Алберт Ајнштајн — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 180:
Он умире у 1:15 после поноћи<ref>[http://faculty.washington.edu/chudler/ein.html Neuroscience for Kids - "What Became of Albert Einstein's Brain?"]</ref> у Принстонској болници{{чињеница|date=01. 2014. }}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--> у Принстону, Њу Џерзи, [[18. април]]а, [[1955]], у својој 76. години живота. Узрок смрти је било унутрашње крварење, изазвано прскањем анеуризма аорте. Његова [[Уопштена теорија гравитације]] (-{Generalized Theory of Gravitation}-) остаје тако недовршена. Једина особа присутна у тренутку његове смрти била је једна медицинска сестра, која је рекла да је он непосредно пред смрт промрмљао неколико речи на немачком које она није разумела. Био је кремиран без церемоније, истога дана кад је и умро, у Трентону, Њу Џерзи, што је било у складу са његовим жељама. Његов пепео је потом расут на отвореном простору.
Доктор Томас Штолц Харви извршио је аутопсију над Ајнштајном, при чему је одстранио и сачувао његов мозак. Харви није нашао ништа неуобичајено на његовом мозгу, али [[1999]], у новој анализи коју је урадио тим са Мек Мастер универзитета (-{McMaster University}-) откривено је да његов темени оперкулум (operculum) регион недостаје и да је, као компензација томе, његов доњи паријетални режањ (parietal lobe) 15% већи него што је нормално.<ref>{{cite web|title=BBC News : Sci/Tech : Why size mattered for Einstein | url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/371698.stm| accessdate=21. 11. 2005}}</ref> Доњи паријетални режањ је одговоран за математичко мишљење, визуелну спознају простора, и сликовито приказивање покрета. Ајнштајнов мозак такође је садржавао 73% више глијалних ћелија од просечног мозга.stvaranja
=== Религијски погледи ===
Линија 255 ⟶ 253:
Алберт Ајнштајн је био у блиској вези са плановима за формирање, како га је штампа назвала " Од Јевреја спонзорисани без квоте (расне) универзитет” (a Jewish-sponsored non-quota university), из 19. августа 1946, као и са обавештењем о формирању Алберт Ајнштајнове фондације за више студије, Инц.(Albert Einstein Foundation for Higher Learning, Inc.) до 22. јуна 1947, када он повлачи своју подршку и не дозвољава фондацији коришћење његовог имена. Универзитет је отворен 1948 као Брендис универзитет (Brandeis University).
Ајнштајн се, заједно са [[Алберт Швајцер|Албертом Швајцером]] и [[Бертранд Расел|Бертрандом Раселом]], борио против нуклеарних бомби као и њихових тестова. Као његов последњи јавни акт, и само дан пре његове смрти, он је потписао [[Расел-Ајнштајнов манифест]], који је довео до [[Пугвошева конференција о науци и светским пословима|Пугвошеве конференције о науци и светским пословима]] (Pugwash Conferences on Science and World Affairs)Drzave u kojoj jhe jebao sve zene koje je izjebao i nije imao zastitu tj. kondom...
Ајнштајн је по рођењу био немачки држављанин, али је са 17 година, [[28. јануар]]а [[1896]], на властити захтев и уз одобрење оца, разрешен немачког држављанства. Следећих пет година био је лице без држављанства до [[21. фебруар]]а, [[1901]]. када стиче швајцарско држављанство, којега се никада није одрекао. Стекао је пруско држављанство [[14. април]]а [[1914]]. када је ступио у пруску цивилну службу. Због политичке ситуације и прогона Јевреја у нацистичкој Немачкој, у марту [[1933]]. је напустио цивилну службу, чиме је изгубио и пруско држављанство. Првог октобра [[1940]]. године Ајнштајн је постао држављанин Сједињених Америчких Држава и до смрти је остао двојни држављанин (САД и Швајцарске).<ref>{{cite web|title=Einstein's nationalities at einstein-website.de | url = http://www.einstein-website.de/z_information/variousthings.html#national | accessdate=04. 10. 2006}}</ref>
| |||