Ксенофобија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
[[Датотека:Islamophobe.jpg|thumb|Пример исламофобије]]
'''Ксенофобија''' је [[страх]] и неповерење према странцима и њиховим [[вредност (етика)|вредностима]]
=== Африка ===
==== Обала Слоноваче ====
У протеклих неколико година, [[Обала Слоноваче]] доживела је поновно рађање мржње и етничке нетолеранције у склопу етничких племена. Поред бројних жртава међу различитим племенима северног и јужног региона земље које су погинуле у текућем сукобу, [[
Године 2004., [[Панафрички конгрес Младих и Патриота|Млади Патриоти]], снажна националистичка организација из Абиџана, покренута од стране државних медија, опљачкала је тековине страних држављана у [[Абиџан]]у. Позиви за насиље над белцима и не-Иворијанцима емитовани су на националном радију и телевизији након што су млади патриоти преузели контролу над својим канцеларијама. Станице су пратиле силовања, премлаћивања и убиства лица европског и либанског порекла. Хиљаде исељеника и белих или етничких либанских становника Обале Слоноваче напустило је земљу. Напади су изазвали међународну осуду.<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2004/11/19/wapp. 19.xml&sSheet=/news/2004/11/19/ixnewstop.html|title = News|work=Telegraph.co.uk|accessdate=17. 06. 2015.}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.abc.net.au/news/newsitems/200411/s1242699.htm |title=Europeans flee Ivory Coast violence. 13 November 2004. ABC News Online |accessdate=09. 06. 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090324232450/http://www.abc.net.au/news/newsitems/200411/s1242699.htm |archive-date=24. 03. 2009 |dead-url=yes }}</ref>
Ред 10:
==== Мауританија ====
[[Ропство у Мауританији]] и даље је присутно упркос његовом укидању 1980. године и углавном највише утицаја има на потомке црних Африканаца одвођених у [[ропство]] који сада живе у [[Мауританија|Мауританији]] као "црни [[Маври|Мавари]]" или ''[[харатини]]'' и који још увек делимично служе "белим Маварима", или ''бидханима'', као робови. Практиковање ропства најдоминантније је у Мауританији међу вишом традиционалном класом код Мавара. Већ вековима '' харатинска '' нижа класа, мислећи се углавном на сиромашне црне Африканце који живе у руралним подручјима, сматра се природним робовима ових Мавара. Друштвени ставови су се кориговали код већине урбаних Мавара, али у руралним подручјима заостаје древна подела.<ref>{{cite web|url=http://www.alertnet.org/thenews/newsdesk/L18334379.htm|title = Thomson Reuters Foundation|last=Foundation|first=Thomson Reuters|publisher=|accessdate=17. 06. 2015.}}</ref>
==== Нигер ====
Ред 17:
==== Јужна Африка ====
[[Датотека: DurbanSign1989.jpg|thumb|150px|Sign reserving a [[Natal Province|Natal]] beach "for the sole use of members of the white race group", in English, [[Африканс (језик)|Afrikaans]], and [[
Ксенофобија је у Јужној Африци присутна и у [[апартхејд]] као и у [[Историја Јужне Африке (1994-данас)|пост-апартхејд]] ери. Непријатељство између [[Британци|Британаца]] и [[Бурци|Бураца]] које је погоршао [[Бурски
Током 1994. и 1995. године, банде наоружаних младих уништиле су домове страних држављана који живе у [[
Током 2008. године у Јоханесбургу се десио широко документован број ксенофобичних напада.<ref>{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2008/05/20/world/africa/20safrica.html?_r=0 | title = South Afrians Take Out Rage on Immigrants | work=The New York Times |date=20. 05. 2008. | accessdate=29. 06. 2016.}}</ref><ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/world/2008/may/20/zimbabwe.southafrica | title = Thousands seek sanctuary as South Africans turn on refugees | work=The Guardian |date=20. 05. 2008. | accessdate=29. 06. 2016.}}</ref><ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/7407914.stm | title = Thousands flee S Africa attacks | work=BBC NEWS |date=19. 05. 2008. | accessdate=29. 06. 2016.}}</ref> Процењује се да је десетине хиљада миграната расељено; имовина, бизниси и домови били су нашироко опљачкани.<ref>{{cite news|url=http://www.dailymaverick.co.za/article/2013-05-28-analysis-the-ugly-truth-behind-sas-xenophobic-violence/ | title = Analysis: The ugly truth behind SA’s xenophobic violence | work=Daily Maverick |date=28. 05. 2013. | accessdate=29. 06. 2016.}}</ref> Број жртава након напада био је 56.<ref name="auto1"/>
Ред 27:
==== Судан ====
У [[Судан]]у, [[црнци|црни]] афрички заробљеници у грађанском рату често су [[ропство у савременој Африци|заробљеници]], а женске затворенице су често сексуално злостављане,<ref>{{cite web|url=https://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2004/05/30/wdarf30.xml&sSheet=/news/2004/05/30/ixworld.html|title = News|work=Telegraph.co.uk|accessdate=17. 06. 2015.}}</ref> од стране њихових [[Арапи|арапских]] заробљеника тврдећи да им Исламски закон даје за то дозволу.<ref>[http://www.brandeis.edu/projects/fse/Pages/islamandslavery.html Islam and Slavery{{Ботовски наслов}}] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20071012161707/http://www.brandeis.edu/projects/fse/Pages/islamandslavery.html |date=12. 10. 2007. }}</ref> Према [[Си-Би-Ес вестима]], робови су продавани за 50 долара по особи.<ref>[http://www.cbsnews.com/stories/1999/01/25/world/main29927.shtml Curse Of Slavery Haunts Sudan] CBS News. January 25, 1998</ref> У септембру 2000. године, [[Стејт департмент|Државни секретаријат САД]]-а наводи да су "подршка ропства суданске владе и његова континуирана војна акција која је резултирала бројним смртним случајевима делимично произашли из верских уверења жртава."<ref>[http://archives.cnn.com/2000/US/09/05/state.dept.religion/index.html U.S. State Department report says 'religious intolerance remains far too common' around world. September 6, 2000] CNN US News</ref> Јок Мадут Јок, професор историје на Лојола Маримоунт Универзитету, наводи да су отмице жена и деце на југу [[ропство]] у сваком контексту. Влада Судана инсистира на томе да читава ствар није ништа више од традиционалног племенског [[
==== Уганда ====
Бивше британске колоније у [[подсахарска Африка|подсахарској Африци]] имају много грађана [[Јужна Азија|јужноазијског]] порекла. Довело их је [[Британска империја|Британско царство]] из [[Британска Индија|Британске Индије]] да раде клерички рад у империјалној служби.<ref name="Amin-Indophobia">General Amin and the Indian Exodus from Uganda
Hasu H. Patel, ''Issue: A Journal of Opinion'', Vol. 2, No. 4 (Winter) (1972). стр. 12-22 {{doi|10.2307/1166488}}</ref> Најистакнутији случај анти-индијског расизма био је [[етничко чишћење]] индијске ( азијске) мањине у [[Уганда|Уганди]] од стране утицајног [[диктатор]]а и нарушилаца [[људска права|људских права]] [[Иди Амин|Идија Амина]].<ref name="Amin-Indophobia"/>
Ред 45:
[[Закон о имиграционом ограничењу 1901.]] ([[Политика беле Аустралије]]) искључиво је забранио људима неевропског порекла [[имиграција у Аустралију|имиграцију у Аустралију]]. Никада није постојала никаква специфична политика названа као таква, али је тај појам касније измишљен, не би ли се сакупила збирка закона заснованих на искључивању људи из [[Азије]] (посебно [[Кине]]) и [[пацифичка острва|пацифичких острва]] (поготово Меланезије) од имиграције у Аустралију.{{sfn|Lewis|2006|pp=102}} [[The Menzies Government (1949-1966)|Мензисова]] и [[Холтова Влада]] су ефикасно укинуле политику између 1949. и 1966. године, а [[Витламова Влада]] донела је законе како би се осигурало да [[раса (људска класификација)|раса]] постане потпуно ирелевантна компонента за имиграцију у Аустралију, 1973. године.<ref name="immi.gov.au">{{cite web|url=http://www.border.gov.au/about/corporate/information/fact-sheets/08abolition|title = Fact Sheet – Abolition of the 'White Australia' Policy|publisher=Commonwealth of Australia, National Communications Branch, Department of Immigration and Citizenship|work=Australian Immigration|accessdate=27. 03. 2013.}}</ref>
[[Кронула нереди 2005]] су били низ нереда и избијања [[моб насиље|моб насиља]] у јужном предграђу [[Сиднеј]]а - [[Кронула|Кронуле]], који су резултат напрезања односа између [[Англо-Келтски Аустралијанци|Англо-Келта]] и [[либански Аустралијанци|либанских Аустралијанаца]] (који су претежно [[
Индијски студенти су 30. маја 2009. године протестовали против онога за шта су сматрали да представља расистички напад, блокирајући улице у централном [[Мелбурн]]у. Хиљаде студената окупило се испред [[Краљевска болница у Мелбурну|Краљевске болнице у Мелбурну]] где је једна од жртава примљена.<ref>{{cite web|url=https://timesofindia.indiatimes.com/world/indians-abroad/18-Indians-detained-for-breaching-Australia-peace-rally/articleshow/4602328.cms|title = 18 Indians detained for breaching Australia peace rally|work=Times of India|date=01. 6. 2009.}}</ref> У светлу овог догађаја, аустралијска влада је створила [[Helpline|Хелплајн]] за индијске ученике, не би ли пријавили такве инциденте.<ref>[http://www.theage.com.au/national/helpline-thrown-to-indian-students-20090511-b0mt.html?page=-1 Helpline Thrown to Indian Students]: The Age</ref> Висока комесарка за људска права [[Navi Pillay|Нави Пилај]] из [[
==== Фиџи ====
|