Википедија

Берлински зид — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
Ред 24:
[[Блокада Берлина|Берлинска блокада]] 1948. године доводи до успостављања [[Берлински ваздушни лифт|Берлинског ваздушног лифта]], јединог начина комуникације и снабдевања Западног Берлина.<ref>{{cite news|url=http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,959058,00.html |title= Freedom!|publisher= Time |date=20. 11. 1989. |accessdate=09. 11. 2009.}}</ref>
 
У почетку, грађанима Берлина је било дозољено да се слободно крећу између сектора. Исто тако, како је Хладни рат напредовао, тако је слободан проток био све ограниченији. Граница између Источне и Западне Немачке је затворена [[1952]], али је једино у Берлину била отворена. Око два и по милиона Источних Немаца је прешло на Запад између 1949. и 1952. године.<ref name="ReferenceA">{{Cite book|authorlast=Sarotte|first=Mary Elise Sarotte|title=Collapse: The Accidental Opening of the Berlin Wall|location=New York|publisher=Basic Books|year=2014}}</ref>
 
=== Разлике немачких држава ===
Ред 58:
== Зид током година ==
[[Датотека:Berlin Blockade-map.svg|мини|300п|Положај Берлинског зида и изглед подељеног града Берлина]]
Зид је био дугачак преко 155 километара. Јуна [[1962]]. су почели радови на другој паралелној огради 91 метар даље у унутрашњост, док су куће између ограда срушене, а њени становници пресељени. Ничија земља је створена између две баријере, која је постала позната под именом „стаза смрти“. Она је била посута песком, чинећи тиме лакшим уочавање отисака стопала који су оставили бегунци; није пружала заклон, била је минирана и најважније је да је пружала брисан простор отварању ватре са осматрачких торњева.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Maddrell|first=Paul|title=Spying on Science: Western Intelligence in Divided Germany 1945–1961|publisher=Oxford University Press|year=2006|pagespp=56}}</ref>
 
Током година, зид је прошао кроз четири одвојене фазе:
Ред 73:
Коришћено је осам граничних прелаза између Источног и Западног Берлина, који су дозвољавали посете Западних Немаца, западних држављана или савезничког особља у Источни Берлин, као и посете источнонемачких грађана у Западни Берлин, под условом да су носили специјалне дозволе. Ти прелази су били ограничени према томе којој је националности било дозвољено да га користи (Источни Немци, Западни Немци, Западни Берлинци, друге националности). Најпознатији је био [[Тачка Чарли]], који је био забрањен за савезничко особље и не-немачке становнике.<ref name="pearson75">{{harvnb|Pearson|1998|p=75}}</ref>
 
Постојало је још неколико граничних прелаза између Западног Берлина и осталог дела Источне Немачке. Они су могли бити коришћени за пролаз између Западне Немачке и Западног Берлина, за посете становника Западног Берлина Источној Немачкој, за пролаз у суседе Источне Немачке [[Пољска|Пољску]], [[Чехословачка|Чехословачку]], [[Данска|Данску]] и за посете грађана Источне Немачке који су имали дозволу у Западни Берлин. Након споразума из 1972. нови прелази су отворени да би се дозволио транспорт отпада из Западног Берлина на источнонемачке депоније, као и неки прелази за прелазак у Западни Берлин.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Crozier|first=Brian|title=The Rise and Fall of the Soviet Empire|publisher=Forum|year=1999|isbn=978-0-7615-2057-3|pagespp=170-171}}</ref>
 
Током дужег периода историје зида, савезничко војно особље, званичници и дипломате су могли да прођу у Источни Берлин без провере пасоша; такође су совјетске патроле могле да уђу у Западни Берлин. Ово је била потреба послератовског Споразума четири силе. Становници Западног Берлина су у почетку били подвргнути врло строгим ограничењима; сви прелази су били затворени за њих између [[26. август]]а [[1961]]. и [[17. децембар|17. децембра]] [[1963]], а тек од септембра [[1971]]. путна ограничења су олакшана након Споразума четирију сила о питањима транспорта. Пролази у и из Западног Берлина су ограничени да два прелаза дуж зида, иако су сви осим два били резервисани за Немце.{{sfn|Rottman|2008|pp=29}}
Ред 90:
Још један ваздушни пребег је био онај Томаса Кругера који је слетео лаким авионом Злин З-42М источнонемачке организације за обуку младих војника на аеродором [[Краљевско ратно ваздухопловство|РАФ]] у [[Гатоу]]у. Његов авион, који је имао регистарску ознаку -{DDR-WOH}-, је растављен и враћен у Источну Немачку.
 
Најпознатији неуспешни пребег је био онај [[Петер Фехтер|Петера Фехтера]], који је погођен и остављен да крвари до смрти наочиглед западних медија [[17. август]]а [[1962]]. године. Последња особа која је убијена док је покушавала да пређе границу је био [[Крис Гуефрој]] [[6. фебруар]]а [[1989]]. године.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Kempe|first=Frederick|title=Berlin 1961|year=2011|publisher=Penguin Group (USA)|isbn=978-0-399-15729-5|pagespp=247}}</ref>
 
== Рушење ==
Ред 129:
* {{Cite book|ref=harv|last=Crozier|first=Brian|title=The Rise and Fall of the Soviet Empire|publisher=Forum|year=1999|isbn=978-0-7615-2057-3|pages=170-171}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Maddrell|first=Paul|title=Spying on Science: Western Intelligence in Divided Germany 1945–1961|publisher=Oxford University Press|year=2006|pages=56}}
* {{Cite book|ref=harv|authorlast=Sarotte|first=Mary Elise Sarotte|title=Collapse: The Accidental Opening of the Berlin Wall|location=New York|publisher=Basic Books|year=2014}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Kempe|first=Frederick|title=Berlin 1961|year=2011|publisher=Penguin Group (USA)|isbn=978-0-399-15729-5|pages=247}}
* {{Cite book|ref=harv|title=The Berlin Wall and the Intra-German Border 1961-1989|last=Rottman|first=Gordon|publisher=Osprey Publishing|year=2008|location=Oxford UK|isbn=978-184603-193-9}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Берлински_зид”