Зато што оне имају бар један асиметрични угљеник, алдозе испољавају [[стереоизомерија|стереоизомерију]]. То значи да алдоза може да постоји у било -{D}- или -{L}- форми [[Фишерова пројекција|Фишерове пројекције]]. Биолошки системи су склони да препознају -{D}--алдозе у већој мери од -{L}--алдоза.
Алдоза се разлукује од [[кетозаKetoza|кетозе]] по томе што је њена [[карбонил]]на група на крају угљениковог ланца уместо у средини. Због тога је могуће хемијски диференцирати кетозе и алдозе користећи [[Селиванофов тест]].<ref>{{cite web|title=Seliwanoff's Test| publisher=Harper College| accessdate = 10. 7. 2011.| url=http://www.harpercollege.edu/tm-ps/chm/100/dgodambe/thedisk/carbo/seli/seli.htm}}</ref> Алдоза се може [[изомери]]зовати до кетона путем Лобри-де Бруин-ван Акенстеинове трансформације.<ref>{{cite web|title=Lobry de Bruyn-van Ekenstein Transformation| publisher=Drug Future| accessdate = 10. 7. 2011.| url=http://www.drugfuture.com/organicnamereactions/ONR237.htm}}</ref>
