Вртача — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 6:
Димензије вртача варирају у веома широким границама јер зависе од различитих фактора. Фактори који одређују димензије вртача су: режим и укупна количина падавина на том простору, чистоћа и дебљина кречњачке масе, честина пукотина у [[кречњак]]у, интензитет корозије (крашке или [[хемијска ерозија|хемијске ерозије]]), стадијум еволуције, тектонска поремећеност кречњака, климатска зоналност, тип [[Крас (геоморфологија)|краса]] итд. Највећи број вртача има ширину 20-50 m а дубину 5-10 m. Мале вртаче имају ширину од једва неколико метара а дубину неколико десетина сантиметара. Насупрот њима постоје вртаче џиновских размера. Вртача Пониква, изнад Бакра, има пречник од 800 m, а дубину 200 m. Северно од ње је вртача чији је пречник 700 m и у њој је периодско језеро. Вртача Норин у [[Никшићко поље|Никшићком пољу]] дугачка је 600, широка 450, а дубока 160 m.
Највећи број вртача настаје [[солватација|растварањем]]. [[предиспозиција|Предиспозицију]] за појачано растварање представљају механички дисконтинуитети [[стене|стенске]] масе - [[расед|разломи]], међуслојне [[пукотина|пукотине]], а нарочито места укрштања више разлома. У ретким случајевима, вртаче могу настати проваљивањем [[плафон|таваница]] плитких подземних [[просторија]] и слегањем [[тло|тла]]. Тако настали облици називају се ''саломне вртаче''.
Вртаче су, по правилу, масовна појава. Јављају се на заравњеним [[
На теренима које изграђују тање масе [[карбонат]]а, које се смењују с нерастворљивим стенама, јављају се ретке, индивидуалне вртаче, обино мањих, од метарских до декаметарских димензија. Њихове странице и дна су прекривени дециметарски дебелим [[елувијални процес|елувијумом]]. Такви облици се називају '''алувијалне вртаче'''.
Ред 24:
# '''Левкасте вртаче''' имају полупречник приближно једнак дубини. Ти облици су веома чести у добро растворљивим, [[геотектоника|тектонски]] поремећеним кречњацима. На њиховим странама, по правилу, су развијене [[шкрапа|шкрапе]].
# Полупречник '''бунарастих вртача''' је знатно мањи од дубине а често имају вертикалне стране. Ове вртаче настају на пресеку два вертикална - субвертикална разлома или више њих. Оне представљају прелаз ка [[јама]]ма. Оштра граница између бунарастих вртача и јама не може се поставити.<ref name="autogenerated235"/> Овај тип вртача ређи је у односу на претходна два. Репрезентативни примери овог типа има у околини [[Логатец]]а, у [[Словенија|Словенији]], где имају дубину 15-20 m a пречник само 2-5 m. У [[Радоштак]]у (огранак [[Орјен]]а) оне су дубоке до 150 а широке до 50 m. У Источној Србији означавају их као пропаст. Највећи њихов број налази се на површи Валожја, на [[
У морфографском погледу, према изгледу њиховог отвора, вртаче се деле на округласте, овалне и издужене. Код овалних већа оса је два пута дужа од мале осе, а код издужених је тај индекс још и већи.<ref name="геоморфологија"/>
|