Мартовски пуч — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 20:
За заверенике било је изузетно важно то што су се, почетком марта, британске трупе искрцале у [[Грчка|Грчкој]]. Ујутро 26. марта, [[Душан Симовић]] је разговарао са британским војним аташеом о детаљима помоћи у случају рата Југославије са Осовином, до кога је по његовом мишљењу морало доћи ако пуч успе. По подне, [[Боривоје Мирковић]] је Симовићу саопштио одлуку да током ноћи „уклони издајнике“. Пред одсудним кораком, Симовић се препао и затражио да се пуч одложи. Мирковић се није поколебао. Одмах је почео да припрема пуч као да се ради о војној вежби. Пред поноћ 26/27. издао је наређење да се почне. Ваздухопловни пуковник Драгутин Савић је преузео контролу над земунским аеродромом, армијски пуковник Димић над савским мостовима. У центар Београда, за тенковима дошла је пешадија; вадзухопловни пуковник Стјепан Буразовић преузео је градску управу, управу полиције и београдску радио-станицу; гардијски мајор [[Живан Кнежевић]] преузео је део града у којем су била смештена разна министарства и Главни ђенералштаб и ухапсио [[Драгиша Цветковић|Цветковића]], његове министре и генерала [[Петар Косић|Петра Косића]], гардијски пуковник Стојан Здравковић преузео је краљевски двор; потпуковник [[Миодраг Лозић]] преузео је контролу главне поште у Београду, а неки други официри преузели су контролу гардијске касарне и аутокоманде. Око 3 сата све је било готово и власт кнеза Павла окончана. Изгубљен је само један живот и то несретним случајем.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=46}} Мирковић је онда позвао [[Душан Симовић|Симовића]], који је из кревета дошао у Главни генералштаб и преузео политичко вођство после извршеног преврата. За њим су убрзо стигли министарски кандидати. За једног од њих, [[Милан Грол|Милана Грола]], причало се да није „знао да ли га хапсе или воде у владу“ када су га официри подигли из постеље. Присутним министарским кандидатима, Симовић се обратио речима: ''„Господо, дајем вам пола сата времена, да се договорите ко ће које министарство да прими, а ако се не сложите ја ћу вам прочитати.“'' Пошто је погађање око распореда по страначком кључу потрајало, у једном тренутку је [[Слободан Јовановић]] ушао код Симовића и предложио му да изађе са својом листом министара, јер се „ови политичари неће никад споразумети“. Потом, Симовић је „прочитао“ ко које место добија у његовој влади.
 
Промена извршена пучом покривена је Краљевом прокламацијом, којом је [[Петар II Карађорђевић|Петар II]], пет и по месеци пре пунолествапунолетства, преузео краљевску власт. У прокламацији је наглашено да је војска свргнувши Намесништво и дотадашњу владу „извршила свој задатак према Краљу и Отаџбини“, и да је мандат за нову владу поверен генералу [[Душан Симовић|Душану Симовићу]]. Током 27. марта, та прокламација је неколико пута читана на радију, гласом младог краља. Али он је тај свој први акт видео и потписао тек увече. Прокламација, коју је Симовићу на редакцији поднео [[Радоје Кнежевић]], а коју је изгледа саставио Слободан Јовановић, није се могла доставити младом краљу, па је однета у радио, где ју је најављен као краљ, прочитао капетан корвете [[Јаков Јововић]]. У 10 сати преко радија, „у име свих владика српских, сакупљених на Светом Архијерејском Сабору“ и у своје име, патријарх [[Патријарх српски Гаврило|Гаврило Дожић]] је благословио пуч.
 
== Демонстрације ==