Петар Митропан — разлика између измена

| слика =

| ширина_слике = 250п

| датум_рођења = {{Датум рођења|1891|8|14}}

| датум_смрти = {{Датум смрти|1988|12|6|1891|8|14}}

}}

'''Петар Митропан''' (Митропан, Петро Андрійович, 14. август [[1891]], [[Орел|Орјол]], [[Русија]] — [[1988]], [[Београд]], [[Југославија]]), био је [[преводилац]] са [[руски језик|руског]] језика на српски. Унук украјинског [[песник]]а Васиља Кулика.<ref>[http://www.histpol.pl.ua/ru/novosti?id=2472 Митропан, Петр Андреевич] (на сајту ''История Полтавы'', приступљено 9. децембра 2018).</ref>

Завршио Филолошки факултет (руски језик) у [[Москва|Москви]]. После [[Октобарска револуција|Октобарске револуције]] емигрирао 1919. и настанио се у [[Југославија|Југославији]] (тада Краљевини СХС). Био је професор руског језика и књижевности на Педагошкој академији у [[Скопље|Скопљу]] 1920–1941. и после завршетка рата лектор за руски језик на Универзитету у [[Београд]]у. Превођењем се бави од [[1924]]. Одиграо је значајну улогу у установљењу српске русистике и методике наставе руског језика у Југославији. Поред сарадње у великом броју наших [[часопис]]а и листова већим бројем [[чланак]]а из [[руска књижевност|руске књижевности]], посебно објавио књиге ''Прилози за историју штампе'' ([[1933]]), ''Руски писци'' ([[1934]]) и ''Пушкин код Срба'' ([[1937]]); после [[Други светски рат|Другог светског рата]], поред неколико уџбеника у сарадњи с другим писцима, објавио и неколико приручника и уџбеника руског језика: ''Методска упутства за наставнике руског језика'' ([[1946]]), ''Методика наставе руског језика'' ([[1964]]), ''Руско-српски речник за почетнике'' ([[1965]]) и ''Ја и моји пријатељи'' (руска читанка). Уређивао часопис „Јужни преглед“ ([[1927]]—[[1940]]). Био је један од оснивача [[Удружење књижевних преводилаца Србије|Удружења књижевних преводилаца Србије]]. Умро је 6. децембра [[1988]]. у Београду.<ref>[https://w.histrf.ru/articles/article/show/mitropan_pietr_andrieievich Митропан, Петр Андреевич] (на сајту ''Энциклопедия Всемирная история'', приступљено 9. децембра 2018).

</ref>

* Толстој, Алексеј Н.: ''Ход по мукама'', 1946.

* Арсењев, В. K.: ''Ловац Дерсу'', 1953.

* ''Од Гогоља до Зошченка'', 1959.

* Некрасов, А.: ''Доживљаји капетана Врунгела'', 1961.

* Иљф и Петров: ''Нова Шехерезада и др.'', 1963.

* Ољеша, Ј.: ''Ни дана без ретка''(са П. Брозом), 1964.

* Ољеша, Ј.: ''Завера осећања'', 1965.

* Плеханов, Г. В. ''О Белинском'', 1967.

* Толстој, Лав Н.: ''Писма'' (Сабрана дела), 1969.

 

За Зборник ''Беседе'' (1966) изабрао и превео око 100 страна образаца руског беседништва.<ref>''Савремени књижевни преводиоци Југославије'' (именик), Београд, 1970.</ref>

 

{{DEFAULTSORT:Митропан, Петар}}