Епархија зворничко-тузланска — разлика између измена

Надлежни архијереј је епископ [[Фотије Сладојевић|Фотије (Сладојевић)]], а сједиште епархије се налази у [[Тузла|Тузли]] — измјештено привремено у [[Бијељина|Бијељину]]. Такође, саборна црква више није у Тузли, већ је тренутно у изградњи у [[Саборна црква у Зворнику|Зворнику]]. Епархија такође посједује и [[Библиотека Епархије зворничко-тузланске|библиотеку]], која је отворена почетком [[2016]]. године у [[Бијељина|Бијељини]].

 

Зворничко-тузланска епархија захвата подручје сјевероисточне [[Босна|Босне]], којим је на прелазу из 13. у 14. вијек управљао српски краљ [[Стефан Драгутин]]. Према предању и очуваним црквама и манастирима, он је много допринио утврђивању православне вјере у овом дијелу Босне. ''„Босански“'' епископ Василије, који се [[1293]]. налазио у краљевој депутацији упућеној у Венецију, у вези са женидбом његовог сина Владислава, свакако је био епископ оног дијела Босне којим је управљао краљ Драгутин.

 

 

{{посебан чланак|Зворничка митрополија}}

[[Датотека:Tavna3.jpg|мини|200п|[[Манастир Тавна]] у селу Бањица, црквена општина [[Бијељина]].]]

Епархија босанског владике Василија из [[1293]]. године може се сматрати претечом свих српских православних епархија западно од реке Дрине, а првенствено се може држати за претечу потоње Зворничке епархије, која је настала нешто доцније, током [[15. век]]а. У вријеме српских деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]] и [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], разни градови и области западно од Дрине били су дуже или краће време у саставу Српске деспотовине. Поред деспотових службеника, на подручјима западно од Дрине било је и српских православних свештеника који се помињу у појединим дубровачким изворима. Према неким претпосавкама, подручје средњег и доњег Подриња је првобитно било стављено под надлежност неке од старих српских митрополија ([[Моравичка епархија|моравичко-градачка]] или [[Београдска епархија|београдско-мачванска]]), а потом је за ову област основана и посебна епархија. Такође се претпоставља да је сједиште ове епархије било у познатом рударском и тржишном мјесту [[Сребреница|Сребреници]], те се стога ова епархија назива ''Сребреничком епархијом'' или митрополијом. Међутим, након коначног пада Србије (1459) и Босне (1463) под турску власт, на овим подручјима су наступиле знатне промене. Пошто је под Турцима град [[Зворник]] добио већи значај, као сједиште санџака, ова епархија је најкасније крајем 15. или почетком 16. вијека коначно прозвана Зворничком епархијом, а њена територија се простирала на обје стране Дрине.

О црквеном животу у Зворничкој епархији у вријеме епископа Теофана не зна се ништа конкретно. Када се зна да су у то вријеме издаване наредбе турских власти о рушењу цркава које нису старе ни подигнуте на мјестима старих богомоља, тешко је претпоставити да је вријеме епископа Теофана било вријеме веће градитељске активности. Ипак, према једном фрагментарно сачуваном натпису у [[Манастир Папраћа|манастиру Папраћи]], изгледа да је ова велика црква била обнављана и живописана у вријеме (Тео)фана прв(аго) епископа зворничког. То нам уједно казује да је Теофан био први епископ под Турцима креиране Зворничке епархије и да је манастир Папраћа, удаљен свега двадесетак километара од Зворника, био тада под јурисдикцијом зворничког епископа, док је касније, све до [[1941]], била у саставу Дабробосанске митрополије, да би тада опет припала Зворничко-тузланској епархији.

 

[[Датотека:Tutnjevac-Crkva.jpg|мини|лево|200п|Црква Покрова Пресвете Богородице у селу [[Тутњевац (Угљевик)|Тутњевац]], Црквена општина [[Општина Угљевик|Угљевик]].]]

 

Након 1992. године, појавили су се предлози да се епархији врати првобитни, краћи назив: Епархија зворничка. У Сребреници је 2012. године обележено 780 година Митрополије сребреничке.<ref>[http://spc.rs/sr/780_godina_mitropolije_srebrenichke_600_godina_od_pochetka_uprave_despota_stefana 780 година Митрополије сребреничке и 600 година од почетка управе деспота Стефана]</ref>

 

[[Датотека:Hram_Svetog_Nikole_Milosevac.jpg|мини|200п|Храм Светог Николе у [[Милошевац (Модрича)|Милошевцу]].]]

* Василије, епископ босански (1293)