Камбоџа — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
|||
Ред 139:
{{Главни чланак|Култура Камбоџе}}
Национални празници Камбоџе су [[9. новембар]], дан када је [[1953]]. принц [[Нородом Сиханук]] прогласио независност Камбоџе и Камбоџанска или кмерска Нова година која траје од 14. до 16. или од 13. до 15. априла, у зависности од будистичког [[календар]]а. Данас се у Камбоџи обележава пуно културних манифестација и [[фестивал]]а, као што је Водени фестивал, који се слави и у другим суседним земљама као у [[Лаос]]у, [[Тајланд]]у и у [[Вијетнам]]у. [[Кинези]] као етничка мањина славе Кинеску Нову годину. Након кмерске Нове године, следи празник који траје 15 дана и људи у Камбоџи иду на одморе и церемонијално посећују храмове, Ватове тј. светилишта и пагоде, дају поклоне будистичким монасима као и својим члановима породице. Затим се организује празник у којем је главна манифестација и церемонија да се организују трке на [[во]]лима, јер сматрају да то доноси срећу и храброст, као турнири у којима се организује рвање као и Краљевска церемонија сејања у којој краљ учествује, где [[во]] вуче дрвени [[плуг]] и тиме почиње званично почетак обраде земље и сејања, с циљем да на крају године буде велика и успешна [[жетва]] и пољопривредна година буде што плоднија и успешнија. Фестивали на реци [[Меконг]], обичаји којима се одаје почаст мртвима и живима. Славе и прославе, као и [[вашар]]и, на којима се пече речна риба и роштиљ. Култура Камбоџе је традиционална и хијерархијска, старији људи уживају посебно поштовање.
Историјски посматрано, култура Камбоџе је таква да је богата и разнолика, многи фактори су утицали на развоју и формирању камбоџанске културе. Иницијални утицаји су видљиви и присутни, долазили су од теравадског [[будизам|будизма]] и [[хиндуизам|хиндуизма]], док је посебан утицај на културу имала античка архитектура и култура [[Ангкор]]а. [[Ангкор]]ска култура је толико утицајна и значајна да се облик и габарити [[Ангкор Ват]]а налазе на застави Камбоџе. У 19. веку, доласком Француза 1863. и франсуске колонијалне владавине над Камбоџом, све до независности 1953. године, француска колонијална архитектура, стамбене зграде у франсуском европском стилу су видљиве и мали булевари налик на француске у престоници [[Пном Пен]]. У 21. веку и крајем деведесетих година двадесетог века видљиви су ефекти [[глобализација|глобализације]] и утицаја [[САД|Америке]] тј. Запада. Изграђене су нове модерене зграде и пословне зграде, град [[Пном Пен]] се скроз опоравио, средио и очистио, наизглед су нестали трагови и ожиљци за време режима [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] и њиховог [[крв]]авог [[геноцид]]а између 1975. и 1979 године. Култура Камбоџе не укључује само културне обичаје и оставштину етничке већине у низијском пределу земље, већ и културу двадесетак племена познатих као Планински [[Кмери]], који насељавају планине на северу Камбоџе, што је назив који им је сковао бивши краљ Камбоџе [[Нородом Сиханук]], да подстакне једнакост и јединство између између становника [[Кмери|Кмера]], који живе у низијским и планинским подручјима на југу и северу земље. Присутан је мањи утицај културе [[Тајланд]]а и видљив је на традиционалном [[плес]]у и одећи, у храни тј. кухињи Камбоџе као и у краљевској архитектури у [[Пном Пен]]у, има сличности.
Најранији записи Камбоџанске историје су записани на палминим листовима, књиге од пламиних листова најстарије добро сачуване и нађене, садрже белешке о кмерским легендама, [[Реамкер]], који је камбоџанска верзија [[Рамајана|Рамајане]], приче о настанку [[будизам|будизма]] и други текстови. Како би се заштитиле од влаге и тропске климе, те књиге се умотавају у платно. Камбоџанска књижевност се дели генерално на писану, јер она која је била усмено, није успела да се пренесе и прича са сваког колена тј. генерације на друго колено и да потраје вековима, да се сачува усмено, у говору у духу народа. Писана [[књижевност Камбоџе]] је настала на двори у краљевској палати и у бидистичким храмовима и нешто сачуване усмене, која се у форми легенди сачувала некако и пренела на сваку генерацију. Краљ Анг Дуонг који је био краљ Камбоџе од 1841. до 1860. године, кога је наследио син Нородом, један је од најзначајнијих представника дворске кмерске камбоџанске књижевности. Написао је неколико романа на кмерском књижевном језику током 19. века и из тог периода књижевности датирају и Камбоџанске краљевске хронике, важни историјски текстови који говоре о камбоџанској историји од 1830. године до почетка 16. века. Период француске колонизације је утицао на развој и модернизацију камбоџанске књижевности, у школама се учио [[француски језик]] и проучавали француска књижевност и сви учени људи су знали француски језик, који се и данас учи као страни језик у школама.
Камбоџански писац [[Рим Кин]] се сматра „оцем” и оснивачем модерне камбоџанске књижевности. Рођен 1911., а умро је 1959. године, [[Рим Кин]] је током живота написао доста романа као што су „Софата”, а покренуо је и први недељник. У време суровог и крвавог режима Црвених Кмера, камбоџанска књижевност је доживела велику стагнацију, због убиства и прогона интелектуалаца и књижевника, иста доживела велики пад и мрачно комунистичко доба. Многи књижевници, писци и новинари су били само неке од два милиона жртава Црвених Кмера између 1975. и 1979. године. [[Црвени Кмери]] су снимили своје пропагандне филмове, уличне плакате и рекламе. Усмена књижевност богата кмерским [[легенда]]ма и причама из кмерског фолклора које су се иницијално преносиле усменом предајом, а тек су у 19. и 20. веку добиле своје писане записе су била подлога за савремену камбоџанску књижевност у последњих 30 година. Међу познатијим легендама су она о из [[кмерског фолклора]] о браћи Ворвонгу и Сорвонгу, двојици кмерских принчева, који након што су изгубили углед, морају одрадити серију искушења како би га поново стекли, те она о браћи Преах Коу и Преах Кеу, која је изразито популарна међу народом. Иако је [[Пном Пен]] као савремени урбани центар осетио талас модернизације и глобализације, рурални делови земље и села у којима неретко нема ни [[струја|струје]] и асфалтираних [[пут]]ева и текуће [[воде]] и [[канализација|канализације]], него се пије вода са [[бунар]]а, села су задржала и данас елементе кмерске културе развијене још током [[Кмерско царство|Кмерског царства]], а које су посебно видљиве на одећи где се на селима носи [[парео]] и мараме, као и у храни и плесу. Управо је плес једн аод најупечатљивијих одлика савремене камбоџанске културе, а дели се на три врсте, на кмерски класични плес, народни плес и друштвени плесови. Кмерски класични плес, за којег већина сматра да је настао у време [[Ангкор]]а, који има пуно сличности са тајландским традиционалним сијамским плесом, је стилизовани преформанс који плешу и мушкарци и жене у традиционалној ношњи костиму [[сампот]] и [[сабаи]] од [[свила|свиле]], са златним накитом око врата, минђушама, [[филигран]] и дебелим наруквицама и на ногама наногице, док на глави плесачице носе од [[злато|злата]] тешке као налик на [[круна|круну]] украсе. Службени назив ансамбла који изведи плес је „Краљевски балет Камбоџе” и плес се изводи уз пратеће вокале који певају на [[кмерски језик|кмерском језику]] уз пратњу пинпеат [[ансамбл]]а. Његова примена је церемонијалана, али и ужитак приликом презентација прича из кмерског фолклора и прилико краљевских [[банкет]]а и ручкова.
Народни плес, који се углавном изводи уз [[махори]] музику, слави различите културолошке и етничке скупине Камбоџе. Руралног је порекла и знатно световнији у свом приступу, народни плесови су неформални и мање стилизовани у односу на класични плес. Друштвени плесови су углавном присутни током банкета и сличних социјалних окупљања, међу исте убрајају се народни плесови ромвонг, ромкбач, сараван и лам леав, али и запади плесови попут [[болеро|болера]], медисон и ча − ча. [[Музика Камбоџе]] је поред плеса, важан део камбоџанске културе. Музика се дели на традиционалну и модерну. Традиционални музички облици датирају из [[Кмерско царство|Кмерског царства]], те су често били извођени уз плесове, пример тога је махори музика, која се изводила и данас се изводи уз краљевски плес [[аспару]]. Рурални облици музике су чапеи, који се састојао од [[А капела]] певања и у пратњи [[гитара|гитаре]], и а јаи, који је заправо облик песништва. Поп музика је почела развијати се шездесетих година 20. века., а била је на врхунцу шездесетих и седамдесетих година до 1975. године. Уз стандардно коришћена западних стилова, по узору на [[Битлси|Битлсе]], [[Ненси Синатра|Ненси Синатру]] и [[Шер (пјевачица)|Шер]], честе су биле комбинације и миксови традиционалне музике са савременим западним тенденцијама. Најпознатији камбоџански певачи Син Сисамоутх и Рос Сереј Сотеа који су певали и наступали током 1960-их и 1970-их су били сматрани пионирима камбоџанске поп музике. Они су као и велики број поп певача су убијени током режима Црвених Кмера, што је за последицу имало до великог опадања музичке продукције, све до краја осамдесетих када се ситуација у земљи мало средила и очистила од ужасног хаоса и хорора, геноцида који су починили и направили [[Црвени Кмери]]. Црвени Кмери су уништили велики број плоча и касета албума и песама певача.
Син Сисамоутх, који је био „Краљ кмерске музике” и пионир камбоџанске поп музике, био је рођен 1932. године, поред тога што је био певач, био је и [[лекар]], године 1970. се приклонио режиму [[Лон Нол|Лона Нола]] и [[Кмерска република|Кмерске републике]]. 1975. године, убрзо је постао мета Црвених Кмера, који су га послали на [[Поља смрти]], јер је био певач, лекар и политичка присталица тада бившег режима, све три одлике мрске новој власти, погубљен је брутално 1976., убијен без имало милости. Постоји анегдота да је пре убиства отпевао своју омиљену песму, али крвницима бездушним је било свеједно, дали му три минута да отпева песму и свеједно га убили. Певачица Рос Сереј Сотеа је нестала за време режима [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]], била је непободна за њихов режим, умрла је 1977. године, а начин на који је нестала или да ли је убијена или умрла од глади и данас је након 40 година мистерија. [[Нородом Сиханук]] ју је назвао „ Краљицом златног гласа ”. Многи глумци, тачније глумице су или били убијени као Вичара Дани или су побегли некако у Француску заједно као нпр. Вирак Дара са својим мужем. [[Медији у Камбоџи]] за време суровог и језивог режима Црвених Кмера нису ни постојали. [[Телевизија]] је била забрањена, [[новине]] нису постојале и нису се уопште штампале, постојао је само [[радио]] и радио везе које су само они који су били срећни и који су се крили од Црвених Кмера, могли да ухвате које радио сигнале и станице.
Новинар камбоџански Дит Пран роћен 1942. године, а умро 2006. године је био један од срећних људи који је успео да побегне, да преживи хорор, ужас и да не буде убијен од Црвених Кмера у Тајланд, па затим емигрирао у [[САД]]. Његову животну причу обрадио је амерички новинар Сидни Шанберг, а иста је награђивана у играном филму „Поља смрти”, његов лик у филму је тумачио лекар Хаинг Сомнанг Нгор, лекар који је такође преживео терор и ужас режима и геноцида [[Пол Пот|Пола Пота]] и побегао из земље, као новинар причао је енглески и француски језик. Почетком 1970 их година амерички новинар Сидни Шанберг из [[Њујорк тајмс]]а, радио је као страни дописник у Камбоџи и у његовом тиму је био био и Дит Пран, који је био новинар и фоторепортер и преводилац за [[кмерски језик]] 1975. године када су дошли Црвени Кмери, сви странци и страни новинари су морали да напусте земљу, што је Шанберг урадио, а Дит није. Убрзо је од стране Црвених Кмера одведен на присилни рад и тортуру, што је трајало 4 године, пре доласка вијетнамских војних снага. Успео је да побегне из логора, али оно што га је задесило на путу од 40 km до границе са [[Тајланд]]ом и оно што је видео ће памтити читавог живота и имати [[кошмар]]е. Стотине хиљада [[кости]]ју, [[лобања]] убијених жртава и мирис [[крв]]и и старе поцепане старе одеће и оно што ће он назвати „поља смрти”. Тројица његове браће и сестара су били убијени, а када се касније вратио у родни град сазнао да је још 50 чланова његове породице побијено. У Тајланду се нашао са Шанбергом с којим је отпутовао у [[САД]]. Медији су се полако почели враћати у Камбоџу након 1980. године, прво телевизија, а затим новине и други обавештајни медији, [[жута штампа]] и модни [[Часопис|магазини]] су се појавили у Камбоџи тек деведесетих. [[Интернет]] се појавио први пут 1998. године. Препород камбоџанске музике је наступио тек крајем осамдесетих година, као и [[1990]].их година. [[Филмска индустрија и историја филма у Камбоџи]] се сматра да је започета током педесетих година 20. века, камбоџански краљ [[Нородом Сиханук]] је био стравствени обожавалац [[филм]]а и волео је да снима кућне филмове. Први велики филм на кмерском језику је снимљен 1930. године. Шездесете године 20. века се сматрају „ златним добом” камбоџанске филмске индустрије. Након пада режима Црвених Кмера, велика конкуренција од стране телевизије и страних америчких и француских филмова, представљало је и представља проблем на тада довољно оштећену филмску индустрију.
У последњих 15 година филмска индустрија је у великом развоју и сними се знатни број филмова од неких 100 наслова годишње. [[Анџелина Џоли]] је режирала филм „Прво су убили мог оца” из 2017. године, снимљен у Камбоџи. Филм је екранизација романа истоименог назива, камбоџанског писца и борџа за људска права Лоунг Унг, која је роман написала 2000. године, рођена је 1970. године и која је као девојчица преживела логоре и „радничка” поља и Поља смрти под управом и диктатуром [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] и [[Пол Пот|Пола Пота]]. Лоунг Унг данас и већ више од 30 година живи у [[САД]], у своју родну Камбоџу долази често и посећује своју родну земљу. Путује широм света и указује на проблеме са којима се суочавала Камбоџа, као и страхоте које је она преживела, када је као дете прелазила из једног логора у други, све до мучења деце и убистава које је видела својим очима, па све до периода када је била дете [[избеглица]] у [[Тајланд]]у и отишла на крају и емигрирала у [[САД]]. Упућује на данашње проблеме са којима се Камбоџа и данас суочава, од [[мина]] до [[бомба|бомби]], које су преостале из периода инвазије [[САД]] на Камбоџу. Најавила је да ће завршити писање два нова романа. Филмска индустрија Камбоџе је релативно мала, због малог тржишта и кмерског говорног подручја. Камбоџански филмови су учествовали на међународним филмским фестивалима у [[Кан]]у и [[Венеција|Венецији]]. Хаинг Сомнанг Нгор је 1985. године освојио [[Оскар]]а 1985. године, за своју споредну улогу у филму „Поља смрти”. Он је трагично убијен у [[САД]], где је живео годинама и имао стечено америчко држављанство. Убиство камбоџанске балерине и глумице Писит Пилика 1999, године, која је веома била поштована и вољена у Камбоџи је био злочин који је потресао био веома камбоџанску јавност. Познати глумци данашњице су Свенг Сочеата, која је глумила у филму [[Анђелина Џоли|Анђелине Џоли]] „Прво су убили мог оца” у Камбоџи , Кео Пич Писеј и друге глумице. Краљевска палата у [[Пном Пен]]у, садржи драгоцене и сачуване реликвије и статуе, као и краљевску одећу и накит, која је успела некако да остане сачувана и нетакнута од [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]], који су спалили доста слика, статуа, покрали доста [[злато|злата]], оштетили и демолирали фасаде и храмове из периода [[Кмерско царство|Кмерског царства]]. [[Ангкор Ват]] на срећу велику, није био знатно оштећен од стране Црвених Кмера, за време њиховог режима. Реликвије, статуе, злато и накит, који су били закопани и сакривени и успели су да остану сачувани од Црвених Кмера, су били пронађени, а неки и враћени, који су били украдени. Многе земље попут [[Кина|Кине]], [[Индија|Индије]], [[Јапан]]а и [[Француска|Француске]] су учествовале са њиховим археолозима на рестаурацији и изградњи запуштених делова Ангкора Вата.
=== Кулинарство ===
| |||