Камбоџа — разлика између измена

Од европског утицаја у Камбоџи, најзаступљенији је француски колонијалистички стил градње у Пном Пену, где су многе стамбене зграде подигнуте у француском европском колонијалном стилу. Нешто је присутан , али у много мањој мери тајландски утицај, јер кмерска и тајландска краљевска архитектура имају доста сличности, детаља, кровови и пуно позлате се користи и Ватови који су присутни веома у обе културе. Под утицајем страног капитала, изграђене су почетком 21. века високе, модерне грађевине и пословне зграде. Камбоџа се труди и данас да избрише остатке и трагове сурове комунистичке прошлости током седамдесетих година 20. века, држава и народ Камбоџе тежи ка иновацијама, што бољем животном стандарду, велики је проценат младог становништва и радно способног становништва, који ради у пољопривреди и у туризму и угоститељству. Дејвид Робертс, директор организације [[Хјуман рајтс воч]] за Југоисточну Азију, дефинисао је и описао Камбоџу као „неодређену комунистичку земљу са слободним тржиштем са релативном ауторитативном коалицијом која влада у сфери површне демократије”. Камбоџа се формално назива [[краљевина|краљевином]], ради се о уставној монархији, а која у пракси функционише као парламентарна представничка демократија. Законодавна власт у Камбоџи је подељена између извршне и дводомног парламента, као и доњег дома и Сената, као и горњег дома. Камбоџа је подељена на 24 провинције укључујући град [[Пном Пен]] као засебна област. Економисти и страни политичари сматрају да је премијер [[Хун Сен]], највише заслужан за невероватан брз опоравак и развој Камбоџе у последњих 25 година. Долазак многих светских брендова и компанија у ову земљу, отварање фабрика патика и одеће, од [[Кока Кола|Кока коле]], [[Марлборо (цигарете)|Марлборо]] [[цигарете]], [[Сони]] до [[Мекдоналдс]]а, па све до фабрика [[Адидас]] и [[Најки]], јер за време режима Црвених Кмера чак ни [[телевизија]] није била дозвољена. Камбоџа се данас оштро бори против било каквих политичких активиста који се залажу или воле политичку идеологију [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]], јер не желе да се тако нешто икада догоди, јер то их је коштало два милиона људских [[живот]]а. Од европских држава, Камбоџа има најзначајније дипломатске односе са [[Француска|Француском]], [[Русија|Русијом]], са Француском поготову, јер је скоро један век била под колонијалистичким утицајем.

Камбоџа заузима површину од 181.035 километара квадратних. Једна је од мањих [[Азија|азијских]] земаља , најмања је држава по површини и по броју становника у [[Југоисточна Азија |Југоисточној Азији]] у [[Индокина|Индокини]] . На југу и југозападу излази на [[Тајландски залив]] , где има обалу која је претежно равна са пешчаним плажама и увалама и мањим острвима у Тајландском заливу која припадају Камбоџи . Земља је претежно равничарска и већи део земље је равница и долине реке Меконг са својим мањим притокама. Једине планине су на северу земље , тачније Данг Рек планински венац који је природна граница са Тајландом.

Рељеф Камбоџе углавном је низијски, карактерисан централном алувијалном равни коју формира река [[Меконг]], из које се постепено издвајају блако пошумљене прелазне равни. Севером државе протеже се формација од пешчара која се завршава стрмом литицом. Од Тајланда Камбоџу раздваја планина [[Дангрек]], а на југозападу земље налазе се планински венци [[Краван]] и [[Дамреи]] (раније познате као Слоновске планине),<ref name="britannica1"/> које прекривају јужни, слабо насељен предео државе и одвајају га од саме обале, која је уско рапсрострањена и густо пошумљена. На овим венцима налази се и највиши врх Камбоџе, Пном Аурал, висок 1.774 метара. Земљиште у Камбоџи је поприлично сиромашно хумусом и непогодно за раст већине пољопривредних биљака , али се земља труди да га оплоди и обрађује га , пошто већи део становништва живи од пољопривреде. Јужна приобална регија која излази на [[Тајландски залив]] , заправо је уски низијски појас , добро пошумљен и слабо је насељен. изолиран од централне равнице због југозападних висоравни.

Водена тела која карактеришу Камбоџу су [[река]] [[Меконг]] и [[језеро]] [[Тонле Сап]], највеће језеро у Југоусточној Азији. Меконг је убедљиво највећа текућа вода у држави; настаје у далеким висоравнима [[Тибет]]а те у Камбоџу улази на северу кроз [[Лаос]] где на граници формира Коне [[водопад]]. Протиче кроз источни део Камбоџе и овде се у њу уливају притоке [[Срепок]], Конг и Сан, мање реке углавном настале у комшијском [[Вијетнам]]у или у, а спојена је и са западним Тонле Сапом реком Саб. Долина реке [[Меконг]] је најплоднија регија и око пет милиона људи зависи од пољопривреде и наводњавања . Током кишних периода, Меконгова огромна количина воде се прелива у Саб и самим тим у Тонле Сап, чију површину и количину воде знатно повећава; током сушних периода, дешава се обрнуто, и река Саб мења смер тока. Због ове појаве Тонле Сап се сматра највећим извором слатководне рибе на целом свету<ref name="britannica1"/>. Меконг на југу Камбоџе скреће у Вијетнам, где се убрзо излива у [[Јужно кинеско море|Јужно Кинеско море]].

Истраживања већ неколико деценија указују да је Индокина на простору Камбоџе била поприлично културно развијена за временски период [[Плеистоцен]]а. Могуће је да је овај предео први на свету који је култивисао [[пиринач]]. Није сигурно колико дуго људске цивилизације уопшзе живе у Камбоџи, али је постојање културе забележено од барем 4.000 година п. н. е. по налазима [[артефакат]]а као што су глинени ћупови што Камбоџу и кмерску античку цивилизацију чини једном од најстаријих цивилизација у Азији и на свету. Претпоставља се да су ови људи били слични у начину живота данашњим Камбоџанима, бавили су се риболовом и сточарством [[водени биво|водених бивола]]. У Камбоџи су нађени натписи на [[санскрит]]у из 3. века н.е. што указује да индијска култура имала јак утицја на Камбоџу од давнина. У пећинама Камбоџе нађени су остаци лобања и костију [[прачовек]]а [[неандерталац|неандерталца]] .

Индијски и кинески [[трговци]] су у данашњу Камбоџу долазили ради продавања разне робе као што су [[Дрво (материјал)|дрво]], [[Зачин|зачини]], [[слоновача]] и [[злато]], и из њихових записа<ref name="britannica3">{{Cite news|url=https://www.britannica.com/place/Cambodia/History|title = Cambodia - History|work=Encyclopedia Britannica|access-date=02. 08. 2018|language=en}}</ref> знамо да се од првог века па до средине шестог у целој јужној Индокини протезала држава [[Фунан]], која је по уређењу, као и већина држава овог историјског периода, била [[монархија]]. Фунан је изгледа био веома централизована држава са теоретски свемоћним господарем на врху друштвене хијерархије. Први детаљни извештаји о постојању некакве сложеније , политичке структуре могу се пронаћи у кинеским текстовима који говоре о постојању Краљевства Фунан у периоду од I do VI века нове ере , о политичком ентитету који је обухватао територију Камбоџе и најјужније делове Индокинеског полуострва. Фунан остаје упамћен као најстарија регионална хиндуистичка култура . Творитељи ове државе били су преци данашњих Кмера. Најинтензивнији описи ове земље су од двојице кинеских дипломата који су долазили из краљевине Ву у 3. веку. До краја VI века , цивилизација која се у кинеским аналима назива Ченла или Џенла , је потпуно заменила Фунлан , контролишући веће делове територија и имајући централизовану власт . [[Кинези]] су нарочито описивали утицаје индијске културе на Фунан, наводећи тада урбани мит да је један индијски [[Брамани|Браман]] при посети Фунану потпуно реформисао државно уређење по принципу инијских модела. Археолошки је познато да су од Индијаца Кмери преузели и [[Иригација|иригациони систем]] у овом периоду. У шестом веку ова држава почиње да пропада, али због недостатка записа не знамо шта се конкретно десило.

Године 1941. [[Јапанско царство]] започиње своју кампању у југоисточној Азији и окупира [[Француска Индокина|Француску Индокину]], укључујући и Камбоџу до 1945. године . Француски колонисти су и даље остали у управној власти у Индокини, иако је она пала под власт [[Јапан]]а, и за Монивонговог наследника су изабрали његовог унука [[Нородом Сиханук|Нородома Синахука]], који је тад имао 18 година и Французима служио као марионета. Међутим, Јапанци су француску администрацију из индокине избацили маја [[1945]], и Камбоџа је под притиском Јапана прогласила независност. Ово није дуго трајало, те се завршетком Другог светског рата Французи враћају у Камбоџу, установљавају своју власт и хапсе [[Национализам|националистичке]] политичаре.

Камбоџа је стекла независност од Француза 1953. године , када је на власти био краљ [[Нородом Сиханук]]. Након скоро једног века француске колонијалне хибернације и власти , [[Јапан|јапанске]] окупације током [[Други светски рат|Другог светског рата]] када је фигурирала као пројапанска марионетска држава, али Кмери као народ Камбоџе , нису много страдали од Јапанаца у периоду од 1941. до 1945. године , Камбоџа је коначно успела да стекне своју независност и да има своју државу и потпуну власт и од 1945. променила име у Кампучија. Ескалација [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]] , који је трајао од 1955. до 1975. године , доводила је до све већег уплитања Камбоџе која се годинама борила да остане неутрална између две највеће светске силе тог доба [[Хладни рат|Хладног рата]] , [[САД]]а и [[Совјетски савез|Совјетског савеза]] . Све веће нежељено уплитање Камбоџе за последицу је имало два догађаја , оснивање [[Кмерска република|Кмерске републике]] 1970. године с којом је на челу државе тадашње био [[Лон Нол]] и која је трајала до доласка [[Пол Пот|Пола Пота]] и [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] 1975. године. и [[Грађански рат у Камбоџи]] између Кампућије и Северног комунистичког Вијетнама као и [[Вијетконг]] и Кмерске републике коју су подржавале [[САД]] и Јужни Вијетнам . [[Црвени Кмери]] и њихова Кампућија су изашли као незаслужени победници , што је после 1975. довело до великог [[геноцид]]а у Камбоџи у коме су Црвени Кмери одузели два милиона живота свог сопственог народа [[Кмери|Кмера]] , Камбоџанаца. За време Грађанског рата у Камбоџи током 1973. и 1974. америчке војне ваздушне трупе [[САД]]а , су напале, бомбардовале [[Пном Пен]] и бацали су бомбе по селима на северу Камбоџе , као и нагазне [[мина|мине]] у земљи , којих у Камбоџи има на стотине и данас.

Некадашњи премијер Камбоџе [[Пол Пот]], који је био лидер и вођа, као и један од оснивача [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]], под његовим режимом од 1975. до 1979. године, су мучили, побили, терали људе на принудни рад на данашњим Пољима смрти, настрадало је и убијено више од милион људи а према неким подацима и до два милиона људи. 1975. године , [[Црвени Кмери]] су окупирали престоницу Камбоџе , [[Пном Пен]] , тако што су наредили , натерали више од милион становника [[Пном Пен]]а , да напусте град , јер су им рекли да ће америчке војне трупе и војска [[САД]] , да изврше војну инвазију , што је грађанима већ било познато , пошто су [[Американац|Американци]] бацили бомбе на град. У напуштеној школи у [[Пном Пен]]у , мучени су били и убијани политички осуђеници и њихове жене и деца. Милион људи је под вођством Црвених Кмера отишло у унутрашњост земље на [[Поља смрти]] , где су касније били мучени и готово сви убијени и умрли од глади. Војне трупе северног [[Вијетнам]]а су напали 1978. године [[Црвени Кмери|Црвене Кмере]] у [[Камбоџанско − вијетнамски рат|Камбоџанско − вијетнамском рату]] и ослободили народ Камбоџе. Данас се у Камбоџи могу наћи старе нагазне војне [[мина|мине]] и [[бомба|бомбе]], као и остаци [[лобања]] , [[кости]]ју и [[зуб]]а убијених мушкараца , жена и деце у крвавом [[геноцид]]у и режиму Црвених Кмера.

Камбоџа је почетком 1990. године, почела да спроводи економске реформе, земља која је и данас поприлично сиромашна, је била очишћена од [[дрога|дроге]] и [[криминал]]а . 1993. године на власт долазе премијер [[Хун Сен]] и лидер [[Народна партија Камбоџе|Народне партије Камбоџе]], 1997. године , дошло је до пуча прилико којег је отеран краљ [[Нородом Сиханук]] , касније ће његов син Сихамони постати краљ 2004 године . Камбоџа се данас труди да никада не заборави на сурову и ужасну комунистичку прошлост и више од милион жртава који су невино страдали. Изграђена је нова инфраструктура и обновљена је и поново изграђена престоница [[Пном Пен]]. Краљ Камбоџе који је на челу државе од 2004. године је [[Нородом Сихамони]] , који само „ фигурира ” као краљ , док извршну власт у земљи има премијер [[Хун Сен]] .

Главне привредне активности су [[пољопривреда]], [[туризам]] и производња [[одећа|одеће]] и [[обућа|обуће]]. Камбоџа је у двадесетогодишњем грађанском рату изгубила велик део инфраструктуре, а становништво је, посебно рурално, врло слабо образовано што успорава привредни и економски развој. Камбоџа извози [[пиринач]] , [[чај]] , [[Дуван (производ)|дуван]] , [[дрво]] , [[банана|банане]] , [[кафа|кафу]] , [[шећер]] , [[какао]] , [[кокос]] , [[бамбус]] , [[каучук]] ,[[јута|јуту]], [[риба|рибу]] , месо , пластику , [[злато]] , ауто делове , играчке , тропско [[воће]] итд. [[Бруто домаћи производ|БДП]] је у [[2003]]. био 1.900 [[амерички долар|УСД]] по глави становника (изражено у ППП-у). Земља од 1990. године до данас активно спроводи економске реформе , бележи економски раст сваке године који је виши од 7 одсто годишње . Велики број директних страних инвестиција из [[Кина|Кине]] , [[Вијетнам]]а , [[Тајланд]]а , [[Јужна Кореја|Јужне Кореје]] , [[Индонезија|Индонезије]] , [[Јапан]]а , али и у много мањој мери од [[САД]] и [[Аустралија|Аустралије]] веома су позитивно утицали на привредни , економски раст и развој Камбоџе. Туризам се развија последњих двадесет година на обали [[Тајландски залив|Тајландског залива]], где су настала мала летовалишта од рибарских села.

Саобраћај у Камбоџи је слабо развијен , поготову друмски саобраћај , [[пут]]еви у унутрашњости и по селима нису асфалтирани. Пном Пен са околином има најразвијенији друмски саобраћај у земљи. Речни саобраћај је развијен на реци [[Меконг]] , где се становништво бави [[риболов]]ом.

Национални празници Камбоџе су [[9. новембар]], дан када је [[1953]]. принц [[Нородом Сиханук]] прогласио независност Камбоџе и Камбоџанска или кмерска Нова година која траје од 14. до 16. или од 13. до 15. априла , у зависности од будистичког [[календар]]а . Данас се у Камбоџи обележава пуно културних манифестација и [[фестивал]]а , као што је Водени фестивал , који се слави и у другим суседним земљама као у [[Лаос]]у , [[Тајланд]]у и у [[Вијетнам]]у . [[Кинези]] као етничка мањина славе Кинеску Нову годину . Након кмерске Нове године , следи празник који траје 15 дана и људи у Камбоџи иду на одморе и церемонијално посећују храмове , Ватове тј. светилишта и пагоде , дају поклоне будистичким монасима као и својим члановима породице. Затим се организује празник у којем је главна манифестација и церемонија да се организују трке на [[во]]лима , јер сматрају да то доноси срећу и храброст , као турнири у којима се организује рвање као и Краљевска церемонија сејања у којој краљ учествује , где [[во]] вуче дрвени [[плуг]] и тиме почиње званично почетак обраде земље и сејања , с циљем да на крају године буде велика и успешна [[жетва]] и пољопривредна година буде што плоднија и успешнија . Фестивали на реци [[Меконг]] , обичаји којима се одаје почаст мртвима и живима . Славе и прославе , као и [[вашар]]и , на којима се пече речна риба и роштиљ . Култура Камбоџе је традиционална и хијерархијска, старији људи уживају посебно поштовање . Историјски посматрано , култура Камбоџе је таква да је богата и разнолика , многи фактори су утицали на развоју и формирању камбоџанске културе. Иницијални утицаји су видљиви и присутни , долазили су од теравадског [[будизам|будизма]] и [[хиндуизам|хиндуизма]] , док је посебан утицај на културу имала античка архитектура и култура [[Ангкор]]а . [[Ангкор]]ска култура је толико утицајна и значајна да се облик и габарити [[Ангкор Ват]]а налазе на застави Камбоџе. У 19. веку, доласком Француза 1863. и франсуске колонијалне владавине над Камбоџом , све до независности 1953. године , француска колонијална архитектура , стамбене зграде у франсуском европском стилу су видљиве и мали булевари налик на француске у престоници [[Пном Пен]]. У 21. веку и крајем деведесетих година двадесетог века видљиви су ефекти [[глобализација|глобализације]] и утицаја [[САД|Америке]] тј. Запада . Изграђене су нове модерене зграде и пословне зграде , град [[Пном Пен]] се скроз опоравио, средио и очистио , наизглед су нестали трагови и ожиљци за време режима [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] и њиховог [[крв]]авог [[геноцид]]а између 1975. и 1979 године . Култура Камбоџе не укључује само културне обичаје и оставштину етничке већине у низијском пределу земље, већ и културу двадесетак племена познатих као Планински [[Кмери]] , који насељавају планине на северу Камбоџе , што је назив који им је сковао бивши краљ Камбоџе [[Нородом Сиханук]] , да подстакне једнакост и јединство између између становника [[Кмери|Кмера]], који живе у низијским и планинским подручјима на југу и северу земље. Присутан је мањи утицај културе [[Тајланд]]а и видљив је на традиционалном [[плес]]у и одећи , у храни тј. кухињи Камбоџе као и у краљевској архитектури у [[Пном Пен]]у , има сличности. Најранији записи Камбоџанске историје су записани на палминим листовима, књиге од пламиних листова најстарије добро сачуване и нађене , садрже белешке о кмерским легендама , [[Реамкер]] , који је камбоџанска верзија [[Рамајана|Рамајане]] , приче о настанку [[будизам|будизма]] и други текстови . Како би се заштитиле од влаге и тропске климе, те књиге се умотавају у платно. Камбоџанска књижевност се дели генерално на писану , јер она која је била усмено , није успела да се пренесе и прича са сваког колена тј. генерације на друго колено и да потраје вековима , да се сачува усмено, у говору у духу народа. Писана [[књижевност Камбоџе]] је настала на двори у краљевској палати и у бидистичким храмовима и нешто сачуване усмене , која се у форми легенди сачувала некако и пренела на сваку генерацију. Краљ Анг Дуонг који је био краљ Камбоџе од 1841. до 1860. године , кога је наследио син Нородом , један је од најзначајнијих представника дворске кмерске камбоџанске књижевности. Написао је неколико романа на кмерском књижевном језику током 19. века и из тог периода књижевности датирају и Камбоџанске краљевске хронике , важни историјски текстови који говоре о камбоџанској историји од 1830. године до почетка 16. века. Период француске колонизације је утицао на развој и модернизацију камбоџанске књижевности, у школама се учио [[француски језик]] и проучавали француска књижевност и сви учени људи су знали француски језик , који се и данас учи као страни језик у школама . Камбоџански писац [[Рим Кин]] се сматра „оцем” и оснивачем модерне камбоџанске књижевности . Рођен 1911. , а умро је 1959. године , [[Рим Кин]] је током живота написао доста романа као што су „Софата” , а покренуо је и први недељник . У време суровог и крвавог режима Црвених Кмера , камбоџанска књижевност је доживела велику стагнацију , због убиства и прогона интелектуалаца и књижевника , иста доживела велики пад и мрачно комунистичко доба. Многи књижевници , писци и новинари су били само неке од два милиона жртава Црвених Кмера између 1975. и 1979. године . [[Црвени Кмери]] су снимили своје пропагандне филмове , уличне плакате и рекламе. Усмена књижевност богата кмерским [[легенда]]ма и причама из кмерског фолклора које су се иницијално преносиле усменом предајом , а тек су у 19. и 20. веку добиле своје писане записе су била подлога за савремену камбоџанску књижевност у последњих 30 година. Међу познатијим легендама су она о из [[кмерског фолклора]] о браћи Ворвонгу и Сорвонгу , двојици кмерских принчева , који након што су изгубили углед , морају одрадити серију искушења како би га поново стекли , те она о браћи Преах Коу и Преах Кеу , која је изразито популарна међу народом . Иако је [[Пном Пен]] као савремени урбани центар осетио талас модернизације и глобализације, рурални делови земље и села у којима неретко нема ни [[струја|струје]] и асфалтираних [[пут]]ева и текуће [[воде]] и [[канализација|канализације]] , него се пије вода са [[бунар]]а , села су задржала и данас елементе кмерске културе развијене још током [[Кмерско царство|Кмерског царства]] , а које су посебно видљиве на одећи где се на селима носи [[парео]] и мараме , као и у храни и плесу . Управо је плес једн аод најупечатљивијих одлика савремене камбоџанске културе , а дели се на три врсте , на кмерски класични плес , народни плес и друштвени плесови. Кмерски класични плес , за којег већина сматра да је настао у време [[Ангкор]]а , који има пуно сличности са тајландским традиционалним сијамским плесом , је стилизовани преформанс који плешу и мушкарци и жене у традиционалној ношњи костиму [[сампот]] и [[сабаи]] од [[свила|свиле]] , са златним накитом око врата , минђушама , [[филигран]] и дебелим наруквицама и на ногама наногице , док на глави плесачице носе од [[злато|злата]] тешке као налик на [[круна|круну]] украсе . Службени назив ансамбла који изведи плес је „Краљевски балет Камбоџе” и плес се изводи уз пратеће вокале који певају на [[кмерски језик|кмерском језику]] уз пратњу пинпеат [[ансамбл]]а. Његова примена је церемонијалана , али и ужитак приликом презентација прича из кмерског фолклора и прилико краљевских [[банкет]]а и ручкова . Народни плес , који се углавном изводи уз [[махори]] музику , слави различите културолошке и етничке скупине Камбоџе. Руралног је порекла и знатно световнији у свом приступу , народни плесови су неформални и мање стилизовани у односу на класични плес. Друштвени плесови су углавном присутни током банкета и сличних социјалних окупљања , међу исте убрајају се народни плесови ромвонг , ромкбач , сараван и лам леав , али и запади плесови попут [[болеро|болера]] , медисон и ча − ча. [[Музика Камбоџе]] је поред плеса , важан део камбоџанске културе . Музика се дели на традиционалну и модерну . Традиционални музички облици датирају из [[Кмерско царство|Кмерског царства]] , те су често били извођени уз плесове , пример тога је махори музика , која се изводила и данас се изводи уз краљевски плес [[аспару]] . Рурални облици музике су чапеи , који се састојао од [[А капела]] певања и у пратњи [[гитара|гитаре]] , и а јаи , који је заправо облик песништва. Поп музика је почела развијати се шездесетих година 20. века. , а била је на врхунцу шездесетих и седамдесетих година до 1975. године. Уз стандардно коришћена западних стилова , по узору на [[Битлси|Битлсе]] , [[Ненси Синатра|Ненси Синатру]] и [[Шер (пјевачица)|Шер]] , честе су биле комбинације и миксови традиционалне музике са савременим западним тенденцијама. Најпознатији камбоџански певачи Син Сисамоутх и Рос Сереј Сотеа који су певали и наступали током 1960-их и 1970-их су били сматрани пионирима камбоџанске поп музике . Они су као и велики број поп певача су убијени током режима Црвених Кмера , што је за последицу имало до великог опадања музичке продукције, све до краја осамдесетих када се ситуација у земљи мало средила и очистила од ужасног хаоса и хорора , геноцида који су починили и направили [[Црвени Кмери]] . Црвени Кмери су уништили велики број плоча и касета албума и песама певача . Син Сисамоутх , који је био „Краљ кмерске музике” и пионир камбоџанске поп музике , био је рођен 1932. године, поред тога што је био певач , био је и [[лекар]] , године 1970. се приклонио режиму [[Лон Нол|Лона Нола]] и [[Кмерска република|Кмерске републике]] . 1975. године , убрзо је постао мета Црвених Кмера, који су га послали на [[Поља смрти]] , јер је био певач, лекар и политичка присталица тада бившег режима , све три одлике мрске новој власти , погубљен је брутално 1976. , убијен без имало милости. Постоји анегдота да је пре убиства отпевао своју омиљену песму , али крвницима бездушним је било свеједно, дали му три минута да отпева песму и свеједно га убили. Певачица Рос Сереј Сотеа је нестала за време режима [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] , била је непободна за њихов режим , умрла је 1977. године, а начин на који је нестала или да ли је убијена или умрла од глади и данас је након 40 година мистерија. [[Нородом Сиханук]] ју је назвао „ Краљицом златног гласа ” . Многи глумци , тачније глумице су или били убијени као Вичара Дани или су побегли некако у Француску заједно као нпр. Вирак Дара са својим мужем . [[Медији у Камбоџи]] за време суровог и језивог режима Црвених Кмера нису ни постојали. [[Телевизија]] је била забрањена , [[новине]] нису постојале и нису се уопште штампале , постојао је само [[радио]] и радио везе које су само они који су били срећни и који су се крили од Црвених Кмера , могли да ухвате које радио сигнале и станице . Новинар камбоџански Дит Пран роћен 1942. године , а умро 2006. године је био један од срећних људи који је успео да побегне , да преживи хорор , ужас и да не буде убијен од Црвених Кмера у Тајланд , па затим емигрирао у [[САД]] . Његову животну причу обрадио је амерички новинар Сидни Шанберг , а иста је награђивана у играном филму „Поља смрти” , његов лик у филму је тумачио лекар Хаинг Сомнанг Нгор , лекар који је такође преживео терор и ужас режима и геноцида [[Пол Пот|Пола Пота]] и побегао из земље , као новинар причао је енглески и француски језик . Почетком 1970 их година амерички новинар Сидни Шанберг из [[Њујорк тајмс]]а , радио је као страни дописник у Камбоџи и у његовом тиму је био био и Дит Пран , који је био новинар и фоторепортер и преводилац за [[кмерски језик]] 1975. године када су дошли Црвени Кмери , сви странци и страни новинари су морали да напусте земљу , што је Шанберг урадио , а Дит није. Убрзо је од стране Црвених Кмера одведен на присилни рад и тортуру, што је трајало 4 године, пре доласка вијетнамских војних снага . Успео је да побегне из логора, али оно што га је задесило на путу од 40 km до границе са [[Тајланд]]ом и оно што је видео ће памтити читавог живота и имати [[кошмар]]е . Стотине хиљада [[кости]]ју, [[лобања]] убијених жртава и мирис [[крв]]и и старе поцепане старе одеће и оно што ће он назвати „поља смрти” . Тројица његове браће и сестара су били убијени, а када се касније вратио у родни град сазнао да је још 50 чланова његове породице побијено. У Тајланду се нашао са Шанбергом с којим је отпутовао у [[САД]] . Медији су се полако почели враћати у Камбоџу након 1980. године , прво телевизија , а затим новине и други обавештајни медији , [[жута штампа]] и модни [[Часопис|магазини]] су се појавили у Камбоџи тек деведесетих . [[Интернет]] се појавио први пут 1998. године . Препород камбоџанске музике је наступио тек крајем осамдесетих година, као и [[1990]].их година. [[Филмска индустрија и историја филма у Камбоџи]] се сматра да је започета током педесетих година 20. века , камбоџански краљ [[Нородом Сиханук]] је био стравствени обожавалац [[филм]]а и волео је да снима кућне филмове. Први велики филм на кмерском језику је снимљен 1930. године . Шездесете године 20. века се сматрају „ златним добом” камбоџанске филмске индустрије . Након пада режима Црвених Кмера, велика конкуренција од стране телевизије и страних америчких и француских филмова, представљало је и представља проблем на тада довољно оштећену филмску индустрију. У последњих 15 година филмска индустрија је у великом развоју и сними се знатни број филмова од неких 100 наслова годишње . [[Анџелина Џоли]] је режирала филм „Прво су убили мог оца” из 2017. године , снимљен у Камбоџи. Филм је екранизација романа истоименог назива , камбоџанског писца и борџа за људска права Лоунг Унг , која је роман написала 2000. године , рођена је 1970. године и која је као девојчица преживела логоре и „радничка” поља и Поља смрти под управом и диктатуром [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] и [[Пол Пот|Пола Пота]] . Лоунг Унг данас и већ више од 30 година живи у [[САД]] , у своју родну Камбоџу долази често и посећује своју родну земљу . Путује широм света и указује на проблеме са којима се суочавала Камбоџа , као и страхоте које је она преживела , када је као дете прелазила из једног логора у други , све до мучења деце и убистава које је видела својим очима , па све до периода када је била дете [[избеглица]] у [[Тајланд]]у и отишла на крају и емигрирала у [[САД]] . Упућује на данашње проблеме са којима се Камбоџа и данас суочава , од [[мина]] до [[бомба|бомби]] , које су преостале из периода инвазије [[САД]] на Камбоџу . Најавила је да ће завршити писање два нова романа . Филмска индустрија Камбоџе је релативно мала , због малог тржишта и кмерског говорног подручја . Камбоџански филмови су учествовали на међународним филмским фестивалима у [[Кан]]у и [[Венеција|Венецији]]. Хаинг Сомнанг Нгор је 1985. године освојио [[Оскар]]а 1985. године , за своју споредну улогу у филму „Поља смрти” . Он је трагично убијен у [[САД]] , где је живео годинама и имао стечено америчко држављанство . Убиство камбоџанске балерине и глумице Писит Пилика 1999, године, која је веома била поштована и вољена у Камбоџи је био злочин који је потресао био веома камбоџанску јавност. Познати глумци данашњице су Свенг Сочеата , која је глумила у филму [[Анђелина Џоли|Анђелине Џоли]] „Прво су убили мог оца” у Камбоџи , Кео Пич Писеј и друге глумице. Краљевска палата у [[Пном Пен]]у , садржи драгоцене и сачуване реликвије и статуе , као и краљевску одећу и накит , која је успела некако да остане сачувана и нетакнута од [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] , који су спалили доста слика , статуа , покрали доста [[злато|злата]] , оштетили и демолирали фасаде и храмове из периода [[Кмерско царство|Кмерског царства]] . [[Ангкор Ват]] на срећу велику , није био знатно оштећен од стране Црвених Кмера , за време њиховог режима . Реликвије , статуе , злато и накит , који су били закопани и сакривени и успели су да остану сачувани од Црвених Кмера , су били пронађени , а неки и враћени , који су били украдени. Многе земље попут [[Кина|Кине]] , [[Индија|Индије]] , [[Јапан]]а и [[Француска|Француске]] су учествовале са њиховим археолозима на рестаурацији и изградњи запуштених делова Ангкора Вата .