Манастир Марча — разлика између измена

| гдужина = 16.492362

| држава = {{застава|Хрватска}}

| ктитор = [[Гаврило Аврамовић]]

| локација = [[Стара Марча]]

| јурисдикција = [[Српска православна црква]]

}}

 

Манастир није сачуван, али је на његовим остацима [[1925]]. године саграђена капела, у селу [[Стара Марча]], на реци [[Глоговница|Глоговници]], између [[Чазма|Чазме]] и [[Клоштар Иванић]]а.<ref>[http://sloboda.snd-us.com/index.php?option=com_content&view=article&id=1215:marcanska-unija-duhovni-genocid&catid=9:istorija&Itemid=123 Часопис Слобода бр. 2063: Марчанска унија — духовни геноцид, Архимандрит Леонтије (Алавања), 10. 2. 2013.]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 18. 2. 2013.</ref>

 

 

[[Римокатоличка црква]] чинила је притиске на православни народ и свештенство да пређу у [[католицизам]]. Епископ Вретанијски Симеон [[1611]].<ref>"Историја српског народа", Београд 1993. године</ref> године, је присилно морао отићи у [[Рим]] да призна [[Папа|папу]], који му је 15. новембра исте године издао именовање за епископа српског народа у [[Угарска|Угарској]], [[Славонија|Славонији]] и [[Хрватска|Хрватској]]. Епископ [[Симеон Вретања]] (1611-1630) је први унијатски владика у Марчи.<ref>"Српски сион", Карловци 1904. године</ref> Сва имања око манастира Марче која су припадала цркви Свих Светих, доделио је тада Папа манастиру Марчи.

{{reflist}}

 

{{colbegin|2}}

* Ђорђе Рајковић, О намастиру Марчи, Летопис Матице српске, 123, Нови Сад 1880, 112-120.