Коста Шуменковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 9:
| месец_рођења = новембар
| година_рођења = 1828.
| место_рођења = [[Бороец|Боровац]]
| држава_рођења = <br />{{застава|Османско царство}}
| дан_смрти = 17.
| месец_смрти = новембар
| година_смрти = 1905.
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[{{застава|Краљевина Србија]]}}
}}
'''Коста Шуменковић''' ([[Боровац (Струга)|Боровац]], 1829. - 1905. [[Београд]], 1905) је био трговац, српски национални радник и добровољац у ратовима 1876-18781876—1878. и 1885. године.
 
== Биографија ==
Коста Шуменковић се родио 16. новембра 1828. (или 1829?) у [[Дримкол|дримколском]] селу [[БороецБоровац (Струга)|Боровац]] - по српском Боровац<ref>"Нова искра", Београд 1900. године</ref> - у [[Струга|струшкој]] [[нахија|нахији]] [[Охрид]]ске [[каза|казе]] [[Османско царство|Османског царства]]. Био је потомак чувеног хајдука Недељка званог "Шумин", а син Атанасија и Јане. Отуда је изведено презиме: "Шумин", или "Шумен" - па "Шуменковић". Школе Коста није учио, као врло млад отишао је у печалбу. Након [[Кримски рат|Кримског рата]] [[1853]]-[[1856]]. одлази у [[Србија|Србију]] где се бави [[боза]]џијством. Одлази и у Русију, Аустрију и Немачку где се бави трговином. По повратку у Београд уложио је зарађени новац и отворио радњу са ортаком Михајлом Костићем "Албанезом". Затим је остварио властиту радњу, под својим именом у у гостионици "Балкан", на Теразијама.<ref>"Нова искра", Београд 1900. године</ref> Након догађаја на [[Чукур чесма|Чукур чесми]] 1862. учествује са добровољцима у опсади београдске тврђаве и ту се упознаје са [[Милош Милојевић|Милошем Милојевићем]]. Убрзо је остварио приличан иметак па већ 1869. подиже српску школу у свом родном селу, где почиње да ради учитељ Станко Лазаревић (до 1873).<ref>"Браство", Београд 1940. године</ref>
 
По повратку Милојевића из Русије постају велики пријатељи као истомишљеници. Постаје он одани следбеник - као веза са Јужном Србијом, али и кум Милојевићу; који и умире на његовим рукама. Костина супруга Петкана је заслужна што је Милојевић забележио многе старе народне песме из Јужне Србије. Године 1873. издаје о свом трошку мапу [[Милош Милојевић|Милоша Милојевића]]: „Историјско- етографска географска мапа Срба и српских (југословенских) земаља у Турској и Аустрији“.<ref>''Историско етнографско географска мапа Срба и српских (југославенских) земаља у Турској и Аустрији од Милоша Ст. Милојевића'', Издао Коста Атанасков – Шуменковић, у Београду 1873, Размера = 1:2.000000, Накнадно издање одбора Књегиње Љубице.</ref>
Ред 40:
 
== Извори ==
{{reflist|2}}
 
{{DEFAULTSORT:Шуменковић, Коста}}
Ред 52:
[[Категорија:Срби у Македонији]]
[[Категорија:Стара Србија]]
[[Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве]]