Старо градско језгро у Крагујевцу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 4:
Крагујевац је био престоница Србије од [[1818]]. до [[1841]]. године, када су постављени темељи новог града. Велику улогу у томе имао је кнез [[Милош Обреновић]]. У том периоду улице се исправљају и калдрмишу, ток реке [[Лепеница (притока Велике Мораве)|Лепенице]] је регулисан, а многе површине се озелењавају.
 
Први регулациони план града изграђен је [[1891]]. године, чиме Крагујевац постаје нови трговачки, културни и јавни центар. До развоја индустрије, а самим тим и увећања капитала, дошло је након отварања Тополивнице. Имућнији грађани су стекли могућност да граде нове зграде. Уместо приземних кућа градиле су се зграде од тврдог материјала, по европским узорима. Беч и Пешта су имали велики утицај на изглед објеката. Уличне фасаде су биле украшене по класицистичким и сецесионистичким узорима, што уједно представља раскид са дотадашњим источњачким стилом.<ref>{{Cite web|url=http://ritamgrada.rs/kragujevac/slobodno-vreme/moj-kragujevac/staro-gradsko-jezgro-u-kragujevcu/|title=Staro gradsko jezgro u Kragujevcu {{!}} Ritam Grada - vesti Kragujevac|last=Aleksić|first=Aleksandar|language=en-US|access-date=2018-12-17}}</ref> Питање централног градског ткива и капиталних објеката решено је урбанистичким планом из [[1931]]. године. <ref name=":12">{{Cite web|url=http://www.kulturnonasledje.com/staro-gradsko-jezgro.html|title=Staro gradsko jezgro|website=www.kulturnonasledje.com|access-date=2018-12-17}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=842|title=Споменици културе у Србији|website=spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs|access-date=2018-12-17}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://gradovi.protego.rs/zastita-nepokretne-kulturne-bastine/lista-nkd?view=item&catid=5&id=70|website=gradovi.protego.rs|access-date=2018-12-17}}</ref>
 
== Изглед ==