Манастир Успења Пресвете Богородице Чајничке — разлика између измена

Нову цркву је зидао неимар Петар Тодоровић из Велеса, а изградња је трајала од [[1857]]. до [[1863]]. године. Цркву је освештао Митрополит дабробосански Игњатије 1863. године. Звоник је накнадно подигнут у периоду (1893—1897) године. За вријеме Другог свјетског рата, Италијани су подметнули експлозив у црквену порту, што је довело до већег оштећења храма. Обнова храма је почела педесетих година двадесетог вијека у вријеме тадашњег пароха јеромонаха Василија Домановића. Обнова храма је трајала до [[1959]]. године, када је на Малу Госпојину освјештао [[Патријарх српски Герман]].

 

Поред чајничке Краснице, у цркви се чува икона Светог Георгија са 12 сцена које илуструју његово житије, рад анонимног сликара друге половине 16. вијека, затим икона Светог Николе рад Андрије Раичевића из 17. вијека и иконе Свете Тројице, рад непознатог војвођанског сликара, која је дарована 1848. године. Најстарија рукописана књига је четворојеванђеље из 14. вијека, као и [[јеванђеље]] из [[Манастир Папраћа|манастира Папраће]] са записом свештеника Оливера из [[1513]]. године.