Алтоман Војиновић — разлика између измена

'''Алтоман Војиновић''' ([[1347]] — [[1359]]) је био [[Срби|српски]] [[војвода]] и [[велики жупан]] из породице [[Војиновићи|Војиновића]] који је владао [[Захумље|Хумом]]. Наследио је 1347. године породичне поседе као најстарији син [[Војвода Војин|војводе Војина]]. У касну јесен исте године се оженио [[Ратослава Младеновић|Ратославом Младеновић]] и са њом је [[1348]]. године добио сина [[Никола Алтомановић|Николу (''Алтомановића'')]] (1366—1373). Током своје владавине пратио је [[Стефан Душан|Душана Силног]] (1331—1355) [[освајања Стефана Душана|на његовим походима]], а сукобљавао се и са пљачкашким одредима [[бановина Босна|бана Босне]], [[СтефанСтјепан II Котроманић|СтефанаСтјепана II Котроманића]] (([[1314]])[[1322]] — [[1353]]), који су упадали у Србију[[Рашка|Рашку]]. После његове смрти његове поседе је приграбио његов брат [[кнез]] [[Vojislav Vojinović|Војислав Војиновић]] (око [[1355]] — [[1363]]) који је са њих протерао једанаестогодишњег Николу и његову мајку.

Почетком `40 година [[14. век|XIV века]] је највероватније војвода Војин својим синовима доделио засебне области на управу. Алтоману је припало залеђе [[Дубровачка република|Дубровачке републике]], тако да је он успоставио добре односе са дубровачким трговцима који су му плаћали сигуран пролаз преко његових земаља. Највероватније је са тим земљама добио и титулу великог жупана, иако се са њом први пут помиње тек [[1347]]. године. Током овог времена је краљ Душан породици Војиновић за њихове заслуге уступио тзв. ''[[стонски доходак]]'' који је припадао [[суверен]]у Србије.

Већ током 1348. године Алтоман са својим одредима прати цара Душана на успешном походу по [[Епир]]у и [[Тесалија|Тесалији]]. Током наредне године се обнављају непријатељства између бана Босне [[СтефанСтјепан II Котроманић|СтефанаСтјепана II Котроманића]] и српскеДушанове царевине око западног дела Хума, овог пута због бановог грађења тврђаве на [[ушће|ушћу]] [[Неретва|Неретве]] што је у Србији протумачено као нека врста агресије. Последица тих сукоба били су чести упади трупа бана Босне, Стјепана II Котроманића, на простор којим је владао Алтоман, а само [[Гацко]] је неколико пута страдало током њихових похода који су стизали и до [[Котор]]а. После пропасти дипломатских активности уз посредништво [[млетачка република|републикеРепублике светог Марка]], цар Душан у октобру [[1350]]. године креће са војском на простор бановине Босне. СтефанСтјепан II се пред њим повукао, тако да је Душан без борбе заузео цео Хум и отпочео опсаду [[главни град|престоног]] [[Бобовац|Бобовца]]. Међутим овај поход је био прекинут изненадним ударом [[Јован VI Кантакузин|Јована Кантакузина]] (1347—1354) на јужне границе српског царства, што је цара приморало да се са својом војском брзо повуче на [[југ]]. Ово повлачење је одмах искористио Стефанбосански бан Стјепан II и поново преузео контролу над западним деловима Хума.

После ове Душанове интервенције, одреди бана Босне су скоро у потпуности престали са упадима на просторе српског царства, али је и поред тога велики жупан Алтоман морао бити на сталном опрезу. Наредне године, он је провео управљајући својом облашћу, не упуштајући се у послове царевинеДушанове Србијецаревине, пошто о њему у наредном периоду нема вести.