude u pojam. Sa zemljom su sravnjeni čitavi Berlinski kvartovi, oduzeto je preko 60.000 stanova, i više od 100.000 Nemaca je ostalo bez krova nad glavom. Od Jevreja je preoteto 25.000 stanova. Izbačeni su, poslani u geta, pa u logore smrti, a Nemci bez kuća su nagurani u njihove domove. Jedno su vreme Jevreje bili radnici.
Šper je navodno rekao kako "su Jevreji naučili da prave cigle u egipatskom ropstvu". Upravo je to i početak Holokausta. Gros-Rosen, Buhenvald, i Mauthauzen logori smrti sagrađeni su kraj kamenoloma, dok je Saksenhauzen napravljen kraj ciglane. Šper je i potpisao ugovor sa SS-om kako bi sve cigle išle na gradilište Germanije. Desetine hiljada umrle su od neprekidnog rada na hladnoći. Radnu snagu od 130.000 ljudi nisu činili samo Jevreji nego i ratni zarobljenici, a uskoro su krenuli da sakupljaju Rome, homoseksualce i prosjake da se "pojača" proizvodnja.
'''OLIMPIJSKI STADION'''
Desetak kilometara od centra napravljen je stadijum za Berlinsku Olimpijadu koja se održavala 1936. godine. Bio je najveći u Evropi, slična rimskom Koloseumu, samo 200 metara duži. Nakon uspeha igara Hitler je zaključio da mu treba masivnija arena, ali je ona bila sagrađena samo do pola.
Olympiastadion (Olimpijski stadion) je sportski stadion u Berlinu u Nemačkoj. Dva su stadiona na ovoj lokaciji: sadašnji i onaj stari, koji je sagrađen za potrebe neodržanih Olimpijskih igara 1916. Oba stadiona su dizajnirana od članova iste porodice arhitekta, prvi od oca Otta Marcha, drugi od sina Wernera Marcha.
Sadašnji Olimpijski stadion je sagrađen za Olimpijskih igre 1936. u južnom delu Reichssportfelda (današnji Olympiapark Berlin).
U 1931. godini, Međunarodni olimpijski odbor je Berlinu dao da bude domaćin XI. Olimpijskih igara 1936. Nemačka vlada je odlučila da renovira stari Olimpiski stadion iz 1916., sa arhitektom Wernerom Marchom, sinom Otta Marcha.
Kada je 1933. godine njemačka Nacionalsocijalistička radnička stranka došla na vlast u Njemačkoj odlučili su da iskoriste Olimpijske igre za propagandne potrebe. Hitler je naredio da se u šumi Grunewald sagradi veliki sportski kompleks čije je ime bilo "Reichssportfeld" sa potpuno novim Olympiastadionom. Arhitekt Werner March je ostao kao glavni u projektu, zajedno sa svojim bratom Walterom Marchom.
Gradnja se odvijala od 1934. do 1936. Kada se završila gradnja Reichssportfelda, bio je dug 1.32 km2 i sastojao se od: Olympiastadion, Maifeld i Waldbühne amphitheater, napravljeni za razne vrste sportova,fudbala, plivanje, hokej na travi, itd.
Werner March je sagradio novi Olympiastadion na mestu starog Deutsches Stadiona, sa strukturom dubokom 12 metara pod zemljom.
Kapacitet novog Olympiastadiona je dosegao do 110,000 mesta. Također se sastojao od VIP loža napravljenu za Adolfa Hitlera i njegove suradnike. Tlocrt stadiona je simetrično dizajniran, a blizu Maifelda, nalazio se "Marathontor" (maratonski luk) sa velikim spremištem napravljenim za olimpijski plamen.
1939. - 1945.
Olympiastadion je jedna od retkih građevina koja je "preživela" Drugi svetski rat, ostao je gotovo netaknut. Najpoznatija bitka oko Olympiastadiona je bila u aprilu 1945. godine, kada je sovjetska armija htela da okupira stadion. Ovaj događaj je bio tokom poslednje bitke Drugog svjetskog rata.
Jedini deo Reichssportfelda je toranj Glockenturm na kojem se nalazilo zvono. Treći Rajh ga je koristio kao spremnik i arhivu, npr. filmova. Sovjetske snage su slučajno pogodile toranj, a toranj je popravljen.
U 1947. godini, Britanski inžinjeri su srušili toranj, ali su ga rekonstruirali u 1962. godini. Olimpijsko zvono, koje je preživelo sovjetski napad, ostalo je na tornju. Na dan napada, pao je 77 metara i napukao. U 1956., zvono je spašeno i koristilo se kao meta za vežbe protivtenkovskih snaga. Napuklo zvono je ostalo čitavo i danas.
'''ZAKLJUČAK'''
Imao je Hitler svoje unutrašnje kritičare. Šper saradnik Hans Stefan nacrtao je niz karikatura kroz koje parodira megalomaniju. Smatrao je i da su ovi planovi u kontrastu s istorijom i kulturom Nemačke, i zato uvredljivi, a Hitlerovo pomeranje spomenika i nadogradnje svetogrđem. To je pokazivao kroz svoje radove. Gradnja je stala kako je rat napredovao. Šper je bio toliko uveren u nacističku pobedu da se radovao bombardiranju Berlina da se sve sravni sa zemljom i krene u pravu izgradnju.Ova veoma abiciozni projekat nije u potpunosti bio ostvaren u svu svoju zamisao međutim i nakon saveznikog bombardovanja po sistemu tepih bombardovanje,ipak su se održali po neki objekti koji su bili deo ovog projekta,kao na primer Olimpijski stadion.
'''LITERATURA'''
-USPON I PAD TREĆEG RAJHA – ISTORIJA NACISTIČKE NEMAČKE, Vilijam L. Širer
-BBC News. BBC (31. jula 2004).
„Introduction to the Holocaust”. United States Holocaust Memorial Museum. Pristupljeno 12. 5. 2013.
-Price, Alfred (2003). Targeting the Reich: Allied Photographic Reconnaissance over Europe, 1939–1945. London: Military Book Club. ISBN 978-0-7394-3496-3.
-Tooze, Adam (2006). The Wages of Destruction: The Making and Breaking of the Nazi Economy. London; New York: Allen Lane.
-Toynbee, Arnold, ed. (1954) Survey Of International Affairs: Hitler's Europe 1939-1946
| |||