Велики Тимочки андезитски масив — разлика између измена

'''Велики Тимочки андезитски масив''' налази се у источној [[Источна Србија|источној Србији]] и представља предео богат облицима палеовулканског рељефа. Он има [[Меридијан (географија)|меридијанмеридијански]]ски правац пружања, од [[Мајданпек]]а на северу до [[Сокобањска котлина|Сокобањске]] и [[Књажевачка котлина|Књажевачке котлине]] на југу. Дужина масива износи преко 80 km а ширина до 22 km.

Андезитски масив настао је у прошлости изливањем огромних маса [[Андезит|андезитандезита]]а и [[дацит]]а у пространој потолини између планина Старице, [[Кучај]]а, [[Ртањ|Ртња]] и [[Тупижница|Тупижнице]] и долине [[Тимок]]а. На овом простору вулкански рад био је интензиван још у горњој [[Креда (периода)|креди]], када је имао карактер субмаринских ерупција а завршен је пре средњег [[миоцен]]а. На период завршетка вулканског рада указује то што марински [[Седимент|седиментседименти]]и средњег миоцена на овом простору нису испробијани лавичним изливима.

У рељефу масива преовлађују купаста узвишења која су поређана у низове. [[Јован Цвијић]] издвојио је три низа вулканских купа: Првулове чуке, Страхинове чуке и низ [[Tilva Njagra|Тилва Њагре]]. Ови низови купа имају правац ссз-јји и стичу се у планинском масиву [[Црни врх (источна Србија)|Црног врха]] који је изграђен од андезита. Између купа, у интеколинским улегнућима, нема речних токова и долина што указује да овај рељеф није ерозивног порекла. Према Јовану Цвијићу, то је примарни рељеф од вулканских ерупција. Купе ретко представљају један врх, већ се на терену издиже неколико главица. Оне се издижу око 80-180 m изнад околног терена. Од низова купа одвајају се бочне косе које чине утисак споредних кратера. Таква је бочна [[Меџинова чука |Меџинова чука]] изнад Брестовачке бање. [[Чука Лужуко |Чука Лужуко]] представља комплекс андезитских главица.[[Датотека:Tilva Njagra 02.jpg|мини|Поглед на палеовулканску купу Тилва Њагра са обале Борског језера.]]

Палеовулканска купа [[Tilva Njagra|Тилва Њагра]] је најизразитија купа у читавој еруптивној области. Одликује се очуваном формом правог [[Вулкан|вулканвулкана]]а, симетричним странама и бочном, паразитском купом, [[Tilva Mika|Тилва Миком]]. Главна купа висока је 770 m а Тилва Мика 625 m.

У сливу [[Злотска река|Злотске реке]], између села [[Злот (Бор)|ЗлотЗлота]]а и [[Брестовачка Бања|Брестовачке бање]], налази се читав низ мањих палеовулканских купа. Најизразитије од њих су [[Kumastakan|Кумастакан]], јужно од планинске масе Црног врха и [[Kršte Satuli|Крште Сатули]] код Злота, у подножју источног одсека планије [[Кучај]]а. Купа Кумастакан (730 m) је широка у бази око 1 km, а њена релативна висина је 250 m. Крше Сатули (432 m) се диже око 190 m изнад корита Злотске реке и има идеалну конусну форму. Идући од Црног врха ка југу јавља се читав низ мањих купа: Краку Илијон 660 m, Руђина Галоњи 653 m, Ремецова чука 524 m, Девесељ 507 m, Скорушулуј 490 m, Првулово брдо 600 m, Савачки камен 498 m итд.