Источна Босна у Народноослободилачкој борби — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 389:
=== Фочанска република ===
{{главни|Фоча у Народноослободилачкој борби}}
После завршетка [[Друга непријатељска офанзива|друге непријатељске офанзиве]], повезана је слободна територија источне Босне са ослобођеним делом [[Црна Гора|Црне Горе]] и [[Санџак (област)|Санџака]]. На подручју [[Горажде|Горажда]], [[Калиновик|Калиновика]], Фоче, где се пребацио Врховни штав и 1. пролетерска бригада, формирани су од бораца неких четничких јединица [[Добровољачка војска Југославије|добровољачки одреди]]. Све до 10. маја 1942. у Фочи је било седиште [[ЦК КПЈ]] и ВШ. Почетком фебруара, одлуком ВШ, формиран је ''Оперативни штаб за источну Босну''. Међутим, ускоро су око [[Рогатица|Рогатице]], [[Хан Пијесак|Хан Пијеска]], [[Власеница|Власенице]] и [[Сребреница|Сребренице]] четници поново почели јачати. Они су успели да покрену своје јединице у оружану борбу против партизана. У почетку су то били појединачни напади на курире и комунисте, а 20. фебруара напали су и уништили ''Штаб Мајевичког НОПО'' и присилили партизане да се повуку са Мајевице у [[Бирач]].<ref name="ВЕ3"/>
 
Ради разбијања четника у источној Босни почетком марта је формирана ''Ударна група'' од [[Друга пролетерска ударна бригада|2. пролетерске]] и 3 батаљона 1. пролетерске бригаде. Она је 4. марта кренула из рејона Горажда и 7/8. марта после краће борбе заробила једну четничку групу у селу Борики[[Борикe (Рогатица)|Борике]], а затим, преко планине Деветника и [[Јавор (Република Српска)|Јавора]], избила 15. марта у село Милиће. Наредних дана Ударна група разбила је четнике око Власенице и ослободила [[Дрињача (Зворник)|Дрињачу]], [[Братунац]] и Сребреницу. До краја марта формирани су ''Рогатички'', ''Власенички'', ''Сребренички'' и ''Крајишки добровољачки одред'', а у партизанским одредима ''добровољачки батаљони'' (у Романијском-4, ''Звијезда''-1 и у Бирчанском-3). Поред других мера, за даљи развој оружане борбе против окупатора и квислинга у источној Босни приступило се формирању ударних, омладинских и пролетерских јединица. Тако је 13. марта формиран ''1. пролетерски'', а 28. марта ''2. ударни батаљон''.<ref name="ВЕ3"/>
 
=== Криза устанка ===