Просветитељство — разлика између измена

{{Quote box | quoted = true | bgcolor = #FFFFF0 | salign = center | align = left| width = 44% | quote = „У првом заносу научне смелости, мислиоци просветитељства су покушали да пренесу темељне принципе у сваки човечји интелектуални подухват, слично ономе што је с великим успехом остварено у Њутновој физици. Ова потрага донела је и скептични став према ауторитету, одбацујући све што нема сигурне темеље у искуственом. У историјском смислу, овај је став у просветитељству привремено превладао у домену морала, метафизике, и књижевности, што је подстакло изванредне амбиције француских енциклопедиста, и њихов материјалистички, готово механицистички, поглед на Свемир. То је произвело политичке теорије које су мотивисале Француску и Америчку револуцију, те систематска истраживања у хемији и биологији која су пак довела до развоја еволуционизма у 19. веку. Довело је такође и до техничких достигнућа која су преципитирала у модерни индустријализам и премда је тиме утрт пут за недаће револуције и фабричког рада, то је умове образованих класа инфицирало ведрином видика и поверења у људске капацитете који су одагнали препаде Хјумовог скептицизма, Вицеовог антирационализма и растуће интроверзије и судбином оптерећеног мистицизма романтичара. Ово је било августовско доба енглеске поезије, доба Џонсона и Голдсмита, Волтера, Дидерота и Русоа, Лесинга и Винкелмана. Из перспективе историчара то је веројатно најбогатија и најузбудљивија од свих интелектуалних ера, не толико због садржаја, колико због утицаја идеја које су тада биле заступљене.“<ref>{{citeCite book|last=Scruton| first = Roger |authorlink= | title = A Short History of Modern Philosophy | url = |year=2001| publisher = Routledge | location = |isbn=978-0-415-26763-2|pages=41}}</ref>| source = -{''Кратка историја модерне филозофије''}-|pages=}}