Граматика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje mrtvih referenci |
м harvardski nacin citiranja |
||
Ред 50:
{{Further|Историјска лингвистика}}
[[Вавилонија|Вавилонци]] су извршили ране покушаје описивања језика,{{sfn|McGregor|2015|pp=15–16}} међутим прва систематска граматика, [[Санскрит]]а, потиче из [[Iron Age India|гвозденог доба Индије]], са [[Yaska|Јаском]] (6. век п. н. е.), [[Pāṇini|Панинијем]] (6-5. век п. н. е.<ref name=britpanini>{{Cite book|url=https://www.britannica.com/topic/Ashtadhyayi| title = Ashtadhyayi, Work by Panini |author=The Editors of Encyclopaedia Britannica |year=2013| publisher= Encyclopædia Britannica| accessdate=23. 10. 2017.|pages=}}, Quote: "Ashtadhyayi, Sanskrit Aṣṭādhyāyī (“Eight Chapters”), Sanskrit treatise on grammar written in the 6th to 5th century BCE by the Indian grammarian Panini."</ref>) и његовим коментаторима [[Pingala|Пингалом]] (c. 200 п. н. е.), [[Katyayana|Катјајаном]], и [[Patanjali|Патањалијем]] (2. век п. н. е.). [[Tolkāppiyam|Толкапијам]], најранија [[Тамилски језик|тамилска]] граматика, је датирана на 5. век.
На Западу, граматика се појавиал као дисциплина у доба [[Хеленистичка ера|хеленизма]] од 3. века п. н. е. са ауторима као што су [[Rhyanus|Ријан]] и [[Aristarchus of Samothrace|Аристарх од Самотраке]], при чему је најстарији сачувани рад ''[[Art of Grammar|Уметност граматике]]'' ({{lang|grc|Τέχνη Γραμματική}}), који се приписује [[Dionysius Thrax|Дионисису Траксу]] (c. 100 п. н. е.). [[Latin grammar|Латинска граматика]] се развила следећи грчке моделе од 1. века п. н. е, захваљујући раду аутора као што су [[Orbilius Pupillus|Орбилијус Пупилус]], [[Remmius Palaemon|Ремијус Палемон]], [[Marcus Valerius Probus|Маркус Валеријус Пробус]], [[Verrius Flaccus|Веријус Флакус]] и [[Aemilius Asper|Емилус Аспер]].
Ред 78:
Разни „грамарски оквири” су били развијана у [[theoretical linguistics|теоретској лингвистици]] од средине 20. века, посебно под утицајем идеје „[[universal grammar|универзалне граматике]]” у Сједињеним Државама. Међу њима су главне гране:
* [[Transformational grammar|Трансформациона граматика]]<ref name="aspects">{{
* [[Systemic functional grammar|Системска функционална граматика]]<ref>{{Cite web|url=http://www.isfla.org/Systemics/definition.html | accessdate=01. 7. 2011. | title=What is Systemic-Functional Linguistics? |author= |date=| work=Information on Systemic Functional Linguistics | publisher=International Systemic Functional Linguistics Association}}</ref><ref>Halliday, M.A.K. 1994. ''Introduction to Functional Grammar'', 2nd ed. London: Edward Arnold. стр. 15.</ref> (SFG)
* [[Principles and Parameters|Принципи и теорија параметара]]<ref>Newmeyer, F.J. (2004). Against a parameter-setting approach to language variation. Linguistic Variation Yearbook 4:181-234.</ref> (P&P)
Ред 149:
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|title=Aspects of the Theory of Syntax| publisher = MIT Press| last=Chomsky| first = Noam|year=1965|isbn=978-0-262-53007-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|url=https://www.britannica.com/topic/Ashtadhyayi| title = Ashtadhyayi, Work by Panini |author=The Editors of Encyclopaedia Britannica |year=2013| publisher= Encyclopædia Britannica| accessdate=23. 10. 2017.}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Gussenhoven| first= Carlos|last2=Jacobs| first2 = Haike| title = Understanding Phonology|publisher = Hodder Arnold
|year=2005| location = London| edition = second|url = https://books.google.com/?id=gHp_QgAACAAJ&dq=Understanding+Phonology|isbn=978-0340807354}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Butterfield| first = Jeremy| title = Damp Squid: The English Language Laid Bare| publisher = Oxford University Press| location = Oxford|year=2008|isbn=978-0199574094|pages=142}}
| |||