Карло VI, цар Светог римског царства — разлика између измена

| претходник1 = [[Јозеф I Хабзбуршки]]

| наследник1 = [[Марија Терезија]]

| отац = [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополд I]]

| мајка = [[Елеонора-Магдалена Нојбуршка]]

 

== Биографија ==

 

Након смрти [[Карлос II од Шпаније|Карлоса II]], последњег представника шпанске гране Хабзбурга, европске силе започеле су Рат за шпанско наслеђе. Током овог сукоба другорођени син цара Леополда I је као Карлос III истакнут као хабзбуршки претендент на шпанску круну. Ипак, како је Леополдов наследник [[Јозеф I Хабзбуршки|Јозеф I]] изненада преминуо [[1711]]. за новог цара Светог римског царства изабран је његов млађи брат Карло VI. Најпосле, [[Споразум у Раштату]] је [[1714]]. окончао непријатељства са Француском [[Луј XIV|Луја XIV]]. Нови краљ Шпаније постао Лујев унук [[Филип V од Шпаније|Филип V]] иако под условом да се одрекне свих претензија на француски краљевски престо. С друге стране, Карло VI је добио све некадашње поседе које су шпански монарси држали у Низоземској (данашња [[Белгија]]) и Италији.

Главно питање унутрашње политике Карла VI било је питање наслеђа престола. Наиме, Карло је баш као и његов брат Јозеф I имао само ћерке, а по средњовековном Салијском праву, које је још увек важило у Светом римском царству, жене нису могле да наследе престо. Ипак, цар је [[1713]]. издао [[Прагматична санкција|Прагматичну санкцију]] којом је покушао да законски омогући да га наследи ћерка [[Марија Терезија]]. Прагматичну санкцију су под Карловим притиском прихватили владари Светог римског царства, друге европске силе, а затим и Угарски сабор који се [[1723]]. сагласио да једна принцеза понесе круну светог Стефана. Поред тога Карло је своју ћерку Марију Терезију [[1736]]. удао за [[Франц I, цар Светог римског царства|Франца Стефана]], великог војводу Тоскане, који је био одан хабзбуршким интересима.

 

 

== Породично стабло ==