Економија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м harvardski nacin citiranja |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
{{Друге употребе}}
[[Датотека:Frankfurt,_European_Central_Bank_with_Euro-2.jpg|мини|250п|[[Европска централна банка]] у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]]<ref name="CIA">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2195.html| title = GDP (Official Exchange Rate)| publisher = [[CIA World Factbook]]| accessdate=02.
[[Датотека:NYSE-floor.jpg|мини|250п|Берза у [[Њујорк]]у]]
Ред 71:
Формална економска теорија се ослања на -{''a priori''}- квантитативне [[модел (економија)|економске моделе]], који захватају мноштво концепата. Теорија се типично базира на -{''[[ceteris paribus]]''}- претпоставци, што значи на држању константним свих променљивих осим разматране. При креирању теорија, циљ је да се нађу оне које немају повећане информационе захтеве, које производе прецизнија предвиђања, и које су пролиферне у генерисању резултата истраживања у односу на претходне теорије.<ref>Milton Friedman . "Essays in Positive Economics, The Methodology of Positive Economics", ''Essays in Positive Economics'', University of Chicago Press. {{page|year=1953|id=pages=10}}</ref>
У [[микроекономија|микроекономији]], главни концепти су [[понуда и потражња]], [[маргинализам]], [[теорија рационалног избора]], [[опортунитетни трошак]], [[буџетско ограничење|буџетска ограничења]], [[корисност]], и [[теорија фирме]].<ref>Boland, Lawrence A. (1987). "methodology", ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 3. pp. 455–58.</ref><ref name="Dissension">{{cite journal|last=Frey| first = Bruno S.| last2=Pommerehne| first2 = Werner W. | last3=Schneider| first3 = Friedrich|last4=Guy|first4=Gilbert.| title = Consensus and Dissension Among Economists: An Empirical Inquiry| journal= American Economic Review|year=1984| volume=74| issue=5 | url = http://links.jstor.org/sici?sici=0002–8282%28198412%2974%3A5%3C986%3ACADAEA%3E2.0.CO%3B2–E&size=LARGE |pages=
Горе поменути микроекономски концепти играју важну улогу у макроекономским моделима&нбсп;– на пример, у [[монетарна теорија|монетарној теорији]], [[квантитативна теорија новца]] предвиђа да повећање [[Новчана маса|новчане масе]] повишава [[инфлација|инфлацију]], и за инфлацију се сматра да је под утицајем [[Теорија рационалних очекивања|рационалних очекивања]]. У [[економија развоја|економији развоја]], спорији раст развијених нација је у неким случајевима био предвиђен због опадајућих маргиналних повраћаја на инвестиције и капитал, и та појава је уочена у случају [[четири азијска тигра]]. У неким случајевима економска хипотеза је само ''[[квалитативна економија|квалитативна]]'', а не ''квантитативна''.<ref>Quirk, James (1987). "qualitative economics", ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 4. pp. 1–3.</ref>
Ред 84:
[[Статистика|Статистички методи]], као што је [[регресиона анализа]], се често користе. Практичари користе такве методе за процене величине, економског значаја, и [[статистички значај|статистичког значаја]] („јачине сигнала“) хипотетизованих релација и за подешавање нивоа буке других променљивих. Таквим средствима, хипотезе могу да буду прихваћене, мада до тога долази у пробабилистичном смислу, уместо извесности. Прихватање је зависно од [[кривотворење|оповргавајућих]] хипотеза тестовима преживљавања. Употреба широко прихваћених метода не производи увек коначне закључке, нити чак консензус по датом питању, имајући у виду различите тестове, [[сет података|сетове података]], и претходна веровања.
Критике базиране на професионалним стандардима и [[Репликација (статистика)|нерепликабилности]] резултата служе као додатне провере против предрасуда, грешака, и прекомерне генерализације,<ref name="Dissension"/><ref>Blaug, Mark (2007). "The Social Sciences: Economics" ( Methods of inference and Testing theories), ''The New Encyclopædia Britannica'', v. 27. pp. 347.</ref> мада је највећи део економских истраживања обележен као нерепликабилан, и престижни журнали су оптуживани да не омогућавају репликацију путем давања приступа коду и подацима.<ref name=McCullough2007>{{cite journal|last=McCullough|first=B. D.|year=2007| title = Got Replicability? The Journal of Money, Banking and Credit Archive| journal = Econ Journal Watch | volume = 4 | issue = 3 | url = http://www.econjournalwatch.org/pdf/McCulloughAbstractSeptember2007.pdf | accessdate=07.
У примењеној економији, [[улазно-излазни модел]]и који користе методе [[линеарно програмирање|линеарног програмирања]] се веома често срећу. Велике количине података се обрађују путем рачунарских програма да би се анализирао импакт појединих смерница; [[Minnesota IMPLAN Group|-{IMPLAN}-]] је један од добро познатих примера.
Ред 92:
• Vernon L. Smith (1987), "experimental methods in economics", ii. ''The New Palgrave: A Dictionary of Economics'', v. 2. pp. 241–42.</ref> У неким случајевима је утврђено да аксиоми нису били у потпуности коректни; на пример, [[игра ултиматума]] је показала да људи одбацују неједнаке понуде.
У [[бихејвиорална економија|бихејвиоралној економији]], психолог [[Данијел Канеман]] је добио Нобелову награду за економију 2002. године заједно са [[Вернон Смит|Верноном Смитом]] за њихово емпиријско откриће неколико [[когнитивна склоност|когнитивних склоности]] и [[хеуристика]]. Слично емпиријско тестирање се врши у [[неуроекономија|неуроекономији]]. Још један пример је претпоставка уско себичних преференција у моделу којим се тестира за себичне, алтруистичке, и кооперативне преференције.<ref>• Fehr, Ernst, and Urs Fischbacher (2003). "The Nature of Human Altruism", ''Nature'' 425, October 23, [http://homepage.univie.ac.at/Karl.Sigmund/SciAm02.pdf pp. 785–791.]<br /> • Sigmund, Karl, Ernst Fehr, and Martin A. Nowak (2002),"The Economics of Fair Play", ''Scientific American'', 286(1) January</ref> Те технике су подстакле неке ауторе да трврде да је економија „истинска наука“.<ref name=autogenerated1>{{cite journal|last=Lazear| first = Edward P.| title = Economic Imperialism|year=2000| volume=115| issue=1| jstor = 2586936| journal=Quarterly Journal of Economics|pages=
=== Професија ===
| |||