Просветитељство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje mrtvih referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje mrtvih referenci
Ред 363:
 
Историја академија у Француској започиње с оснивањем [[Француска академија наука|академије наука]], [[1635]]. године у Паризу. Била је чврсто везана за француску државу и деловала је као владин продужетак у недостатку владиних научника. Помагала је у промовисању и организирању нових дисциплина и образовала је нове научнике. Учествовала је у јачању друштвеног статуса научника и сматрала их је „најкориснијима од свих грађана“. Академија је показивала [[Научна револуција|повећани интерес за науку]] заједно с повећаном [[секуларизација|секуларизацијом]], што је видљиво из малог броја чланова свештеника (око 13%).<ref>Daniel Roche'', France in the Enlightenment'' (1998). pp. 420.</ref>
{{Quote box | quoted = true | bgcolor = #FFFFF0 | salign = center | align = left| width = 44% | quote = „У првом заносу научне смелости, мислиоци просветитељства су покушали да пренесу темељне принципе у сваки човечји интелектуални подухват, слично ономе што је с великим успехом остварено у Њутновој физици. Ова потрага донела је и скептични став према ауторитету, одбацујући све што нема сигурне темеље у искуственом. У историјском смислу, овај је став у просветитељству привремено превладао у домену морала, метафизике, и књижевности, што је подстакло изванредне амбиције француских енциклопедиста, и њихов материјалистички, готово механицистички, поглед на Свемир. То је произвело политичке теорије које су мотивисале Француску и Америчку револуцију, те систематска истраживања у хемији и биологији која су пак довела до развоја еволуционизма у 19. веку. Довело је такође и до техничких достигнућа која су преципитирала у модерни индустријализам и премда је тиме утрт пут за недаће револуције и фабричког рада, то је умове образованих класа инфицирало ведрином видика и поверења у људске капацитете који су одагнали препаде Хјумовог скептицизма, Вицеовог антирационализма и растуће интроверзије и судбином оптерећеног мистицизма романтичара. Ово је било августовско доба енглеске поезије, доба Џонсона и Голдсмита, Волтера, Дидерота и Русоа, Лесинга и Винкелмана. Из перспективе историчара то је веројатно најбогатија и најузбудљивија од свих интелектуалних ера, не толико због садржаја, колико због утицаја идеја које су тада биле заступљене.“<ref>{{citeCite book|last=Scruton| first = Roger |authorlink= | title = A Short History of Modern Philosophy | url = |year=2001| publisher = Routledge | location = |isbn=978-0-415-26763-2|pages=41}}</ref>| source = -{''Кратка историја модерне филозофије''}-|pages=}}
Присутност француских академија у јавној сфери не може се објаснити друштвеним пореклом њихових чланова; премда је већина чланства припадала [[буржоазија|буржоазији]], ове ексклузивне институције биле су отворене само елитним паришким научницима. Они су сами себе перципирали као „тумачи науке за становништво“. Заиста су с тим на уму академије кренуле у побијање популарне псеудонаучне теорије [[месмеризам|месмеризма]].<ref>{{harvnb|Roche||p=515}}, 516.</ref>
 
Ред 643:
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=Scruton| first = Roger |authorlink= | title = A Short History of Modern Philosophy | url = |year=2001| publisher = Routledge | location = |isbn=978-0-415-26763-2|pages=41}}
* {{Cite book|last=Barrett| first = Peter| title = Science and Theology Since Copernicus: The Search for Understanding| url = https://books.google.com/books?id=fwxViwX6KuMC&pg=PA14|year=2004| publisher = A&C Black|isbn=978-0-567-08969-4|pages=14}}
{{refbegin|30em}}