Просветитељство — разлика између измена

Усред свих тих влада које одлучују човекову судбину; у наручју толиких држава, већина којих су деспотске ... постоји једно царство које влада једино над разумом‏ ... којег ми славимо под именом Република, пошто оно чува меру независности, и пошто је слобода готово његова бит. То је царство талента и знања.{{sfn|Outram|2005|p=21}}

Идеал -{''Res publicae literariae''}- је збир већег броја идеала просветитељства: [[егалитаризам|егалитарно]] царство вођено знањем, које може деловати преко граница супарничке моћи државе.{{sfn|Outram|2005|p=21}} Оно је било место размене идеја које је подржавало „слободно јавно преиспитивање питања религије и законодавства“.{{sfn|Chartier|1991|p=26}} [[Имануел Кант]] је сматрао писану комуникацију основном за његову концепцију јавне сфере. Једном кад свако буде део „читајуће публике“, друштво ће се моћи називати просвећеним.<ref>{{harvnb|Chartier|1991|p=26}}, 26. Kant, "What is Enlightenment?"</ref> Особе које су суделовале у покрету -{''Res publica literaria''}-, као Дидерот и Волтер, данас су најчешће познате као важне личности просветитељства. Личности које су писале Дидеротову -{''Encyclopédie''}-, неоспорно су чиниле микрокосмос шире „републике“.{{sfn|Outram|2005|p=23}}