Аркада (архитектура) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м uklanjanje dupliranih poziva |
||
Ред 1:
[[Датотека:Courtyard of the Doge's Palace (Venice) - Inner wall.JPG||мини|десно|Аркаде у дворишту [[Дуждева палата|Дуждеве палате]] у Венецији]]
'''Аркада''' као појам у [[Архитектура|архитектури]] означава лук између два [[стуб]]а; односно низ [[Лук (архитектура)|лукова]], који почивају на стубовима или [[Стубац|ступцима]].<ref>{{Citation
|
|
| title =Encyclopædia Britannica
| publisher =
Ред 12:
Због способности да велику масу [[Зид|зида]] или неке друге горње конструкције (коју би у противном морао да носи масиван зид) пренесу на подупираче као што су стубови или ступци, овакве лучне конструкције су још у античкој римској архитектури нашле врло широку примену (конструкција [[Акведукт|акведуката]], спољних зидова [[Амфитеатар|амфитеатара]]). У римским, ранохришћанским и византијским [[Базилика|базиликама]], као и у познијим сакралним грађевинама базиликалног типа, а нарочито у [[Романичка архитектура|романичким]] и [[Готичка архитектура|готичким]] црквама, аркадама се обично одваја главни [[Брод (архитектура)|брод]] од бочних. [[Трифоријум]]и романичких и готичких цркава отварају се према главном броду аркадама, а код готичких цркава зона трифоријума је често и на главној [[Фасада|фасади]] истакнута низом лукова у које се понекад смештају статуе (катедрала у [[Амијен]]у, XIII век). Спољашње [[Галерија|галерије]] са аркадама срећу се у вишим зонама фасаде романичких здања (око [[Апсида|апсиде]], торња над укрсницом и бочних кула) – пре свега у немачким земљама (катедрала у [[Вормс]]у, XI–XIII век; катедрала у [[Мајнц]]у XI–XII век).
Такозване ''слепе аркаде'' су декоративни елементи на фасади (или [[ентеријер]]у) који само рашчлањују [[зид]] уз који су рељефно приљубљени али га не пробијају. То је систем лукова на подупирачима који се једном страном наслања на зид или чини његов саставни део. Улога ових конструкција није искључиво декоративна – оне зидове чине мање масивним не угрожавајући њихову статичку стабилност. Слепим аркадама се назива и посебан тип поткровног венца који чини низ малих лукова приљубљених уза зид. Лукови су често подупрти [[Конзола (архитектура)|конзолама]] које могу бити скулптурално обрађене.<ref>{{Cite book|last=Curl|
| title =The Oxford Dictionary of Architecture | publisher =Oxford University Press | series = | volume = | edition = |year=2015| location =
| language = | url = | doi = | id = |isbn=9780199674985| mr = | zbl = | jfm = |pages=30-32}}</ref> Овај облик поткровног венца, карактеристичан за северну [[Италија|Италију]] и [[Апулија|Апулију]], постао је, захваљујући путујућим мајсторима који су радили на источној обали [[Јадранско море|Јадрана]] и једно од главних обележја архитектуре [[Рашка школа|рашке школе]] ([[Студеница (манастир)|Богородичина црква у Студеници]], [[Дечани, Манастир Христа Пантократора|Дечани]]). Различити типови слепих аркада представљају главни украс фасада романичких цркава ([[Рипољ]], Богородичина црква, XI век; [[Пиза]], катедрала, XI–XII век; [[Монреале]], катедрала, XII век; главна фасада цркве ''[[Црква Сан Минијато|Сан Минијато]]'' у [[Фиренца|Фиренци]], XII век).
Ред 36:
== Литература ==
* {{Cite book|last=Curl|
| title =The Oxford Dictionary of Architecture | publisher =Oxford University Press | series = | volume = | edition = |year=2015| location =
| language = | url = | doi = | id = |isbn=9780199674985| mr = | zbl = | jfm = |pages=30-32}}
| |||