Унутрашња македонска револуционарна организација — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: обликовање ISBN-а |
м Разне исправке |
||
Ред 9:
| url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html
| title = „Војно-политичка акција „македонствујушчих“ у Краљевини СХС/Југославији 1919—1934. године“
| accessdate
|
▲| authorlink =
| others=
▲| year = 2002.
| month =
| format =
Линија 26 ⟶ 23:
| doi =
| archiveurl =
| archivedate=| quote = Унутрашња македонска револуционарна организација основана је у солуну 1893. године као организација, чији је званичан циљ био добијање аутономије за македонску и једренску област.▼
▲| quote = Унутрашња македонска револуционарна организација основана је у солуну 1893. године као организација, чији је званичан циљ био добијање аутономије за македонску и једренску област.
}}</ref>.
Македонија је 1912. године ослобођена од [[Отоманско царство|Отоманског царства]] у [[Балкански ратови|Првом балканском рату]]. Подељена је између [[Краљевина Србија|Србије]], [[Краљевина Грчка|Грчке]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] одредбама [[Лондонски мир (1913)|Лондонског мира]] потписаног [[30. мај]]а [[1913]]. Након [[Балкански ратови|Балканских ратова]] и [[Први светски рат|Првог светског рата]], незадовољна великобугарска ВМРО наставила је оружану борбу, чиме је стекла репутацију терористичке организације.<ref>[http://www.watsoninstitute.org/project_detail.cfm?id=74 Terrorist Transformations: IMRO and the Politics of Violence. Keith Brown. Brown University, The Watson Institute for International Studies.]{{Мртва веза|
Организација је више пута мењала име и делила се на разне огранке. Такође, данас у [[Бугарска|Бугарској]] и [[Република Македонија|Републици Македонији]] постоје политичке партије под тим именом.{{чињеница|
== Оснивање ==
[[Датотека:VMRO-FOUNDERS.jpg|мини|250п|Оснивачи ВМОРО (приказани као оснивачи ВМРО)]]
Организација је основана [[5. новембар|5. новембра]] [[1893]]. у кући [[Бугари|бугарског]] библиотекара [[Иван Хаџи Николов|Ивана Хаџи Николова]] у [[Солун]]у, под називом ''Бугарски македоно-одрински револуционарни комитети'' (скраћено ''БМОРК'').{{sfn|Banac|1988|p=458}}{{sfn|Hodge|2008|p=441}}{{sfn|Poulton|2000|p=53}}<ref>Пандевски, Манол. "Националното прашанье во македонското ослободително движенье (1893-1903)". Скопје, Култура, 1974 г. pp. 71-76.</ref><ref>Ванчо Ѓорѓиев, "Петар Поп Арсов - прилог кон проучувањето на македонското националноослободително движење", Скопје, 1997 г. pp. 44.</ref><ref>Битоски, Крсте, сп. "Македонско Време", Скопје - март 1997 г. „...''Дилеми како се викала револуционерната организација при нејзиното формирање и дали познатиот, меѓутоа недатиран Устав кој Организацијата го нарекува „Бугарски македоно-одрински револуционерни комитети“ е прв, не постојат. Со определена задршка, се смета дека е тој прв Устав на Организацијата. Патем, тој не треба да се бара во Бугарија - го има и во нашата библиотека''..."</ref><ref>Акад. Иван Катарџиев, Кон спомените на И. Х. Николов... Скопје 1995. ...''Постоечките документи говорат дека таа била наречена „Бугарски македоно-одрински револуционерни комитети“. Оваа име Организацијата го добила на својот прв Конгрес одржан во летото (15. август 1894) во Ресен...'' pp. 8-9.</
{{цитат3|Слобода Македоније се крије у унутрашњем устанку. Ко мисли да ослободи Македонију споља, тај лаже и себе и друге.|[[Гоце Делчев]]}}
Линија 43 ⟶ 39:
| url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html
| title = „Војно-политичка акција „македонствујушчих“ у Краљевини СХС/Југославији 1919—1934. године“
| accessdate
|
▲| authorlink =
| others=
|
| month =
| format =
Линија 59 ⟶ 53:
| doi =
| archiveurl =
| archivedate
}}</ref>{{чињеница|
ВМРО је имала следеће карактеристике<ref name="arhivyu2002">{{Cite web
| url = http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_arhiv_godina_3_broj_3.html
| title = „Војно-политичка акција „македонствујушчих“ у Краљевини СХС/Југославији 1919—1934. године“
| accessdate
|
▲| authorlink =
| others=
|
| month =
| format =
Линија 81 ⟶ 73:
| doi =
| archiveurl =
| archivedate
}}</ref> :
* у почетку функционисања организације су акције предводили бивши ђаци школа [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]] и њени активисти
* организација има изразит антисрпски и антигрчки карактер.{{чињеница|
=== Бугарска егзархија и ВМРО ===
Линија 92 ⟶ 84:
Publication: Ethnologia Bulgarica. Yearbook of Bulgarian Ethnology and Folklore (2/2001)
Author Name: Nikolova, Vanya; Language: English, Subject: Anthropology, Issue: 2/2001,Page Range: 143-144</ref>
Основни узрок става да су [[Словени]] у [[Македонија|Македонији]] по националној припадности Бугари, била је јурисдикција [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]] над Македонијом и [[бугаризација]] спровођена у црквама и школама које су похађали Словени из Македоније, а које је на територији Македоније основала Бугарска егзархија. Многи истакнути чланови ВМРО су себе сматрали Бугарима и организација је у почетку била углавном про-бугарски оријентисана. Иако се ВМРО званично борила за аутономију, односно независност Македоније и [[Једренски вилајет]], многи од њених бораца су се залагали за припајање Македоније Бугарској. Скоро све најистакнутије припаднике ВМРО су, још у школским клупама, врбовали учитељи које је плаћала Бугарска егзархија.{{чињеница|
=== Антисрпски карактер ВМРО ===
Линија 100 ⟶ 92:
[[Датотека:Ustav20VMORO.jpg|лево|мини|Устав ВМОРО-а]]
Устав Унутрашње македоно-одринске револуционарне организације је донет на генералном конгресу [[1905]]. године.{{чињеница|
''Глава I - Циљ''
Линија 109 ⟶ 101:
== Виничка афера ==
Прво велико јавно разоткривање организације се десило [[1897]]. године. У [[Виница (Македонија)|Виници]] је током ноћи [[27. новембар|27. новембра]] 1897. године (по грегоријанском календару) група разбојника (арамија) која је дошла из [[Кнежевина Бугарска|Бугарске]], предвођена познатим разбојником познатим под именом Коте Голчев, убила богатог [[Турци|Турчина]] Казим-агу и опљачкала око 800 лира из његове куће. Приликом повлачење убили су и једног становника који је био припадник ВМРО. Његова жена је, мислећи да су њеног мужа убили чланови ВМРО, пријавила [[Османско царство|османским]] жандармима оружје које је било сакривено у њеној кући, што је било повод за претрес целог села и разбијање ћелија организације у читавом региону. Они код којих је пронађено [[оружје]] су под мукама одавали и остале чланове организације. Постоје и наводи о постојању доушника у самој организацији, као што је био
== Остале провале ВМРО у периоду 1897—1903. ==
[[Виничка афер]]а је утицала на појачану будност [[Османско царство|османских]] власти и интензивирање рада доушника на провалама у остатку организације у [[Македонија|Македонији]]. Провале су биле најбројније и са највећим последицама у оним регионима у којима је ВМРО имао највећи број присталица и најдубље корење. У региону града [[Костур (град)|Костур]] је у периоду [[1899]]—[[1903]]. било 14 провала организације и 230 људи је подвргнуто мучењу. У периоду [[1897]]—[[1901]]. је у региону града [[Струмица]] било 5 провала и око 740 ухапшених .<ref>[http://www.scribd.com/doc/31614246/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0] {{Wayback|url=http://www.scribd.com/doc/31614246/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B2%D0%BE-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0 |date=20100523104425 }} Предавствата и атентатите во македонската историја, Виолета Аковска и Никола Жежов, Скопље 2004. године. pp. 57.</ref> Нарочито велике последице је имала провала у [[Битољ]]у [[1900]]. године када је због тога што га је ВМРО присилио да учествује у финансирању организације, егзархијски свештеник поп Ставра пријавио ову „комитску уцену“ властима Битољског вилајета. Због овог чина га је окружни комитет ВМРО осудио на смрт и ујутро, 17. августа 1900. године су припадници ВМРО убили попа Ставру хицима из револвера.{{чињеница|
Током јуна и јула 1901. године се десила провала позната као [[Солунска афера]], која је обухватила 16 каза у [[Солунски вилајет|Солунском вијалету]] и веома велики број ухапшених, а највише у Ђевђелијској, Кукушкој и Тиквешкој [[Каза|кази]].<ref>Тодор Камчев, тиквешки војвода и револуционар, Петре Камчевски издавач Музеј-галерија Кавадарци, страна бр. 62, Кавадарци, године. {{page|
Да би оснажили утицај ВМРО који је после бројних провала био значајно уздрман, припадници ВМРО почињу акције усмерене против бројних локалних насилника, углавном арнаутских бандита. У селу Долно Бошава је ликвидиран Ибраим Будерник, а у селу Горниково Мустафа Алков који је често пљачкао становнике села Витачево. Највећи терет борбе са арнаутским бандама су изнели одреди ВМРО којима је командовао [[Крсто Николов]].<ref>Тодор Камчев, тиквешки војвода и револуционар, Петре Камчевски издавач Музеј-галерија Кавадарци, страна бр. 63, Кавадарци, године. {{page|
== Илиндански устанак ==
{{Главни чланак|Илиндански устанак|Крушевска република}}
[[Илиндански устанак]] је почео [[2. август]]а [[1903]]. године, на [[православље|православни]] верски празник [[Илиндан]]. Устанак је организовала Тајна македоно-одринска револуционарна организација. За време Илинданског устанака формирана је [[Крушевска република]], прва република на [[Балканско полуострво|Балкану]]. Власт устаника трајала је 10 дана - од [[3. август|3.]] до [[13. август]]а 1903. године и сматра се највећим успехом [[Македонија|македонских]] устаника против турске власти. Главни град у коме је било седиште владе било је [[Крушево]], по чему је и цела република добила име. Иако је завршен неуспехом, илиндански устанак се сматра једним од највећих и најзначајнијих догађаја у историји [[Република Македонија|Македоније]].{{чињеница|
== Криза ВМРО-а ==
Линија 134 ⟶ 126:
=== Тиквешки устанак ===
{{Главни чланак|Тиквешки устанак}}
ВМРО је организовала устанак који је познат под називом [[Тиквешки устанак]] ({{јез-мак|Тиквешко востание}}) [[15. јун]]а [[1913]].<ref>[http://www.scribd.com/doc/7555670/balkanski-ratovi-1912-1913] {{Wayback|url=http://www.scribd.com/doc/7555670/balkanski-ratovi-1912-1913 |date=20100107170829 }} Балкански ратови 1912—1913, Издавачи: Просведни преглед, Београд и Центар за демократију и помирење у југоисточној Европи, Солун 2005. pp. 19], Приступљено 27. 4. 2013.</ref> године (или [[19. јун]]а 1913.<ref name=autogenerated1>[http://www.focus-news.net/?id=f9561] Интервју који је директор Музеја у Кавадарцима дао агенцији Фокус поводом 95 година Тиквешког устанка, објављен 6. јула 2008. године на интернет сајту агенције „Фокус“</ref><ref>[http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=05C18A386ABA844BA3F6ED860B8EB9F8] {{Wayback|url=http://www.utrinski.com.mk/?ItemID=05C18A386ABA844BA3F6ED860B8EB9F8 |date=20110614015409 }} Фељтон објављен 3. августа 2007. године на интернет сајту „Утрински весник“</ref>) против [[Краљевина Србија|српских]] власти на територији места [[Кавадарци]], [[Неготино]] и [[Ваташа]] на територији [[Македонија (област)|Македоније]]. Српске власти су овај устанак брзо угушиле и том приликом ликвидирале 363 устаника.{{чињеница|
Сви устаници и чланови њиховог командног штаба су били чланови ВМРО. Организатори устанка, углавном некадашње војводе из доба [[Илиндански устанак|Илинданског устанка]], су планирали да изведу синхронизовани напад на [[Војска Краљевине Србије|војску Краљевине Србије]] у сарадњи са [[Војска Бугарске|бугарском војском]]. Због тога што су припреме за устанак откривене ВМРО је започео оружане акције пре договореног рока. Током устанка су биле формиране две велике групе наоружаних устаника. Једну је предводио Дончо Лазаров, а другу Мише Шкартов. Први напад је изведен на јединице војске [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] које су биле стациониране у месту Неготино. Устаници су потиснули војску Краљевине Србије из града Неготино, а убрзо и из Кавадараца и Ваташе.{{чињеница|
Војска Краљевине Србије се реорганизовала и под командом [[Василије Трбић|Василија Трбића]] и [[Јован Бабунски|Јована Бабунског]] угушила устанак седам дана после његовог избијања. Због изостанка војне помоћи бугарске војске која се налазила са друге стране реке [[Вардар]], око 200 устаника су били препуштени сами себи и нису били у стању да пруже озбиљан отпор. Током акција војске Краљевине Србије је убијено 545 људи, а спаљено и уништено више од 600 кућа, највише у Неготину, а затим и у Кавадарцима и Ваташи.<ref name=autogenerated1 />
Линија 150 ⟶ 142:
| url = http://www.kosovo.net/sk/rastko-kosovo/istorija/knjiga_o_kosovu/bogdanovic-kosovo_3.html
| title = Књига о Косову
| accessdate
|
|
| others=
|
| month =
| format =
Линија 166 ⟶ 156:
| doi =
| archiveurl =
| archivedate
}}</ref> уз одређено учешће и становника западне [[Македонија|Македоније]] (припадника ВМРО и становника албанске националности из [[Охрид]]а, [[Струга|Струге]], [[Дебар|Дебра]] и [[Кичево (град)|Кичева]] које су организовали чланови ВМРО, комитске војводе [[Петар Чаулев]] и [[Милан Матов]] (брат члана централног комитета ВМРО [[Христо Матов|Христе Матова]]) .<ref>[http://www.mn.mk/istorija/147-ohridsko-debarsko-vostanie-1913] Текст под називом „Охридско-дебарски устанак“ објављен на сајту Македонска нација, аутор Љупчо Зорески</ref>
Линија 175 ⟶ 165:
{{пов}}
[[Датотека:BASA 1933K-3-75 TA cheta v gorata.jpg|десно|мини|[[Тодор Александров]] и друге вође ВМРО.]]
[[Македонија]] је подељена између [[Краљевина Србија|Србије]], [[Краљевина Грчка|Грчке]] и [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] одредбама [[Лондонски мир (1913)|Лондонског мира]] потписаног [[30. мај]]а [[1913]]. Подела Македоније је извршена тако што је део под називом [[Вардарска Македонија|Вардарска]] припао Србији, [[Егејска Македонија|Егејска]] Грчкој, а [[Пиринска Македонија|Пиринска]] Бугарској.{{чињеница|
Бугарске комите су и након Првог светског рата, у миру биле организоване; међусобно повезане радиле су "уз скуте" бугарске државе. Велика Бугарска још није била заокружена, и они нису бирали средства да остваре циљ. Конгрес македонских братстава одржан је у Софији, 18. фебруара 1925. године. Пре закључка, конгрес "македонствујушћих" је усвојио десет резолуција. У неким од њих, које су упућене [[Друштво народа|Друштву народа]] и великим светским силама протестује се "'''против угњетавања Бугара''', под Србима и Грцима". Бугарској влади је замерено то "што није довољно обратила пажњу", на избеглички проблем у Бугарској. У новоизабрани Централни одбор ушли су прваци: др Станишев, В. Думев, Д. Јанев, С. Константинов, Л. Киселинчев, Наум Екимов, Г. Кондев, Христо Антов, М. Димитров, П. Ачков и К. Теодосиев.<ref>"Политика", Београд 20. фебруар 1925. године</ref>
Линија 183 ⟶ 173:
[[Нишки споразум (1923)|Нишки споразум]] потписан [[23. март]]а [[1923]].{{sfn|Poulton|2000|p=82}} године у [[Ниш]]у између [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]] и [[Краљевина Бугарска|Краљевине Бугарске]] о уређењу међудржавних питања везаних за граничне проблеме.
Споразумом је Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца омогућено да се бори против комита ВМРО и на бугарској територији, с обзиром да премијер Бугарске [[Александар Стамболијски]] није могао да се ослони на [[Војска Бугарске|бугарску војску]].{{sfn|Turnock|2004|p=467}} Споразум је подразумевао заједничко патролирање на граници како би се погранична подручја довела у ред.{{чињеница|
Споразумом је Бугарска прихватила суверенитет Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца над "[[Стара Србија|Старом Србијом]]".{{sfn|Lampe|2000|p=156}}
Потписивање споразума је Стамболијском створило проблеме. Овакав споразум је највише сметао ВМРО-у чији чланови више нису могли да врше упаде на територију Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца из Краљевине Бугарске.{{чињеница|
Споразум је један од разлога [[државни удар|пуча]] изведеног [[9. јун]]а 1923. године. Премијера Александра Стамболијског су, [[14. јун]]а исте године на његовој фарми у [[Сливовица|Сливовици]], отели, мучили и убили ВМРО и његови политички противници исекавши му шаку којом је потписан нишки споразум.<ref>Spencer Tucker, ''Encyclopedia of World War I'', 2005 - pp. 114.</ref>
Линија 199 ⟶ 189:
| publisher = newspaper "Makedonsko Delo", No. 9 (Jan. 10, 1926), Vienna, original in Bulgarian
| language = English
| accessdate
}}</ref> Београдска влада је наметала и лингвистичку политику србизације Вардарској Македонији]]<ref>{{cite web
| url = http://www.kroraina.com/knigi/en/ban/pww2.html#60
Линија 205 ⟶ 195:
| publisher = newspaper "Balkanska federatsia", No. 140, Aug.20, 1930, Vienna, original in Bulgarian
| language = English
| accessdate
}}</ref>, која је називана „[[Јужна Србија|Јужном Србијом]]“ (неслужбено) или „[[Вардарска бановина|Вардарском бановином]]“ (службено после [[1929]]. године). Говорни језик становника Македоније словенског порекла је сматран дијалектом [[српскохрватски језик|српско-хрватског језика]].<ref>Friedman, V. (1985) "The sociolinguistics of literary Macedonian" in ''International Journal of the Sociology of Language''. Vol. 52. pp. 31–57</ref> Притом, овај јужни дијалекат је потискиван образовањем, војском и другим средствима, а његова употреба је била кажњива.<ref>{{cite web
| url = http://www.kroraina.com/knigi/en/ban/pww2.html#50
Линија 211 ⟶ 201:
| publisher = newspaper "Makedonsko Delo", No. 58, Jan. 25, 1928, Vienna, original in Bulgarian
| language = English
| accessdate
}}</ref>
Незадовољна распарчавањем [[Македонија (област)|македонских]] области, ВМРО је наставила оружану борбу за независност и уједињење читаве [[Македонија|Македоније]]. У Вардарској Македонији су вођење праве оружане борбе жандармерије са [[комити]]ма, а хиљаде људи је малтретирано од стране југословенских власти под сумњом сарадње са ВМРО.<ref name="Петър Петров"/> У [[1923]]. и [[1924]]. години је у региону Вардарске Македоније деловало 53 чете, од чега 36 из [[Краљевина Бугарска|Бугарске]], 12 локалних и 5 из [[Кнежевина Албанија|Албаније]].<ref name="Петър Петров"/> Укупна бројно стање људства је било 3245 комита, предвођених од 79 војвода. Забележено је 119 битки и 73 терористичка акта.<ref name="Петър Петров"/> Српски губици су били 304 погинула војника и преко 1300 рањених. ВРМО је изгубио 68 бораца, а стотине су биле рањене.<ref name="Петър Петров"/>
ВМРО је у периоду после [[Први светски рат|Првог светског рата]] активно спроводио убиства представника државне власти. Једна од жртава је био и [[Велимир Прелић]], некада четник а у моменту убиства правни референт скопске жупаније. На њега је извршила атентат припадница ВМРО, [[Мара Бунева]] је [[13. јануар]]а [[1928]]. године. Атентат је изведен на скопској улици Радомира Путника, где му је пуцано у леђа. Умро је 3 дана након рањивања у [[Војна болница у Скопљу|Војној болници у Скопљу]].{{чињеница|
Непосредно по завођењу [[шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]] у Југославији 1929. године, у [[Софија|Софији]] долази до састанка вођа [[Усташе|УХРО]] (''Усташа - хрватска револуционарна организација'') [[Анте Павелић]]а и ВМРО [[Ванчо Михаилов|Ванча Михајлова]]. Том приликом се договарају о заједничком будућем деловању и потписују “Софијску декларацију” која предвиђа стварање независних држава [[Хрватска|Хрватске]] и Македоније.<ref>[http://www.ceeol.com/aspx/issuedetails.aspx?issueid=b028c2ff-7ede-4c2c-a41c-89ff19c3f8ba&articleId=6088d289-ac68-4afe-bd51-d9e9c973f944 Ivan Vanča Mihajlov: makedonski revolucionar uskraćen za domovinu i korijene], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
Приликом реформи административне поделе [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] највећи део Вардарске Македоније се нашао обједињен у оквиру [[Вардарска бановина|Вардарске бановине]] која је обухватала целу данашњу [[Република Македонија|Македонију]], јужне делове [[Србија|централне Србије]] и јужне делове [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]].{{чињеница|
[[Државни удар]] војно-политичке организације [[Звено]], маја [[1934]]. године довео је до раскида бугарске државе са ВМРО. Окрећући се сарадњи са [[Француска|Француском]] и Југославијом, звенари су разоружали комитске чете и похапсили политичке вође.
Дана [[9. октобар|9. октобра]] 1934. године је један од припадника ВМРО, [[Владо Черноземски]], у сарадњи са усташким покретом, извршио [[марсељски атентат|атентат у Марсељу]] на југословенског краља [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]].{{чињеница|
=== ВМРО у Пиринској Македонији ===
{{Quote box|title=
| quote = Холандски писац [[А. ден Долард|Ван ден Долард]] је током четворомесечног боравка у Бугарској приметио да су "амерички гангстери Ал Капоне и покојни Џек Дајмонд просто бедници, кад се сравне са вођама Комитета".''<ref>[[Владан Јовановић]]. [http://www.cpi.hr/download/links/hr/11709.pdf Губици југословенске жандармерије у сукобима са качацима и комитима 1918-1934. године] {{Wayback|url=http://www.cpi.hr/download/links/hr/11709.pdf |date=20140202102901 }}</ref>
|
| source =
| align = right
Линија 242 ⟶ 231:
== Други светски рат ==
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], много борци ВМРО-а су се борили на страни [[Краљевина Бугарска|Бугарске]] и нису доживљавали бугарске трупе у области [[Македонија|Македоније]] као окупаторске.<ref>Palmer, S. and R. King Yugoslav Communism and the Macedonian Question, Archon Books (June ). 1971. pp. 65–67.</ref> Доласком [[Светозар Вукмановић|Светозара Вукмановића Темпа]] у [[Вардарска Македонија|Вардарску Македонију]] [[1943]]. године, многи чланови ВМРО прелазе на страну партизана. [[2. август]]а [[1944]]. године (што у Републици Македонији зову Други Илиндан) у [[Манастир Прохор Пчињски|Манастиру светог Прохора Пчињског]] је [[Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније]] са [[Панко Брашнаров|Панком Брашнаровом]] (револуционаром из Илинданског периода) на челу, прогласило [[Социјалистичка Република Македонија|Републику Македонију]] као федералну јединицу у оквиру [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Титове Југославије]], што је доживело међународно признање {{чињеница|
Након Другог светског рата ВМРО престаје да постоји.{{чињеница|
== Руководиоци ==
Линија 261 ⟶ 250:
== Литература ==
* {{Cite book|
▲{{refbegin|2}}
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book|ref=harv|last=Hodge|first = Carl Cavanagh| title = Encyclopedia of the age of imperialism, 1800-1914| publisher = Greenwood Publishing Group|year=2007|isbn = 978-0-313-33404-7|pages=442}}
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
|