Просветитељство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м harvardski nacin citiranja |
м ciscenje mrtvih referenci |
||
Ред 237:
{{quote|Ово кретање [с интелектуалног на културни/социјални приступ] имплицира бацање сумље на две идеје: прво, да се праксе могу дедуковати из дискурса који их ауторизује или оправдава; друго, да је могуће латентно значење социјалних механизама превести у термине експлицитне идеологије.<ref>{{harvnb|Chartier|1991|pp=18}}</ref>}}
Један од примарних елемената културалне интерпретације просветитељства је успон јавне сфере у Европи. [[Јирген Хабермас]] је утицао на промишљање о јавној сфери више од било кога другога, иако се његов модел све више доводи у питање. Кључни проблем на који је Хабермас покушао да одговори тиче се услова за „рационалну, критичку и искрено отворену дискусију о јавним стварима“. Или, још једноставније, друштвене услове потребне да би се идеје просветитељства шириле и расправљале. Његов одговор било је формирање током касног 17. века и 18. века „буржоаске јавне сфере“, а „краљевство комуникације обележено новим поприштима дебате, отворенији и приступачнији облици урбаног јавног простора и социјализације и експлозија штампаног садржаја“.<ref>{{
# била је егалитаристичка;
# расправљала је о домену „заједничке бриге“;
Ред 644:
== Литература ==
* {{Cite book|first=James Van Horn|last=Melton|title=The Rise of the Public in Enlightenment Europe|year=2001|pages=4}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Chartier|first=Roger|title=The Cultural Origins of the French Revolution|year=1991|pages=18}}
| |||