Романови — разлика између измена

Цар [[Иван V Алексејевич]] је умро [[1696]], а као једини владар је остао његов полубрат [[Петар Велики|Петар I Алексејевич]]. Он је извршио значајне државне и црквене реформе и остао запамћен као „Петар Велики“. Феудално [[Руско царство]] је претворио у [[Руска Империја|Руску Империју]] узевши титулу [[Император сверуски|императора сверуског]]. Умјесто [[Москва|Москве]] нова престоница је постала новоизграђени [[Санкт Петербург]]. Владао је до своје смрти [[1725]]. када га је наслиједила његова жена [[Катарина I Алексејевна]]. Умрла је двије године касније. Престо је наслиједио Петров унук [[Петар II Алексејевич]], син погубљеног царевића Алексеја Петровича. Владао је само три године и његовом смрћу је дошао крај директној мушкој линији династије Романов.

 

 

Императорку Катарину Велику је наслиједио њен син [[Павле I Петрович]] који је постао и велики мајстор [[Малтешки витешки ред|Малтешког витешког реда]]. Свјестан избијања даљих сукоба око права на престо, император Павле је [[1797]]. издао ''Акт о престолонасљеђу'' ({{Јез-рус|Акт о престолонаследии}}) којим је законски и трајно уредио питање насљеђивања престола. Убијен је [[1801]]. у дворској завјери. На престо је дошао његов син [[Александар I Павлович]] који је спровео значајне [[Министарска реформа|државне реформе]]. За његово вријеме је била [[Наполеонова инвазија на Русију]] ([[1812]]) и одржан [[Бечки конгрес]]. Био је истовремено краљ [[Конгресна Пољска|Пољске]] и велики кнез [[Велика кнежевина Финска|Финске]], као и сви наредни императори. Није оставио мушких потомака и наслиједио га је његов млађи брат [[Николај I Павлович]] који се у унутрашњој политици руководио максимом „православље, самодржавље, народност“. Током његове владавине стварали су познати књижевници [[Александар Пушкин]], [[Николај Гогољ]], [[Иван Тургењев]]. Умро је током [[Кримски рат|Кримског рата]] ([[1855]]).

* [[Император сверуски]]

 

{{reflist|2}}

 

== Литература ==

{{refbegin|}}

{{refend}}