Просветитељство — разлика између измена

 

Чврсто везан за [[Ентони Ешли Купер (1. гроф Шафтесберија)|Ентонија Ешлија Купера]], првог грофа Шафтесберија, вође парламентарне групе која је касније израсла у партију [[Виговци|виговаца]]. Лок је и данас познат по свом либерализму у политичкој теорији. Познат је по томе што је додатно развио теорију друштвеног уговора, идеју у политичкој филозофији типично повезану за Лока и [[Жан Жак Русо|Русоа]]. Теорија наводи да влада и њени субјекти улазе у неизговорени уговор кад влада преузме моћ. Уговор претпоставља да у замену за пренос неких друштвених слобода на владу и права владе да успостави законе, људи добијају и имају право да добију заштиту. Ауторитет владе лежи у пристанку оних којима се влада.<ref>Lessnoff, Michael H. Social Contract Theory. New York: New York U, 1990. Print.</ref> Лок је добро познат по својој изјави да појединци имају право на „живот, слободу и власништво“, и по свом веровању да природно право на власништво произлази из рада. Под подучавањем Лока, [[Anthony Ashley Cooper (3. гроф Шафтесберија)|Ентонија Ешлија Купера]], трећег грофа Шафтесберија, написао је [[1706]].: „Постоји снажно светло које се шири светом, посебно из ове две слободне нације, Енглеске и Холандије, према којима се европски послови сада окрећу.“<ref>{{citation| first = B.| last=Rand| title = The Life, Unpublished Letters and Philosophical Regimen of Anthony, Earl of Shaftesbury|year=1900|pages=353}} citirano u

 

[[Мери Вулстонкрафт]] је била једна од најранијих енглеских [[феминизам|феминистичких]] филозофкиња.<ref>{{cite web|last=Kreis| first = Steven| url = http://www.historyguide.org/intellect/wollstonecraft.html | title = Mary Wollstonecraft, 1759-1797 | publisher = Historyguide.org |date=13. 04. 2012 | accessdate=14. 01. 2014}}</ref> Залагала се за друштво утемељено на разуму, и да жене исто као и мушкарци буду третиране као разумна бића. Највише је позната по свом делу -{''[[A Vindication of the Rights of Woman]]''}- ([[1791]].).<ref>Mary Wollstonecraft, ''A Vindication of the Rights of Woman'' (Renascence Editions, 2000.) [https://scholarsbank.uoregon.edu/xmlui/bitstream/handle/1794/785/vindication.pdf?sequence=1 online]</ref>

=== Дебате ===

Историчар [[Кит Томас (историчар)|Кит Томас]] тврди да је просветителство одувек било контроверзно подручје. Његови га поборници:

Он тврди да га, међутим: {{citat|његови непријатељи оптужују за површни рационализам, наивни оптимизам, нереалистични универсализам, и морални мрак.}}

 

 

=== Академије ===

 

Историја академија у Француској започиње с оснивањем [[Француска академија наука|академије наука]], [[1635]]. године у Паризу. Била је чврсто везана за француску државу и деловала је као владин продужетак у недостатку владиних научника. Помагала је у промовисању и организирању нових дисциплина и образовала је нове научнике. Учествовала је у јачању друштвеног статуса научника и сматрала их је „најкориснијима од свих грађана“. Академија је показивала [[Научна револуција|повећани интерес за науку]] заједно с повећаном [[секуларизација|секуларизацијом]], што је видљиво из малог броја чланова свештеника (око 13%).<ref>Daniel Roche'', France in the Enlightenment'' (1998). pp. 420.</ref>

 

== Литература ==

{{refbegin|30em}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Eddy| first = Matthew Daniel| title = The Language of Mineralogy: John Walker, Chemistry and the Edinburgh Medical School, 1750-1800|year=2008| publisher = Ashgate| location = Aldershot| url = https://www.academia.edu/1112014/The_Language_of_Mineralogy_John_Walker_Chemistry_and_the_Edinburgh_Medical_School_1750-1800_2008_|pages=}}