Исељавање Срба из Босне и Херцеговине (Аустроугарска) — разлика између измена

Шири простор за исељавање Срба сужавале су и веома ограничене могућности њиховог насељавања у [[Кнежевина Србија|Србију]] и [[Књажевина Црна Гора|Црну Гору]]. Као независне државе и земље слободног сељачког посједа, оне су стално привлачиле погледе оних који су из различитих мотива жељели да напусте родна огњишта и да у њима заснују нов, слободан и спокојан живот. Али, исељавање у Црну Гору није било могуће из економских разлога, јер је оскудица у обрадивој земљи присиљавала и саме Црногорце да се масовно исељавају, што је учинило Црну Гору једним од најактивнијих емиграционих жаришта на балканском простору. Услови за насељавање у Србију били су повољни након ослобођења јужне Србије [[1878]]. године и исељавања Муслимана са тога простора. Ту територију највише насељавају Срби из Старе Србије и Црногорци, а мањим дијелом Срби из Босне и Херцеговине. Када је овдје око [[1896]]. године нестало слободне земље,<ref>{{cite book | last = Микић | first = Др Ђорђе | date = 1984 | title = Питање исељавања Херцеговинаца у Србију 1902. године | url = | location = Бањалука | publisher = Историјски зборник, бр. 5 | page = 60 | isbn = | author-link = }}</ref> насељавање је било праћено великим тешкоћама, усљед чега је српска влада почела да спрјечава даље досељавање. Овај мотив, међутим, није био једини и мјеродаван када су били у питању досељеници из Босне и Херцеговине. Када се о њима радило, досељавање им је спрјечавано у првом реду из националних разлога. Званичан став српске владе био је да се не слаби српски елеменат у Босни и Херцеговини исељавањем. Исти став имала је и према исељавању Муслимана,<ref>''Види о томе'': {{cite book | last = Краљачић | first = Томислав | date = 1988 | title = Став српске владе према исељавању Муслимана из Босне и Херцеговине у посљедњој деценији 19. вијека | url = | location = Сарајево | publisher = Екмечићев зборник, Годишњак друштва историчара Босне и Херцеговине, година XXXIX | page = | isbn = | author-link = }}</ref>, јер је постојала оправдана бојазан да би исељавање из Босне и Херцеговине отворило широк простор за насељавање страног елемента из Монархије, чиме би се умањиле могућности за ослобођење и уједињење српског народа. Отуда је преко српске штампе вршена агитација против исељавања, а на томе је интензивно радило и вођство српског националног покрета у Босни и Херцеговини. Српске власти су често враћале са границе исељенике и интервенисале код аустријских власти да спрјечавају исељавање. Тако је поводом преласка границе код [[Ужице|Ужица]] [[1902]]. године 250 исељеника из Херцеговине министар унутрашњих послова Антонић посјетио аустроугарског посланика у Београду и дао му до знања да би било пожељно да аустријске власти спрјечавају прелазак у Србију већих група исељеника.<ref>АБХ, ЗМФ БХ, пр. бр. 1462/1902, Аустроугарски посланик у Београду – Министарству спољних послова, 7. 11. 1902.</ref> И представници локалних власти у Србији указивали су досељеницима на штетност исељавања и захтијевали од њих да писмима опомињу своју родбину и пријатеље у старом завичају да се не исељавају.<ref>Исељеник Спасоје Шупић, насељен у селу [[Дубрава (Бојник)|Дубрава]], срез јабланички је свом брату Марку 14/27.1.1903: „Драги мили мој брате ако желиш баш дознати како смо добили наша намјешћа од те српске државе краља Александра и како нас привољава пријекорно као да смо сваки у тој земљи велики пакос учинили кои смо прешли у години 1902... добили смо од првога главара српскога искрену наредбу да би боље било сваки самрли на своме рођеноме мјесту а сада...опет су нам иза тога казали кад сте прешли ми ћемо вас узети као да сте наша браћа и нећемо вас упуштати да мрете од глади него моја браћо кад сте се ви преварили ви немојте писати своме братству да остављају своја рођена мјеста...а сад драги мој брате и мили сати пишем и молим вас немојте жељети да оставите своја рођена мјеста и ону искрену жељу имати да преступите из тије вашије мјеста амо нама у име насеља у Србију, јере моја браћо ви сами знате како је ваш брат помрзијо на своје рођено мјесто и на своје браство, само га је жеља да дође у Србију па да ће одма ту умријети моја драга браћо и ви да знате за нас који долазимо у ту државу како смо од свакога прекорени што смо оставили своја рођена мјеста.” (АБХ, ЗМФ БХ, пр. бр. 612/1903)</ref>