Википедија

Подгорица — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 7:
| грб = Podgorica Coat of Arms.png
| општина = Подгорица
| стара_имена = Титоград
| површина = 1.441
| надм висина = 44,5
Линија 15 ⟶ 16:
| гшир = 42.44117
| гдуж = 19.25970
| градоначелник = [[СлавољубИван СтијеповићВуковић]]<br /><small>(од 2014[[Локални избори у Црној Гори 2018.|2018]].)</small>
}}
'''Подгорица''' је [[Главни град|главни]] и највећи [[град]] [[Црна Гора|Црне Горе]], док [[Цетиње]] има статус [[престоница|пријестонице]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Црној Гори|2011.]] имала је 187.654 [[становништво|становника]]. [[Главни град Подгорица|Шире подручје Подгорице]] обухвата 10,4% [[Територија|територије]] Црне Горе и око 30% њеног становништва.
Линија 23 ⟶ 24:
 
== Географски положај ==
 
[[Датотека:Morača - Podgorica.jpg|мини|лево|Ријека Морача у Подгорици|left|200п]]
Подгорица се налази у централном дијелу Црне Горе. Област је испресецана ријекама, а сам град се налази 15 км сјеверно од [[Скадарско језеро|Скадарског језера]]. Ријеке [[Морача]] и [[Рибница (притока Мораче)|Рибница]] теку кроз град, док у близини протичу [[Зета (река)|Зета]], [[Цијевна]], [[Ситница]] и [[Мареза]]. Са градњом [[тунел Созина|тунела Созина]] [[Јадранско море]] је на свега пола сата вожње.
Линија 29 ⟶ 31:
 
=== Клима ===
 
У Подгорици влада измијењена [[средоземна клима]] са топлим и сувим љетима и хладним зимама. Иако је град на само 50 -{km}- од Јадранског мора, близина [[Динарске планине|Динарских планина]] на сјеверу мијења његову климу. Просјечна количина падавина је 1.544 мм. Температура прелази 25{{nbsp}}°C током око 135 дана у години, а средња дневна температура је 16,4{{nbsp}}°C. Број кишних дана је 115, а јак ветар дува отприлике током 60 дана. Периодични, али јак сјеверни ветар има утицај на климу зими тако што изазива осјећај да је температура неколико степени нижа.
 
Линија 193 ⟶ 196:
# [[Врела Рибничка]]
# [[Stari Aerodrom|Стари Аеродром]]
# [[Драч (Подгорица)|Драч]]
# [[Дахна]]
# [[Стара Варош]]
Линија 307 ⟶ 310:
 
{{ЗанимањаНасељаСрбија|24673|533|9|19|4493|891|1262|3273|868|2715|20173|362|6|10|2220|348|304|3936|696|1149|44846|895|15|29|6713|1239|1566|7209|1564|3864|440|872|4789|867|690|1972|3|48|929|746|782|3162|2192|2223|1514|9|46|468|1186|1654|7951|3059|2913|3486|12|94|1397}}
|}
 
== Привреда ==
 
[[Датотека:PodgoricaConstruction.jpg|мини|десно|200п|Грађевински бум у Подгорици]]
[[Датотека:Podgorica National bank of Montenegro.JPG|Зграда Централне банке Црне Горе|мини|200п]]
Подгорица није само административни центар Црне Горе већ и њен главни економски покретач. Највећи дио црногорских финансијских предузећа се налази у Подгорици.
 
ПреПрије [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], привреда Подгорице се заснивала на [[трговина|трговини]] и [[занатство|занатству]], што је остало из времена дуге турске владавине. Послије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], Титоград је постао главни град Црне Горе и доживео је брзу [[урбанизација|урбанизацију]] и [[industrijalizacija|индустријализацију]]. У граду и његовој околини су основане фабрике за прераду [[алуминијум]]а, [[Дуван (производ)|дувана]], текстила, вина и грађевинске фирме.
 
Због [[распад СФРЈ|распада Југославије]] Подгорица је остала без тржишта, сировина и средстава да инвестира и модернизује своју привреду. Ово је довело до пада вредности многих предузећа, од којих су нека затворена. Она која су преостала су [[приватизација|приватизована]] и углавном су се опоравила. [[Комбинат алуминијума Подгорица]] (у власништву [[Русал]]а) и АД Плантаже (производња вина и алкохолних пића) су највећа предузећа у Подгорици.
Линија 320 ⟶ 325:
 
=== Саобраћај ===
 
Некада је услугу градског превоза пружало само Граско саобраћајно предузеће, јавно предузеће у власништву града. Предузеће је банкротирало почетком 21. века, после чега је градски превоз пружало двоје приватних превозника. Градски јавни превоз је поново уведен, док приватни превозници возе под именом Градски саобраћај.
 
Линија 327 ⟶ 333:
 
Мало је споменика културе сачувано, с обзиром на разарања из [[Други светски рат|Другог свјетског рата]]. Из турског периода сачувана је Сахат-кула из [[18. век|18. вијека]], двије од некадашњих шест џамија (Османагића и Догањска), као и уске улице око њих које сачињавају Стару варош.
 
[[Датотека:Crnogorsko Narodno Pozorište.JPG|мини|Црногорско народно позориште]]
 
Подгорица је дом бројних црногорских културних установа и догађај. У њој се налази Црногорско народно позориште и Градско позориште, у чијем склопу се налази Дечје позориште и позориште лутака. Иако није богата музејима и галеријама као историјска краљевска пријестоница Цетиње, постоји неколико значајних музеја:
* Музеј града Подгорице чува богату баштину Подгорице. Основан је 1950. и подељен је у четири категорија: археолошку, етнографску, историјску и културно-историјску. У њему се налази предмети из илирског и римског периода.
Линија 352 ⟶ 360:
=== Спорт ===
[[Датотека:Morača Sports Center.jpg|лево|Спортски центар Морача|мини]]
 
Најпопуларнији спортови у граду су [[фудбал]] и [[кошарка]]. Кошарка је постала попупалранапопуларна крајем 20. и почетком 21. вијека са успјесима [[КК Будућност]] у првенству Југославије и игрању у европским такмичењима. Фудбал у Подгорици има дугу традицију уз [[ФК Будућност Подгорица|ФК Будућност]]. У Подгорици су рођени [[Дејан Савићевић]] и [[Предраг Мијатовић]] и обојица су на почетку своје каријере играли за тај клуб. [[ФК Зета]] (из подгоричког предграђа Голубовци) је такође успјео да буде редован учесник прве лиге СР Југославије/Србије и Црне Горе. Та два клуба, уз [[ФК МогренСутјеска|Сутјеску]] из БудвеНикшића и [[офк Титоград]], се обично се боре за највиша мјеста у [[Прва лига Црне Горе у фудбалу|Првој лиги Црне Горе]]. Остали фудбалски клубовии из Подгорице и окружења који играју у Првој лиги су ФК Дечић (Тузи), [[ФК Ком]] и ФКОФК МладостТитоград. Одбојкашки клуб [[ОК Будућност]] Подгорица и женски рукометни клуб [[ЖРК Будућност Подгорица|ЖРК Будућност]] су имали значајне успјехе у европским такмичењима.
 
Спортски догађаји као што су Подгорички маратон и скокови у ријеку Морачу привлаче такмичаре из иностранства.
 
[[Датотека:PGStadium.jpg|мини|[[Стадион под Горицом]]]]
 
У Подгорици се налази неколико спорских борилишта. Најважнија су:
* [[Стадион под Горицом]]. Када се доврши источна трибина, стадион ће имати капацитет од 24.000 гледалаца. На Стадиону под Горицом своје утакмице играју ФК Будућност и [[фудбалска репрезентација Црне Горе|фудбалске репрезентације Црне Горе]]. Овај стадион, поред градског стадиона у Никшићу, је једини стадион у Црној Гори који задовољава стандарде [[ФИФА]] за одигравање међународних утакмица.
* [[Спортски центар Морача]], је вишенамјенска дворана чији капацитет износи 46.200000 сједишта након реновирања 2018. године.<ref>{{cite web|url=http://mondo.me/a702150/Sport/Kosarka/Mondo-je-provirio-u-renoviranu-dvoranu-Moraca.html|title=Ovako Morača izgleda sada! (FOTO, VIDEO)|work=mondo.me|date = 1. 10. 2018|accessdate = 15. 12. 2018}}</ref> Корисници дворане су КК Будућност, ОК БУдућност и ЖРК Будућност. У њој су се одржавала такмичења током [[Европско првенство у кошарци 2005.|Европском првјенству у кошарци 2005]].
 
Скоро сваки фудбалски клуб у Подгорици има свој стадион, иако су често ти стадиони само терен са мало или нимало трибина. Друге значајна борилишта су Стадион малих спортова под Горицом и стрељана под брдом Љубовић.
 
=== Архитектура ===
 
[[Датотека:Podgorica Mosque.JPG|мини|200п|Џамија у Подгорици|left]]
Мешавина архитектонских стилова одражава немирно историју града и државе. Као дио Османског царства све до 1878. Подгорица има многе примјере турске архитектуре. Најстарији дијелови града, Стара Варош и Драч су предстаници овог стила, са двије [[џамија|џамије]], [[сахат-кула|сахат-кулом]] и уским, кривудавим улицама.
Линија 395 ⟶ 407:
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Подгорица”