Исељавање Срба из Босне и Херцеговине (Аустроугарска) — разлика између измена

Околност да су Срби били у веома високом проценту [[кмет]]ови<ref>На почетку окупације Босне и Херцеговине, од приближно 85.000 кметовских породица, око 60.000 било је православних, а од 77.000 породица слободних сељака, највише 5% је припадало Хришћанима. ({{cite book | last = FeifalikФејфалик | first = Dr.Др A.Ангерер | authorlink = Ангерер Фејфалик | date = 1916 | title = Ein neuer aktueller Wer zug Lösung der bosnischen Agrarfrage | url = | location = Wien und Leipzig | publisher = | page = 2 | isbn = | author-link = }} {{de}})</ref> пресудно је утицала на низак степен њихове мобилности, па и на исељавање. Мада је кмет био правно слободан и имао могућност да напусти селиште по својој вољи, он се тешко одлучивао на исељавање, јер није поседовао земљу чијом би продајом обезбиједио средства за путовање и за издржавање породице до коначног настањивања. [[Земаљска влада]] у [[Сарајево|Сарајеву]] тврдила је да хришћански сељак, који је у правилу кмет, постаје „једноставно скитница” кад напусти [[чифлук]], док слободан сељак Муслиман може да прода своју земљу и за њу стекне средства за одлазак и насељавање у [[Османско царство|Турску]].<ref>[[Архив Босне и Херцеговине]] (даљеу даљем тексту: АБХ), ЗМФ БХ, предмет број (у наставку: пр. бр.) 109/1892, Земаљска влада у Сарајеву — Заједничком министарству финансија, 13. 2. 1892.</ref>