Исељавање Срба из Босне и Херцеговине (Аустроугарска) — разлика између измена

С друге стране, ове позитивне посљедице потирали су гори ефекти исељавања које је уочавала и аустријска управа. У Америку сели највиталнији дио мушког становништва и у најбољој старосној доби. По годинама старости највише је исељеника било од 20 до 40 година, док су само ријетки појединци прелазили 50 година. Одлив такве радне снаге доводио је до занемаривања и опадања пољопривредне производње. То се уједно одразило на депопулацију појединих средина јаче захваћених исељавањем.<ref>Према извјештају власти у насељу [[Крушевица (Љубиње)|Крушевица]] код Требиња преко 150 дјевојака не може да се уда, јер су млади људи, приспјели за женидбу, у Америци. ({{cite book | last = Капиџић | first = Др Хамдија | date = 1968 | title = Економска емиграција под аустроугарском управом (чланци и расправе) | url = | location = Сарајево | publisher = | page = 196 | isbn = | author-link = }})</ref> У политичком погледу исељавање је представљало винил за одлив из земље незадовољних, што је потпомагало стабилизацију управе и слабило опозицију.