Просветитељство — разлика између измена

 

<blockquote>

</blockquote>

 

У супротности с интелектуалним [[историографија|историографским]] приступом просветитељству, који проучава различите струје или дискурсе интелектуалне мисли унутар европског контекста у 17. и 18. веку, културални (социјални) приступ проучава промене које су се збиле у европској култури и друштву. Према том приступу, просветитељство је мање кохерентан скуп идеја, а више процес промене у друштву и култури - и „садржај“ и процес којим се тај садржај преносио су важни у једнакој мери. [[Roger Chartier|Роже Шартје]] то објашњава на следећи начин:

 

 

Један од примарних елемената културалне интерпретације просветитељства је успон јавне сфере у Европи. [[Јирген Хабермас]] је утицао на промишљање о јавној сфери више од било кога другога, иако се његов модел све више доводи у питање. Кључни проблем на који је Хабермас покушао да одговори тиче се услова за „рационалну, критичку и искрено отворену дискусију о јавним стварима“. Или, још једноставније, друштвене услове потребне да би се идеје просветитељства шириле и расправљале. Његов одговор било је формирање током касног 17. века и 18. века „буржоаске јавне сфере“, а „краљевство комуникације обележено новим поприштима дебате, отворенији и приступачнији облици урбаног јавног простора и социјализације и експлозија штампаног садржаја“.<ref>{{cite book|first=James Van Horn|last=Melton|title=The Rise of the Public in Enlightenment Europe|year=2001|pages=4}}</ref> Хабермас наглашава три кључна елемента јавне сфере:

== Литература ==

{{refbegin|30em}}

* {{cite book|ref=harv|last=Beard|first=David|last2=Gloag|first2=Kenneth|title=Musicology, The Key Concepts|location=New York|publisher=Routledge|year=2005}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Daiches|first=David|last2=Jones|first2=Peter|last3=Jones|first3=Jean|title=A Hotbed of Genius: The Scottish Enlightenment, 1730–1790|year=1986|pages=}}