Очекивано трајање живота — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м harvardski nacin citiranja |
||
Ред 5:
Државне -{''LEB''}- вредности које објављују државни статистички заводи и међународне организације су заправо процене -{''LEB''}- вредности раздобља. У [[Bronze Age|бронзаном]] и [[Iron Age|гвозденом добу]], -{''LEB''}- је био 26 година. Године 2010. светски -{''LEB''}- је био 67,2 година. Задњих година, у [[Свазиланд]]у -{''LEB''}- је око 49, а у [[Јапан]]у око 83. Комбинација високе [[infant mortality|смртности одојчади]] и умирања младих одраслих особа од несрећа, [[епидемија]], [[куга]], [[рат]]ова и [[порођај]]а, нарочито пре него што је савремена [[медицина]] била широко доступна, знатно су снижавали -{''LEB''}-. Али за оне који би преживели ране опасности, животни век од 70 година није био неуобичајен. На пример, друштво са -{''LEB''}- вредношћу од 40 може да има мало људи који умиру са тачно 40 година: већина би умрла пре тридесете или након педесет пете. У популацијама са високом стопом смртности новорођенчади, -{''LEB''}- је веома осетљив на стопу смрти током првих неколико година живота. Због ове осетљивости на смртност одојчади, -{''LEB''}- може бити изложен грубо погрешним интерпретацијама, што доводи до веровања да ће популација са ниским -{''LEB''}- вредностима нужно имати мали број старијих особа.<ref name="Laden2011">{{cite news|last=Laden|first=Greg|url=http://scienceblogs.com/gregladen/2011/05/01/falsehood-if-this-was-the-ston/|title=Falsehood: "If this was the Stone Age, I’d be dead by now"|work=ScienceBlogs|date=01. 05. 2011|accessdate=31. 08. 2014}}</ref> На пример, у хипотетичној стационарној популацији у којој половина популације умире пре узраста од пет година док сви други умиру у својој седамдесетој години, -{''LEB''}- ће бити око 36, али ће око 25% популације имати између 50 и 70 година. Још једна мера, као што је животно очекивање у петој години (-{e}-<sub>5</sub>), може се користити да се искључи ефекат смртности одојчади како би се обезбедила једноставна мера свеукупне стопе смртности, изузев раног детињства; у горе поменутој хипотетичкој популацији, очекивани животни век у петој години би био додатних 65. Агрегатне популационе мере, као што је пропорција популације у различитим старосним групама, такође се требају користити уз индивидуалне мере као што је формално очекивање животног века кад се анализира структура и динамика становништва.
Математички, очекивани животни век је средња вредност броја година живота које преостају при датом узрасту, под претпоставком да старосно специфичне стопе смртности остају на њиховим недавно мереним нивоима.<ref>{{Cite book|author=Arthur O'Sullivan|authorlink=Arthur O'Sullivan (economist)|
Очекивано трајање живота се такође користи у биљној или животињској [[Екологија|екологији]];<ref>{{cite journal|title=Life Histories of Mammals: An Analysis of Life Tables|last=Millar|author2=Richard|first=John S. M. Zammuto|journal=Ecology|volume=64|issue=4|year=1983|pages=631-635|doi=10.2307/1937181|publisher=Ecological Society of America|jstor=1937181}}</ref> Оно се наводи у [[life table|табелама смртности]] (такође познатим као [[actuary|актурарске табеле]]). Термини очекивано трајање живота се исто тако може користити у контексту произведених објеката,<ref name=machine>Eliahu Zahavi, Vladimir Torbilo & Solomon Press (1996) Fatigue Design: Life Expectancy of Machine Parts. CRC Press. {{page|year=|isbn=978-0-8493-8970-2|pages=}}</ref> али се сродни термин [[shelf life|рок трајања]] користи за потрошачке производе, а термини „средње време до квара” ({{јез-енг|mean time to breakdown}} - -{MTTB}-) и „[[mean time between failures|средње време између кварева]]” ({{јез-енг|mean time between failures}} - -{MTBF}-) се користе у инжењерству.
Ред 13:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|author=Arthur O'Sullivan|authorlink=Arthur O'Sullivan (economist)|
* [[Leonid A. Gavrilov]] & Natalia S. Gavrilova ''The Biology of Life Span: A Quantitative Approach''. New York: Harwood Academic Publisher. {{page|year=1991|isbn=978-3-7186-4983-9|pages=}}
* Kochanek, Kenneth D., Elizabeth Arias, and Robert N. Anderson (2013), ''[https://purl.fdlp.gov/GPO/gpo41789 How Did Cause of Death Contribute to Racial Differences in Life Expectancy in the United States in 2010?]''. Hyattsville, Md.: [[United States Department of Health and Human Services|U.S. Department of Health and Human Services]], [[Centers for Disease Control and Prevention]], [[National Center for Health Statistics]].
| |||