|
== Историјат гробља ==
Српски део вароши у Београду, након Другог српског устанка простирао се око старе цркве на савској страни београдског гребена, која је постојала на простору данашње Саборне цркве, око које је постојалапостојало гробље почетком 19. века у складу са турским гробљима око свих џамија.<ref>Поповић, С. Л. (1950) ''Путовање по новој Србији (1878. и 1880),'' Београд: Српска књижевна задеуга Коло XLV, књ. 310–311, стр. 92).</ref> Овај простор се крајем двадесетих година 19. века све више развијаларазвијао идеја развоја нау неколико нивоа: политичком, културолошком, убраном, комуналном и привредном, што је наметало и захтевпотребу за трансформацију простора око гробља на Зеленом венцу. Изградњом и урбанизовањем овог дела вароши, постепено су се умножавали његови садржаји и функције, мада је до стицања независности Кнежевине Србије а и надаље остао мање атрактиван простор од суседног Врачара.
Тако је уУ склопу тих урбаних промена настала ије идеја о премештању гробља, поред пута, изка СаваЗеленом малевенцу на далеку периферију поред каменолома Ташмајдан. Премештање гробља на далеку периферију поред каменолома Ташмајдан, није било јесамо потреба за изградњу београдског гребена, већ и део политике освајања простора, изван оног на коме су до тада живели Срби. То је код везира изазвало незадовољство и он је протестовао код кнеза Милоша што српска заједница поправља пут до „новопостављеног” гробља код Ташмајдана, и каменолома у близини Цариградског друма.<ref>Перунићић, Б. (1964) Београдски суд 1819–1839, Београд: Историјски архив Београда, стр. 457.</ref> Тако су Срби, схвативши значај овог дела Београд, запосели простор око новооснованог гробља – касније названог Ново или Ташмајданско гробље. Иако је оснивање гробља почело 1827. године, сахрањивање на њему почело је десет година касније, 1836. године.<ref>Поповић, С. Л. (1950) ''Путовање по новој Србији (1878. и 1880)'', Београд: Српска књижевна задруга, Коло XLV, књ. 310–311, стр. 57</ref>
Иако је оснивање гробља почело 1826. године, сахрањивање на њему почело је десет година касније, 1836. године.<ref>Поповић, С. Л. (1950) ''Путовање по новој Србији (1878. и 1880)'', Београд: Српска књижевна задруга, Коло XLV, књ. 310–311, стр. 57</ref>
Убрзо по формирању гробља у његовој близини изграђена је заоставштин трговца цинцарског порекла Лазе Панче, црква посвећена Св. Марку. Чињеница да је кнез Милош лично бринуо реализацији тог легата указује да су одлуке о лоцирању цркве и гробља биле усклађене с његовим основним концептом урбанистичког развоја српског дела вароши – изван шанца и на простору главних комуникација ка унутрашњости Србије – Цариградског и Крагујевачког друма и Топчидерског пута, пошто је у Топчидеру сместио свој будући политички центар.<ref>Макуљевић, Н. (2014) Османско-српски Београд: визуелност и креирање градског идентитета (1815–1878), Београд: Topy, стр. 167;</ref> <ref>Максимовић, Б. (1974б ) Урбанистички развој од 1830. до 1914. године,у: Историја Београда, књ. 2, Београд: Просвета, стр. 303.</ref> ▼
▲Убрзо по формирању гробља у његовој близини изграђена је заоставштинзаоставштина трговца цинцарског порекла Лазе Панче, црква посвећена Св. Марку. Чињеница да је кнез Милош лично бринуо о реализацији тог легата указује да су одлуке о лоцирању цркве и гробља биле усклађене с његовим основним концептом урбанистичког развоја српског дела вароши – изван шанца и на простору главних комуникација ка унутрашњости Србије – Цариградског и Крагујевачког друма и Топчидерског пута, пошто је у Топчидеру сместио свој будући политички центар.<ref>Макуљевић, Н. (2014) Османско-српски Београд: визуелност и креирање градског идентитета (1815–1878), Београд: Topy, стр. 167;</ref> <ref>Максимовић, Б. (1974б ) Урбанистички развој од 1830. до 1914. године,у: Историја Београда, књ. 2, Београд: Просвета, стр. 303.</ref>
Када је српско гробље са Зеленог венца премештено на Ташмајдан, на ослобођеном простору, због потребе ширења српског Београда изван Шанца, тада су пресечене Господска и Космајска улица, које данас носе назив Бранкова и Маршала Бирјузова.
|
