Бизмут — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
. |
||
Ред 1:
{{рут}}{{Infobox element
|name=Бизмут
|number=83
|symbol=-{Bi}-
|abundance=
|abundance in earth's crust=
|abundance in oceans=
|abundance in solar system=
|left=[[Олово]]
|right=[[Полонијум]]
|above=[[Antimony|-{Sb}-]]
|below=[[Moscovium|-{Mc}-]]
|category=[[постпрелазни метал]]
|category comment=
|group=15
|period=6
|block=p
|appearance=Розе-сив
|image name=Bismuth crystals and 1cm3 cube.jpg
|electron
|electrons
|phase=solid
|phase comment=
|density gplstp=
|density gpcm3nrt=9.78<ref name="jefferson" />
|density gpcm3mp=10.05
|melting point K=544.7
|melting point C=271.5
|melting point F=520.7
|boiling point K=1837
|boiling point C=1564
|boiling point F=2847
|triple point K=
|triple point kPa=
|critical point K=
|critical point MPa=
|heat fusion=11.30
|heat vaporization=179<ref name="zhang" />
|heat capacity=25.52
|vapor pressure 1=941
|vapor pressure 10=1041
|vapor pressure 100=1165
|vapor pressure 1 k=1325
|vapor pressure 10 k=1538
|vapor pressure 100 k=1835
|vapor pressure comment=
|crystal structure=ромбоедарска
|crystal structure ref=<ref name=str /><ref name="greenwood" />
|oxidation states=5, 4, '''3''', 2, 1, −1, −2, −3
|oxidation states comment=(благо [[киселина|кисели]] оксид)
|electronegativity=2,02
|number of ionization energies=4
|ionization energy 1=703
|ionization energy 2=1610
|ionization energy 3=2466
|atomic radius=156
|covalent radius=148±4
|Van der Waals radius=207<ref name="manjera" />
|magnetic ordering=[[diamagnetism|дијамагнетичан]]
|electrical resistivity unit prefix=µ
|electrical resistivity=
|electrical resistivity at 0=
|electrical resistivity at 20=1.29
|thermal conductivity=7.97
|thermal conductivity 2=
|thermal diffusivity=
|thermal expansion=
|thermal expansion at 25=13.4
|speed of sound=
|speed of sound rod at 20=1790
|speed of sound rod at r.t.=
|magnetic susceptibility=
|magnetic susceptibility ref= <ref>{{Cite book|title=CRC, Handbook of Chemistry and Physics|last=Weast|first=Robert|publisher=Chemical Rubber Company Publishing|year=1984|isbn=0-8493-0464-4|location=Boca Raton, Florida|pages=E110|quote=|via=}}</ref>
|Young's modulus=32
|Shear modulus=12
|Bulk modulus=31
|Poisson ratio=0.33
|Mohs hardness=2.25
|Vickers hardness=
|Brinell hardness=70–95
|CAS number=7440-69-9
|isotopes=
{{infobox element/isotopes decay | mn=207 | sym=Bi
|na=[[synthetic radioisotope|syn]] | hl=31.55 г
|dm=[[positron emission|β<sup>+</sup>]] | de=2.399 | link1=lead-207 | pn=207 | ps=Pb }}
{{infobox element/isotopes decay | mn=208 | sym=Bi
|na=syn | hl=3.68×10<sup>5</sup> г<ref name="druschel" />
|dm=β<sup>+</sup> | de=2.880 | link1=lead-208 | pn=208 | ps=Pb}}
{{infobox element/isotopes decay | mn=209 | sym=Bi
|na=100% | hl=1.9×10<sup>19</sup> г
|dm=[[alpha decay|α]] | de=3.137 | link1=thallium-205 | pn=205 | ps=Tl}}
{{infobox element/isotopes decay2 | mn=210 | sym=Bi
|na=[[trace radioisotope|трагови]] | hl=5.012 д
|dm1=[[beta decay|β<sup>−</sup>]] | de1=1.426 | link1=polonium-210 | pn1=210 | ps1=Po
|dm2=α | de2=5.982 | link2=thallium-206 | pn2=206 | ps2=Tl}}
{{infobox element/isotopes decay2 | mn=210m | sym=Bi
|na=syn | hl=3.04×10<sup>6</sup> г
|dm1=[[Isomeric transition|IT]] | de1=0.271 | pn1=210 | ps1=Bi
|dm2=α | de2=6.253 | link2=thallium-206 | pn2=206 | ps2=Tl}}
|isotopes comment=
|discovered by=[[Claude François Geoffroy|Клод Франсоа Жофроа]]
|discovery date=1753
|QID=Q942
}}
'''Бизмут''' ('''-{Bi}-''', {{јез-лат|bismutum}}) [[метал]] је [[15. група хемијских елемената|-{V}-А]] групе.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> Име је добио по [[немачки језик|немачкој]] речи ''-{Wismut}-'' Заступљеност: бизмут је заступљен у [[Земља|земљиној]] кори у количини од 0,048 ppm ({{јез-енг|parts per million}}). Он је петовалентни, постпрелазни метал, хемијски сличан [[арсен]]у и [[антимон]]у. Елементарни бизмут се може јавити у природи, мада су његове најважније комерцијалне руде у виду његових сулфида и оксида. Најважнији минерали бизмута су: [[бизмутин]] -{Bi<sub>2</sub>S<sub>3</sub>}- и [[бизмутит]] -{(BiO)<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}-. Ове руде се најчешће јављају као споредни производ код добијања олова и [[бакар|бакра]].<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Густина елементарног бизмута износи око 86% густине [[олово|олова]]. То је крхки метал свело-сребреног сјаја када се свеже преломи, међутим стајањем на ваздуху поприми ружичасте трагове на површини због [[редокс реакција|оксидације]]. Бизмут је најчешћи дијамагнетични елемент у природи, а има и најнижу вредност [[топлотна проводљивост|топлотне проводљивости]] међу свим металима. Чист бизмут је крх метал. Не реагује са [[кисеоник]]ом из [[ваздух]]а, као ни са [[вода|водом]]. Раствара се у концентрованој азотној киселини.
Метал бизмут је познат човеку од античких времена, али се све до 18. века често замењивао са оловом и [[калај]]ем, с којима дели неке физичке особине. Етимологија његовог имена није потпуно сигурна, али се сматра да потиче од [[арапски језик|арапске речи]] -{''bi ismid''}-, што значи ''да има особине сличне [[антимон]]у''<ref name="webmin" /> или да потиче од [[немачки језик|немачке речи]] -{''weisse Masse''}- или -{''Wismuth''}- („бела маса”), што се средином 16. века превело на новолатински -{''bisemutum''}-.<ref name="oet" /> Дуго се сматрало да је бизмут хемијски елемент са највишом атомским масом који је стабилан. Међутим, 2003. године научници су открили да је незнатно радиоактиван: његов једини [[примордијални изотоп]] [[бизмут-209]] се распада [[алфа-зраци|алфа-распадом]] са [[време полураспада|временом полураспада]] милијарду пута дужим од процењене старости свемира.<ref name="breaks" /> Бизмут има 35 [[изотоп]]а чије се [[релативна атомска маса|атомске масе]] налазе између 190—215. Постојан је само изотоп 209, који представља скоро 100% изотопског састава бизмута. У природи се јавља и изотоп 210 (око 50 ppm природног састава изотопа), који је радиоактиван.
На једињења бизмута отпада око половине укупне производње овог метала. Они се користе у [[козметика|козметици]], као пигменти и у неким фармацеутским производима, међу којима је лек [[Пепто-Бисмол]], кориштен против [[дијареја|дијареје]]. Необична особина бизмута да се шири при смрзавању је кориштена за неке апликације, као што је изливање типографских слова и знакова. Бизмут има необично слабу [[отров]]ност међу тешким металима. Пошто је отровност олова дошла до изражаја последњих година, почеле су се значајније користити легуре бизмута (око трећине светске производње) као замена за олово. Основна намена бизмута је за додавање нискотопљивим рудама. Нека његова комплексна једињења имају примену као катализатори. -{Bi<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}- који је ружичасте боје користи се у козметичкој индустрији. Биолошки значај — нема. Налази се у [[кости]]ма и у [[крв]]и али тамо ничему не служи. Његове [[со]]ли као и оксиди су неотровне.
== Историја ==
[[Датотека:Bismuth symbol by Torbern Bergman.png|thumb|210px|лево|[[Алхемија|Алхемијски]] симбол који је користио Торберн Бергман 1775.]]
Назив ''бизмут'' потиче отприлике из 1660-тих година, али је непознате и нејасне [[етимологија|етимологије]]. Сматра се да је он један од првих 10 метала које је човек открио и користио. Име ''бизмут'' појављује се 1660-тих из застаријелих речи {{јез-нем|Bismuth}}, {{јез-нем|Wismut}}, {{јез-нем|Wissmuth}} (почетак 16. века), а можда је повезан и са старонемачком речи -{''hwiz''}- („belo”).<ref name="oet" /> Новолатински {{јез-лат|bisemutum}} (по [[Georgius Agricola|Агриколи]], који је латинизирао многе немачке речи из области рударства и технике генерално) је изведен из {{јез-нем|Wismuth}}, а можда потиче од израза {{јез-нем|weiße Masse}}, „бела маса”.<ref name="normanc" /> У давна времена овај елемент се често погрешно идентификовао као [[калај]] и олово, јер су њихове особине доста сличне. Бизмут је познат од античких времена, те се ни један научник не сматра његовим откривачем. [[Georgius Agricola|Агрикола]] у делу -{''De Natura Fossilium''}- (око 1546) наводи да је бизмут засебан метал из породице метала која укључује калај и олово. Овај закључак засновао је на запажањима о металима и њиховим физичким особинама.<ref name="agricola" /> Рудари из доба алхемије дали су бизмуту називе {{јез-лат|tectum argenti}}, односно „настајуће сребро”, у смислу да је то заправо [[сребро]] у процесу настанка у [[Земља|Земљи]].<ref name="americaor" /><ref name="Weeks" /><ref name="giunta" />
Почев са Јоханом Хајнрихом Потом 1738. године,<ref name="dewismutho" /> [[Карл Вилхелм Шеле|Шелеом]] и Торберн Олофом Бергманом, разлика између олова и бизмута је била све јаснија и очитија, а [[Claude François Geoffroy|Клод Франсоа Жофроа]] је 1753. демонстрирао да је овај метал различит од олова и калаја.<ref name="Weeks" /><ref name="crc" /><ref name="gallica" /> Бизмут је био познат и старим [[Инка]]ма, а корисили су га (обично заједно са бакром и калајем) у посебној брознаној легури за ножеве.<ref name="picchu" />
== Особине ==
[[Датотека:Bi-crystal.jpg|thumb|лево|Кристали бизмута, показују многе нијансе дугних боја због оксида на површини]]
[[Датотека:Wismut Kristall und 1cm3 Wuerfel.jpg|thumb|лево|Вештачки нарасли кристал бизмута са својом степеничастом кристалном структуром, крај коцке металног бизмута запремине 1 -{cm}-<sup>3</sup>]]
=== Физичке особине ===
Чист бизмут је крхки [[метал (хемија)|метал]], светле, сребрено-ружичасте нијансе у свом природном облику, док га [[bizmut(III) oksid|његов оксид]] пасивизира дајући металу многе живе боје од жуте до плаве. Спирални кристали бизмута степеничасте структуре резултат су велике брзине раста око вањских ивица у односу на унутрашње. Варијације дебљине оксидног слоја који се ствара на површини кристала узрок је различитих таласних дужина светлости који се одбијају о површину, те се стога приказују готово све [[дуга|дугине]] боје. Када се [[сагоревање|запали]] у присуству [[кисеоник]]а, бизмут гори плавим пламеном, а његов оксид даје жути пламен.<ref name="crc"/> Његова отровност за жива бића је знатно мања од његових ''суседа'' из [[периодни систем елемената|периодног система]] као што су олово, [[антимон]] и [[полонијум]].
За ниједан други метал није доказано да је природно више дијамагнетичан од бизмута.<ref name="crc"/><ref>[[#Kruger|Krüger]], str. 171.</ref> ([[Супердијамагнетизам]] је другачији физички феномен.) Међу свим другим металима, он има једну од најнижих вредности [[топлотна проводљивост|топлотне проводљивости]] (само [[манган]] и, можда, [[нептунијум]] и [[плутонијум]] имају ниже) те највиши [[Холов ефекат|Холов коефицијент]].<ref name="galvo" /> Бизмут такође има и врло високу вредност [[електрични отпор|електричног отпора]].<ref name="crc" /> Ако се на супстрат нанесу довољно танки слојеви бизмута, он постаје [[полупроводник]], за разлику од осталих [[слаби метали|слабих метала]].<ref name="semimetal" />
Елементарни бизмут има већу [[густина|густину]] у течном него у чврстом стању, особина коју дели са [[антимон]]ом, [[германијум]]ом, [[силицијум]]ом и [[галијум]]ом.<ref name="w768">[[#Wiberg|Wiberg]], str. 768.</ref> При очвршћавању, течни бизмут се шири за око 3,32%; па је већ дуго у употреби као компонента типографских легура које се лако топе, где компензује скупљање других легирних компоненти,<ref name="crc" /><ref name="tracy" /><ref name="freeze" /><ref name="pierre" /> па се добијају готово изостатске [[Олово-бизмут еутектик|бизмутско-оловне еутектске]] легуре. Иако га у природи готово да нема [[самородни елементи|самородног]], врло чисти облик бизмута може градити одређене лепо обојене кристале необичног облика. Он је релативно неотрован и има врло ниску тачку топљења од око 271,3 °-{C}-, те његови кристали могу расти чак и у пећи у домаћинству, мада тако настали кристали су углавном слабог квалитета у односу на кристале добијене у лабораторији.<ref name="tiller" />
На собној температури и нормалном притиску, бизмут има сличну структуру слојева као метални облици [[арсен]]а и [[антимон]]а,<ref name="w767">[[#Wiberg|Wiberg]], str. 767.</ref> [[кристализација|кристализирајући]] се у ромбохедралном (тригоналном) кристалном систему<ref>[[#Kruger|Krüger]], str. 172.</ref> ([[Pearsonov simbol|Пирсонов симбол]] -{hR6}-, [[просторна група]] -{R<span style="text-decoration:overline;">3</span>m br.}- 166), која се често сврстава у тригоналне или хексагоналне кристалне системе.<ref name="str" /> Када се при собној температури компресује, ова -{Bi-I}- структура се прво претвори у моноклинску -{Bi-II}- при притиску од 2,55 -{GPa}-, касније у тетрагоналну -{Bi-III}- на 2,7 -{GPa}-, те напослетку у кубичну просторно центрирану -{Bi-IV}- при притиску од 7,7 -{GPa}-. Одговарајући прелази могу се надгледати преко промена у електричној проводљивости; пошто се оне испрекидане и репродуцибилне, те се такође могу искористити за фино подешавање високотлачне опреме.<ref name="elena" /><ref name="murli" />
=== Хемијске особине ===
Бизмут је стабилан у присуству зрака и влаге из зрака при нормалним температурама. Међутим, када се усије, реагује с водом дајући [[бизмут(III)-оксид]].<ref name="s8" />
: -{2 Bi + 3 H<sub>2</sub>O → Bi<sub>2</sub>O<sub>3</sub> + 3 H<sub>2</sub>}-
<!--
Он реагује са [[флуор]]ом дајући [[бизмут(V)-флуорид]] при 500 °-{C}- или [[bizmut(III)-fluorid]] pri nižim temperaturama (obično iz istopljenog Bi); dok sa drugim [[halogeni elementi|halogenim]] daje samo bizmut(III)-halide.<ref name=w770>[[#Wiberg|Wiberg]], str. 769–770.</ref><ref name=g559>[[#Greenwood|Greenwood]], str. 559–561.</ref><ref name=k185>[[#Kruger|Krüger]], str. 185</ref> Trihalidi su korozivni i lahko regiraju sa vlagom dajući oksihalide formule BiOX.<ref name=s9>[[#Suzuki|Suzuki]], str. 9.</ref>
: -{2 Bi + 3 X<sub>2</sub> → 2 BiX<sub>3</sub> (X = F, Cl, Br, I)}-
Bizmut se rastvara u koncentriranoj [[sumporna kiselina|sumpornoj kiselini]] dajući [[bizmut(III)-sulfat]] i [[sumpor-dioksid]].<ref name=s8>[[#Suzuki|Suzuki]], str. 8.</ref>
: -{6 H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub> + 2 Bi → 6 H<sub>2</sub>O + Bi<sub>2</sub>(SO<sub>4</sub>)<sub>3</sub> + 3 SO<sub>2</sub>}-
On reagira sa [[dušična kiselina|dušičnom kiselinom]] dajući [[bizmut(III)-nitrat]]:
: -{Bi + 6 HNO<sub>3</sub> → 3 H<sub>2</sub>O + 3 NO<sub>2</sub> + Bi(NO<sub>3</sub>)<sub>3</sub>}-
Također rastvara se u [[hlorovodična kiselina|hlorovodičnoj kiselini]], ali samo u prisustvu kisika:<ref name=s8/>
: -{4 Bi + 3 O<sub>2</sub> + 12 HCl → 4 BiCl<sub>3</sub> + 6 H<sub>2</sub>O}-
Koristi se i kao reagens pri [[transmetalacija|transmetalaciji]] u sintezi kompleksa zemnoalkalnih metala:
: -{3 Ba + 2 BiPh<sub>3</sub> → 3 BaPh<sub>2</sub> + 2 Bi}-
=== Izotopi ===
Jedini primordijalni [[izotop]] bizmuta, [[bizmut-209]] se dugo vremena smatrao za najteži stabilni izotop od svih elemenata, međutim također se i sumnjalo<ref name="carvalho" /> da iz teoretskih razloga taj izotop može biti i nestabilan. Ova pretpostavka je konačno dokazana 2003. godine kada su istraživači na Institutu d'Astrophysique Spatiale u [[francuska|francuskom]] gradu [[Orsay]], mjerili alfa-zračenje te otkrili da je [[vreme poluraspada]] izotopa bizmuta-209 oko 1,9 • 10<sup>19</sup> godina,<ref name="pijer" /> što je preko milijardu puta duže od trenutno procenjene [[starost svemira|starosti svemira]].
Zahvaljujući svom izuzetno dugom vremenu poluraspada u svim dosad korištenim medicinskim i industrijskim aplikacijama, bizmut se može smatrati kao stabilan i neradioaktivan element. Njegova radioaktivnost je predmet naučnog zanimanja i interesa jer je on jedan od malobrojnih elemenata čija se radioaktivnost teoretski pretpostavljala i predviđala prije nego što je zaista otkrivena u laboratoriji. Bizmut ima i najduže poznato vrijeme poluraspada alfa-raspadom, mada izotop [[telur]]a-128 ima vrijeme poluraspada od preko 2,2 • 10<sup>24</sup> godina, ali dvostrukim beta-raspadom.<ref name="NUBASE" />
Postoji nekoliko izotopa bizmuta sa kratkim vremenima poluraspada a javljaju se u radioaktivnom lancu raspadanja [[aktinijум]]a, [[radijум]]a i [[torijум]]a, a mnogi od njegovih izotopa je vještački sintetizirano. Izotop bizmut-213 se također nalazi i u lancu raspada [[uranijум]]a-233.<ref name="morrissey" />
U komercijalne svrhe, radioaktivni izotop bizmut-213 se može dobiti bombardiranjem [[radijум]]a sa ''kočionim zračenjem'' fotona iz linearnog ubrzivača čestica. Godine 1997. antitijelo konjugirano sa bizmutom-213, koje ima vrijeme poluraspada od 45 minuta a raspada se emisijom alfa-čestice, koristilo se za liječenje pacijenata sa [[leukemija|leukemijom]]. Ovaj izotop se također pokušao primijeniti u liječenju raka, naprimjer, u programu ciljane alfa terapije (CAT).<ref name="therapy" /><ref name="acton" />
== Распрострањеност ==
{{Главни|Списак држава по производњи бизмута}}
[[Датотека:Bismite.jpg|thumb|лево|упригхт|Минерал [[бизмит]].]]
У Земљиној кори, количина бизмута је износи отприлике два пута више од [[злато|злата]]. Најважније [[руда|руде]] бизмута су [[бизмутинит]] (бизмутин, -{Bi<sub>2</sub>S<sub>3</sub>}-) и [[бизмит]] (-{Bi<sub>2</sub>O<sub>3</sub>}-).<ref name="crc" /> Природни, елементарни бизмут пронађен је у Аустралији, [[Боливија|Боливији]] и Кини.<ref name="arizona1" /><ref>[[#Kruger|Krüger]], str. 172–173.</ref>
Prema podacima [[Američki geološki zavod|Američkog geološkog zavoda]] (USGS), svjetska rudnička proizvodnja bizmuta u 2010. bila je 8.900 tona, a među najvećim proizvođačima su Kina (6.500 tona), [[Peru]] (1.100 t) i [[Meksiko]] (850 t). Proizvodnja rafiniranog bizmuta iznosila je 16.000 tona, od čega je Kina proizvodila 13.000 t, Meksiko 850 t i [[Belgija]] 800 tona.<ref name="usgs2010" /> Razlika između iskopanog i rafiniranog metala oslikava status bizmuta kao nusproizvoda izdvajanja iz ruda drugih metala poput olova, bakra, kalaja, [[molibden]]a i [[volfram]]a.<ref>[[#Kruger|Krüger]], str. 173.</ref>
Bizmut u sirovim olovnim šipkama (koje mogu sadržavati i do 10% bizmuta) prolazi kroz nekoliko faza rafiniranja, sve dok je potpuno izdvojen u Kroll-Bettertonovom procesu kojim se odvajaju nečistoće u vidu troske ili elektrolitski u Bettsovom procesu. Bizmut se slično ponaša i sa drugim ''glavnim'' metalom, bakrom.<ref name="Oje" /> Sirovi metalni bizmut iz oba procesa još uvijek sadrži značajne količine drugih metala, pretežno olova. Reakcijom tako istopljene mješavine sa gasovitim [[hlor]]om ostali metali prelaze u svoje hloride dok bizmut ostaje nepromijenjen. Nečistoće se također mogu ukloniti i mnogim drugim metodama naprimjer sa fluksom i tretmanima dobivši metalni bizmut velike čistoće (preko 99% Bi). Svjetska proizvodnja bizmuta iz rafinerijskih postrojenja je znatno obuhvatnija i pouzdanija statistika u odnosu na rudničku proizvodnju.<ref name="Oje"/><ref name="horsley" /><ref name="yuv" />
=== Cena ===
[[Datoteka:BiPrice.png|thumb|lijevo|200px|Svjetska rudnička proizvodnja i godišnje prosječne cijene bizmuta (Njujorška berza, neusklađeno za inflaciju).<ref name=usgs/>]]
Cijena čistog metalnog bizmuta bila je relativno stabilna tokom većeg dijela 20. vijeka, osim velikog poskupljenja 1970tih. Bizmut se gotovo uvijek proizvodio pretežno kao nusproizvod rafiniranja olova, te je stoga njegova cijena reflektirala troškove njegovog izdvajanja te uravnoteženosti između proizvodnje i [[Potražnja|potražnje]].<ref name=usgs/> Potražnja za bizmutom je bila neznatna prije [[Drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]] i bila je gotovo u potpunosti farmaceutska; spojevi bizmuta su se koristili za liječenje stanja poput probavnih poremećaja, [[Spolno prenosiva bolest|spolno prenosivih bolesti]] i opekotina. Manje količine metalnog bizmuta koristile su se u legurama korištenim za sisteme za gašenje požara i žica za lemljenje. Međutim, tokom Drugog svjetskog rata bizmut se smatrao strateškim materijalnom, a korišten je za lemljenje, legure, lijekove i atomsko istraživanje. Da bi stabilizirali tržište, proizvođači su tokom rata postavili cijenu na 2,75 US$ po kg, a u periodu od 1950. do 1964. na 4,96 US$/kg.<ref name=usgs/>
Početkom 1970tih, cijena bizmuta je naglo narasla kao rezultat povećanja potražnje za njim kao metalurškim dodatkom [[aluminij]]u, [[čelik]]u i [[željezo|željezu]]. Nakon toga došlo je do povećanja svjetske proizvodnje, stabilizacije potrošnje i recesije 1980. te 1981-1982. Dvije godine kasnije, 1984. cijena je ponovno počela rasti zbog povećanja potrošnje u svjetskim razmjerama, naročito u SAD i [[Japan]]u. Početkom 1990tih, počela su istraživanja o bizmutu kao neotrovnoj zamjeni za olovo u mnogim oblastima, kao što je keramičkim glazurama, utezima za [[ribolov]], opremi u prehrambenoj industriji, mazivima i drugim aplikacijama.<ref name=s14>[[#Suzuki|Suzuki]], str. 14.</ref> Povećanje upotrebe bizmuta u ovim područjima je ostalo sporo sredinom 1990tih, i nakon uvođenja zakonskih regulativa o zamjeni olova u SAD i drugim zemljama, ali je ona povećana oko 2005. godine. Ovo je prouzrokovalo brzi i stalni rast cijena bizmuta.<ref name="usgs" />
== Upotreba ==
Bizmut je našao primjenu kao sastojak legura, naročito posebnih lahko topljivih legura, naprimjer u sastavu [[Woodova legura|Woodovog metala]], koji se topi već na 70 °C, kao i za [[Roseov metal]] čija je [[Talište|tačka topljenja]] oko 98 °C.<ref name="binder" />
=== U tehnici ===
Legura bizmanol sa [[mangan]]om je vrlo snažan trajni magnet. U pokrivnim legurama (dobijenim vrućim [[cink|cinčanjem]]) od kojih se proizvode spojevi između solarnih panela, služi kao zamjena za olovo.<ref name="bruker" /> Sintetički monokristali od bizmuta veličine preko 20 cm i polikristalne ploče od bizmuta koriste se kao [[neutron]]ski filteri u istraživačkim reaktorima za ispitivanje materijala.<ref name="julichfz" /><ref name="matdl" /> Hemijski spoj bizmut-telurid u sastavu Peltier elemenata proizvodi hladnoću. Fazno-izmjenjivački materijal u nekim [[DVD-RAM]]-ovima sadrži bizmut.<ref name="heise" />
U nekim izvorima bizmut se propagira kao legirni element u čelicima za automate, kao zamjena za olovo. On bi trebao poboljšati obradivost ovih čelika bez negativnih ekoloških osobina olova. Iz aspekta čelične industrije ova zamisao nije ekonomski povoljna, jer se bizmut ne može gotovo nikako metalurški odstraniti a kasnije se pojavljuje kao popratni element u čelicima dobijenim iz [[recikliranje|recikliranog]] čeličnog otpada. U elektro-industriji legura bizmuta i kalaja koristi se kao zamjena za kalajne lemove koje sadrže olovo. Međutim, nedostatak takvih legura je što bizmut-kalaj legure zahtijevaju upotrebu posebnih uređaja za lemljenje. Kontaminacija s olovom (npr. popravka starih aparata) dovodi do veoma niske tačke topljenja, a upotreba alata za kalaj-srebreno legiranje do previsokih temperatura i kontaminacije alata sa bizmutom.
Bizmut-oksid se koristi za izradu optičkih čaša i stakla a služi i kao pomoćno sredstvo pri sinterovanju u tehničkoj [[keramika|keramici]]. Osim toga nalazi se i u obliku [[bizmut-germanat]]a u sastavu detektora [[scintilacija|scintilacije]] pri [[tomografija emisijom pozitrona|tomografiji emisijom pozitrona]] (PET).
Jedna legura olova i bizmuta koristila se u [[Savez sovjetskih socijalističkih republika |Sovjetskom savezu]] kao sredstvo za hlađenje nuklearnih reaktora. Ova legura bila je efikasnija od uobičajenog hlađenja vodom pod pritiskom, ali je njom bilo mnogo teže rukovati. Takva legura očvršćava na temperaturi ispod 125 °C te može dovesti do ogromnih oštećenja reaktora. Neki od tako hlađenih reaktora koristili su se u nuklearnim podmornicama (npr. onima alfa-klase).
== Једињења ==
Bizmut gradi trovalentne i petovalentne spojeve, s tim da su trovalentni puno češći i rasprostranjeniji. Mnoge njihove hemijske osobine slične su onima kod [[arsen]]a i [[antimon]]a, mada su manje otrovne od sličnih derivata lakših elemenata.
=== Oksidi i sulfidi ===
Pri povišenim temperaturama, pare metala se vrlo brzo spajaju sa kisikom, dajući žuti trioksid [[Bizmut(III)-oksid|{{chem|Bi|2|O|3}}]].<ref name="w768"/><ref name="g553">[[#Greenwood|Greenwood]], str. 553.</ref> Kada je istopljen, na temperaturama iznad 710 °C, ovaj oksid može korodirati svaki drugi metalni oksid, pa čak i [[platina|platinu]].<ref name=k185>[[#Kruger|Krüger]], str. 185</ref> U reakcijama sa bazama, daje dvije serije oksianiona: {{chem|BiO|2|-}}, koji je polimerski i gradi linijske lance i {{chem|BiO|3|3-}}. Anion u {{chem|Li|3|BiO|3}} je zapravo kubični oktamerni antion, {{chem|Bi|8|O|24|24-}}, dok je anion u {{chem|Na|3|BiO|3}} tetramerni.<ref name="norman1" /> Tamno crveni bizmut(V)-oksid, {{chem|Bi|2|O|5}} je nestabilan, a pri zagrijavanju oslobađa gas [[kisik|{{chem|O|2}}]].<ref name="consice" /> Spoj [[natrij-bizmutat|NaBiO<sub>3</sub>]] je vrlo snažno oksidirajuće sredstvo.<ref name=g578>[[#Greenwood|Greenwood]], str. 578.</ref>
Bizmut-sulfid, [[Bizmut(III)-sulfid|{{chem|Bi|2|S|3}}]] javlja se u prirodi u sastavu ruda bizmuta.<ref name="introstudy" /> Također se proizvodi kombinacijom istopljenog bizmuta i [[sumpor]]a.<ref name="g559" />
[[Datoteka:MatlockiteStructure.png|thumb|desno|Struktura bizmut-oksihlorida (BiOCl) (mineral [[bizmoklit]]). Atomi bizmuta prikazani su sivom, kisik crvenom a [[hlor]] zelenom bojom.]]
[[Bizmut-oksihlorid]] (BiOCl, vidi sliku desno) i [[bizmut-oksinitrat]] (BiONO<sub>3</sub>) stehiometrijski se pojavljuju kao jednostavne anionske soli kationa bizmuta(III) (BiO<sup>+</sup>) a koji se obično javlja u tečnim bizmutovim spojevima. Međutim, u slučaju BiOCl, kristalne soli grade strukturu naizmjeničnih slojeva atoma Bi, O i Cl, gdje svaki atom kisika je naslonjen na četiri atoma bizmuta u susjednim slojevima. Ovaj mineralni spoj se koristi kao pigment i u [[kozmetika|kozmetici]].<ref name="k184">[[#Kruger|Krüger]], str. 184.</ref>
=== Bizmutini i bizmutidi ===
Za razliku od lakših članova [[15. grupa hemijskih elemenata|15. grupe elemenata]] kao što su [[dušik]], [[fosfor]] i arsen, a slično kao njegov prethodnik iz iste 15. grupe, [[antimon]], bizmut ne gradi stabilne hidride. Bizmut-hidrid, [[bizmutin]] ({{chem|BiH|3}}) jeste endotermski spoj koji se spontano raspada na sobnoj temperaturi. Stabilan je samo na temperaturi ispod −60 °C.<ref name="norman1" /> Bizmutidi su međumetalni spojevi između bizmuta i drugih metala.
Godine 2014. naučnici su otkrili da natrij-bizmutid može postojati u obliku materije nazvane ''trodimenzionalni topološki Diracov polumetal'' (3DTDS) koji posjeduje trodimenzionalne Diracove [[fermion]]e na okupu. On je prirodna, trodimenzionalna suprotnost [[grafen]]u sa sličnom mobilnošću i brzinom elektrona. I grafen i topološki izolator (poput onih u 3DTDS) su kristalni materijali koji električki izoliraju svoju unutrašnjost ali provode elektricitet svojom površinom, omogućavajući da funkcioniraju kao [[tranzistor]]i i druge elektronske komponente. Iako je natrij-bizmutid ({{chem|Na|3|Bi}}) isuviše nestabilan da se koristi u uređajima bez prethodnog ''pakiranja'', on može demonstrirati potencijalnu svrhu korištenja 3DTDS sistema, koji nude određenu efikasnosti i proizvodne prednosti nad ravnim grafenom u poluprovodnicima i spintroničkim aplikacijama.<ref name="k1401" /><ref name="doi1126" />
=== Halidi ===
Halidi bizmuta u nižim oksidacijskim stanjima imaju veoma neobične strukture. Ono što se prvobitno smatralo za bizmut(I)-hlorid, BiCl, pokazalo se da je zapravo kompleksni spoj koji se sastoji iz Bi{{su|b=9|p=5+}} kationa i BiCl{{su|b=5|p=2−}} i Bi{{su|b=2}}Cl{{su|b=8|p=2−}} aniona.<ref name="norman1" /><ref name="gillespie1" /> Kation Bi{{su|b=9|p=5+}} ima nepravilnu [[Trigonalna prizma|trigonalnu prizmatsku]] molekularnu geometriju sa tri vrha, a također je otkrivena i u {{chem|Bi|10|Hf|3|Cl|18}}, koji se dobija redukcijom mješavine [[hafnij(IV)-hlorid]]a i [[bizmut-hlorid]]a sa elementarnim bizmutom, a ima strukturu {{chem|[Bi|+|] [Bi|9|5+|] [HfCl|6|2-|]|3}}.<ref name="norman1" />{{rp|50}} Poznati su i drugi poliatomski kationi bizmuta, poput Bi{{su|b=8|p=2+}}, koji je dokazan u spoju {{chem|Bi|8|(AlCl|4|)|2}}.<ref name="gillespie1" /> Bizmut također grad i bromide sa niskom valencom koji su iste strukture kao "BiCl". Postoji i ''pravi'' monojodid, BiI, koji sadrži lanac {{chem|Bi|4|I|4}} jedinica. BiI se raspada pri zagrijavanju na trijojid, [[Bizmut(III)-jodid|{{chem|BiI|3}}]], i elementarni bizmut. Postoji i monobromid iste strukture.<ref name="norman1" />
U oksidacijskom stanju +3, bizmut gradi trihalide sa svim halogenima: [[Bizmut-trifluorid|{{chem|BiF|3}}]], [[Bizmut(III)-hlorid|{{chem|BiCl|3}}]], [[Bizmut-tribromid|{{chem|BiBr|3}}]] i [[Bizmut(III) jodid|{{chem|BiI|3}}]]. Svi od njih osim {{chem|BiF|3}} se [[Hidroliza|hidroliziraju]] vodom.<ref name="norman1" />
[[Bizmut(III)-hlorid]] reagira sa [[hlorovodik]]om u rastvoru [[eter]]a dajući kiselinu {{chem|HBiCl|4}}.<ref name="s8" />
Oksidacijsko stanje +5 javlja se mnogo rjeđe. Jedan od takvih spojeva je [[Bizmut-pentafluorid|{{chem|BiF|5}}]], vrlo snažno oksidativno i fluorizativno sredstvo. Također on je i jak primalac fluorida, reagira sa [[ksenon-tetrafluorid]]om dajući kation {{chem|XeF|3|+}}:<ref name="s8" />
: {{chem|BiF|5}} + {{chem|XeF|4}} → {{chem|XeF|3|+|BiF|6|-}}
-->
=== Drugi joni ===
U [[voda|vodenim]] rastvorima, u uslovima prisustva jakih kiselina jon -{Bi}-{{su|p=3+}} се отапа градећи јон са водом {{chem|Bi(H|2|O)|8|3+}}.<ref name="Persson2010" />. Pri [[pH vrednost|-{pH}-]] > 0 постоје полинуклеарне врсте, међу која се најважнији сматра октаедарски комплекс [{{chem|Bi|6|O|4|(OH)|4}}]{{su|p=6+}}.<ref name="NäslundPersson2000" />
== Референце ==
{{reflist
<ref name="druschel">J. Halperin, C.R. Baldock, R.E. Druschel: ''[http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/0022190264900016 Half-life of <sup>208</sup>Bi]'', Journal of Inorganic and Nuclear Chemistry, Volume 26, Issue 3, mart 1964, str. 391–393</ref>
<ref name="heise">[http://www.heise.de/newsticker/meldung/63548 Vijest na heise.de]</ref>
<ref name="matdl">[http://matdl.org/repository/view/matdl:214 Forschungsbericht NIST USA]</ref>
<ref name="julichfz">[http://juwel.fz-juelich.de:8080/dspace/bitstream/2128/4466/1/J%C3%BCl_0875_Scharenberg.pdf Forschungsbericht KFA Jülich] (PDF)</ref>
<ref name="bruker">[http://www.bruker-spaleck.de/ceasy/modules/cms/main.php5?cPageId=33 ''Beschichtungslegierungen.''] na: ''bruker-spaleck.de'' {{Simboli jezika|de|njemački}}</ref>
<ref name="usgs">[http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/bismuth/ Bismuth Statistics and Information], USGS.</ref>
<ref name="horsley">{{cite journal |doi = 10.1016/0891-3919(57)90180-8 |title = The preparation of bismuth for use in a liquid-metal fuelled reactor |year = 1957 |last1 = Horsley |first1 = G.W. |journal = Journal of Nuclear Energy (1954) |volume = 6 |page = 41}}</ref>
<ref name="Oje">{{cite journal |doi = 10.1007/BF03222821 |title = Bismuth—Production, properties, and applications |year = 1992 |last1 = Ojebuoboh |first1 = Funsho K. |journal = JOM |volume = 44 |issue = 4 |pages = 46–49|bibcode = 1992JOM....44d..46O}}</ref>
<ref name="yuv">{{cite journal |doi = 10.1134/S0020168511020166 |title = Pb distribution in multistep bismuth refining products |year = 2011 |last1 = Shevtsov |first1 = Yu. V. |last2 = Beizel’ |first2 = N. F. |journal = Inorganic Materials |volume = 47 |issue = 2 |page = 139}}</ref>
<ref name="usgs2010">{{cite web|url=http://minerals.usgs.gov/minerals/pubs/commodity/bismuth/myb1-2010-bismu.pdf|title=2010 USGS Minerals Yearbook: Bismuth|format = PDF| pristupdatum =9.9.2010|izdavač= United States Geological Survey|last=Carlin|first= James F., Jr.}}</ref>
<ref name="arizona1">{{cite book|editor=Anthony, John W.; Bideaux, Richard A.; Bladh, Kenneth W. and Nichols, Monte C. |title=Handbook of Mineralogy |publisher=Mineralogical Society of America |place=Chantilly, VA, US |volume=I (Elements, Sulfides, Sulfosalts) |url=http://rruff.geo.arizona.edu/doclib/hom/bismuth.pdf |format=PDF |chapter=Bismuth |accessdate=5.12.2011|isbn=0-9622097-0-8}}</ref>
<ref name="NäslundPersson2000">{{cite journal|author=Näslund Jan; Persson Ingmar ''et al.''|title=Solvation of the Bismuth(III) Ion by Water, Dimethyl Sulfoxide, N,N'-Dimethylpropyleneurea, and N,N-Dimethylthioformamide. An EXAFS, Large-Angle X-ray Scattering, and Crystallographic Structural Study|journal=Inorganic Chemistry|volume=39|issue=18|year=2000|pages=4012–4021|doi=10.1021/ic000022m}}</ref>
<ref name="Persson2010">{{cite journal|author=Persson Ingmar|title=Hydrated metal ions in aqueous solution: How regular are their structures?|journal=Pure and Applied Chemistry|volume=82|issue=10|year=2010|pages=1901–1917|doi=10.1351/PAC-CON-09-10-22}}</ref>
<ref name="gillespie1">{{cite book| title = Advances in Inorganic Chemistry and Radiochemistry|author = R. J. Gillespie; J. Passmore| editor = Emeléus, H. J.; Sharp A. G.| publisher = Academic Press| year = 1975| isbn = 0-12-023617-6| pages = 77–78}}</ref>
<ref name="k1401">{{cite journal|url=http://www.kurzweilai.net/3d-counterpart-to-graphene-discovered |title=3D counterpart to graphene discovered [UPDATE]|datum=20. 1. 2014|publisher=KurzweilAI |pristupdatum=28. 1. 2014}}</ref>
<ref name="doi1126">{{cite doi|10.1126/science.1245085}}</ref>
<ref name="norman1">{{cite book| title = Chemistry of arsenic, antimony, and bismuth|author = S. M. Godfrey; C. A. McAuliffe ''et al.''| editor = Nicholas C. Norman| publisher = Springer| year = 1998| isbn = 0-7514-0389-X| pages = 67–84}}</ref>
<ref name="introstudy">{{cite book|title=An Introduction to the Study of Chemistry|url=http://books.google.com/books?id=lGjTyw9gYfYC&pg=PA363|publisher=Forgotten Books|isbn=978-1-4400-5235-4|page=363|author=Ira Remsen}}</ref>
<ref name="consice">{{cite book| title = Concise encyclopedia chemistry|author = Thomas Scott; Mary Eagleson| publisher = Walter de Gruyter| year = 1994| isbn = 3-11-011451-8|page = 136}}</ref>
<ref name="pijer">{{cite journal|author= Marcillac Pierre de; Noël Coron, Gérard Dambier, Jacques Leblanc; Jean-Pierre Moalic|year=2003|title = Experimental detection of α-particles from the radioactive decay of natural bismuth|journal = Nature|volume = 422|pages = 876–878|pmid=12712201|doi = 10.1038/nature01541|issue = 6934| bibcode= 2003Natur.422..876D}}</ref>
<ref name="NUBASE">{{cite journal|title = The NUBASE Evaluation of Nuclear and Decay Properties| journal = Nuclear Physics A| volume = 729| pages = 3–128| publisher = Atomic Mass Data Center| year = 2003| doi=10.1016/j.nuclphysa.2003.11.001| bibcode= 2003NuPhA.729....3A|author= Audi Georges; Bersillon O. ''et al.''}}</ref>
<ref name="carvalho">{{cite journal|doi = 10.1007/BF02824346|title = Alpha-activity of209Bi|year = 1972|author = Carvalho H. G.; Penna M.|journal = Lettere al Nuovo Cimento|volume = 3|issue = 18|page = 720}}</ref>
<ref name="morrissey">{{cite book |url=http://books.google.com/books?id=ZAHJkrJlwbYC&pg=PA78|page =78 |title=Modern Nuclear Chemistry |isbn=978-0-471-11532-8 |author= Loveland Walter D; Morrissey David J; Seaborg Glenn Theodore |year=2006}}</ref>
<ref name="therapy">{{cite journal|doi=10.1016/S0360-3016(01)01585-1| title=Advancements in cancer therapy with alpha-emitters: a review|year=2001| author=Imam S| journal=International Journal of Radiation Oncology Biology Physics|volume=51|page=271}}</ref>
<ref name="acton">{{cite book |url=http://books.google.com/books?id=Y6haWM6lFkYC&pg=PT520|page =520 |title=Issues in Cancer Epidemiology and Research |year= 2011 |isbn=978-1-4649-6352-0 |author= Acton Ashton}}</ref>
<ref name="freeze">{{cite journal| doi = 10.1039/JS8682100071| title = IX.—Freezing of water and bismuth| year = 1868|author = Tribe Alfred| journal = Journal of the Chemical Society| volume = 21| page = 71}}</ref>
<ref name="pierre">{{cite book| url =http://books.google.com/books?id=n-fiyYg3iSIC&pg=PA82|page = 82| title =The Physics of Phase Transitions| isbn =978-3-540-33390-6| author =Papon Pierre; Leblond Jacques; Meijer Paul Herman Ernst| year =2006}}</ref>
<ref name="tiller">{{cite book|url=http://books.google.com/books?id=FGaIhhZ8ivsC&pg=PA2|page=2|title=The science of crystallization: microscopic interfacial phenomena|author=Tiller William A.|publisher=Cambridge University Press|year=1991|isbn=0-521-38827-9}}</ref>
<ref name="murli">{{cite book|author=Manghnani Murli H.|title=Science and Technology of High Pressure: Proceedings of the International Conference on High Pressure Sciene and Technology (AIRAPT-17), Honolulu, Hawaii, 25-30 July, 1999, Volume 2|url=http://books.google.com/books?id=7OoZ9TN8ROQC&pg=PA1086|year=2000|publisher=Universities Press (Indija) | isbn=978-81-7371-339-2|page=1086}}</ref>
<ref name="elena">{{cite book|author=Boldyreva, Elena |title=High-Pressure Crystallography: From Fundamental Phenomena to Technological Applications|url=http://books.google.com/books?id=pyN0dhHChzsC&pg=PA264|date=2010| publisher= Springer| isbn=978-90-481-9257-1|pages=264–265}}</ref>
<ref name="tracy">{{cite book| url =http://books.google.com/books?id=XD-dhveegRYC| page = 268| title =Modern physical science| isbn =978-0-03-007381-6| author =Tracy George R; Tropp Harry E; Friedl Alfred E.| year =1974}}</ref>
<ref name="str">{{cite journal|doi=10.1107/S0365110X62002297|title=The crystal structure of Bi and of solid solutions of Pb, Sn, Sb and Te in Bi|year=1962|author=Cucka P.; Barrett C. S.|journal=Acta Crystallographica|volume=15|issue=9|pages=865}}</ref>
<ref name="semimetal">{{cite journal| title = Semimetal-to-semiconductor transition in bismuth thin films|journal = Phys. Rev. B|volume =48|page =11431|year =1993|doi =10.1103/PhysRevB.48.11431|bibcode = 1993PhRvB..4811431H| issue = 15|author = Hoffman C.; Meyer J.; Bartoli ''et al.''}}</ref>
<ref name="galvo">{{cite journal| doi = 10.1098/rspa.1936.0126 |jstor = 96773| title = The Theory of the Galvomagnetic Effects in Bismuth| year = 1936| last1 = Jones| first1 = H.| journal = Proceedings of the Royal Society A: Mathematical, Physical and Engineering Sciences| volume = 155| issue = 886| page = 653|bibcode = 1936RSPSA.155..653J}}</ref>
<ref name="agricola">{{cite book| author = Agricola, Georgious| title = De Natura Fossilium| location = New York| publisher = Mineralogical Society of America| origyear= 1546 | year=1955| page = 178}}</ref>
<ref name="americaor">{{cite book| url = http://books.google.com/books?id=GL5PAAAAMAAJ&pg=PT181| page = 181| chapter = Bismuth| title = American edition of the British encyclopedia: Or, Dictionary of Arts and sciences ; comprising an accurate and popular view of the present improved state of human knowledge| author1 = Nicholson| first1 = William| year = 1819}}</ref>
<ref name="normanc">{{cite book| url = http://books.google.com/books?id=vVhpurkfeN4C&pg=PA41| page = 41| title = Chemistry of arsenic, antimony, and bismuth| isbn = 978-0-7514-0389-3| author = Norman Nicholas C.| year = 1998}}</ref>
<ref name="Weeks">{{cite journal|doi = 10.1021/ed009p11|title = The discovery of the elements. II. Elements known to the alchemists|year = 1932|author = Weeks Mary Elvira|journal = Journal of Chemical Education|volume = 9|page = 11|bibcode = 1932JChEd...9...11W}}</ref>
<ref name="giunta">Giunta, Carmen J. [http://web.lemoyne.edu/~giunta/archems.html Glossary of Archaic Chemical Terms], Le Moyne College.</ref>
<ref name="dewismutho">{{cite book|url = http://books.google.com/books?id=eQVAAAAAcAAJ&pg=RA1-PA134| page=134| chapter = De Wismutho|title = Exercitationes chymicae|publisher=Berolini: Apud Johannem Andream Rüdigerum|author = Pott Johann Heinrich|year = 1738}}</ref>
<ref name="picchu">{{cite journal|jstor = 1692247|journal = Science|volume = 223|issue = 4636|pages = 585–586 |author= Gordon Robert B.; Rutledge John W.|title = Bismuth Bronze from Machu Picchu, Peru|doi = 10.1126/science.223.4636.585|pmid = 17749940|year = 1984|bibcode = 1984Sci...223..585G}}</ref>
<ref name="gallica">{{cite journal|url = http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k3551g/f197.image.r=royal.langEN|title = Sur Bismuth|page = 190|year = 1753|journal = Histoire de l'Académie royale des sciences ... avec les mémoires de mathématique & de physique ... tirez des registres de cette Académie|author = Geoffroy}}</ref>
<ref name="crc">{{Cite book|editor=Robert C. Weast|title=CRC Handbook of Chemistry and Physics|publisher=CRC (Chemical Rubber Publishing Company)|location=Boca Raton|year=1990|isbn=0-8493-0470-9|pages=E-129 do E-145}}</ref>
<ref name="oet"> Harper, Douglas. [http://www.etymonline.com/index.php?term=bismuth "bismuth".] Online Etymology Dictionary.</ref>
<ref name="breaks">{{cite news| url=http://physicsworld.com/cws/article/news/2003/apr/23/bismuth-breaks-half-life-record-for-alpha-decay| title=Bismuth breaks half-life record for alpha decay| date=23.4.2003| publisher=Physicsworld| first=Belle| last= Dumé}}</ref>
<ref name="webmin">[http://webmineral.com/data/Bismuth.shtml Bismuth]. WebMineral. Pristupljeno 17.12.2011.</ref>
<ref name="jefferson">[http://education.jlab.org/itselemental/ele083.html Thomas Jefferson National Accelerator Facility - Office of Science Education]</ref>
<ref name="binder">{{Cite book|author=Harry H. Binder|title=Lexikon der chemischen Elemente|publisher=S. Hirzel Verlag|location=Stuttgart|year=1999|isbn=3-7776-0736-3}}</ref>
<ref name="manjera">Manjeera Mantina, Adam C. Chamberlin, Rosendo Valero, Christopher J. Cramer, Donald G. Truhlar: ''Consistent van der Waals Radii for the Whole Main Group''. u: J. Phys. Chem. A. 2009, 113, str. 5806–5812, {{doi|10.1021/jp8111556}}</ref>
<ref name="greenwood">{{cite book|author=Norman N. Greenwood, Alan Earnshaw|title=Chemie der Elemente|edition=1|publisher=Wiley-VCH|location=Weinheim|year=1988|isbn=3-527-26169-9}}</ref>
<ref name="zhang">Yiming Zhang, Julian R. G. Evans, Shoufeng Yang: ''Corrected Values for Boiling Points and Enthalpies of Vaporization of Elements in Handbooks''. u: Journal of Chemical & Engineering Data. 56, 2011, str. 328–337, {{doi|10.1021/je1011086}}</ref>
}}
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{cite book|ref=Kruger|author=Krüger, Joachim; Winkler, Peter; Lüderitz, Eberhard; Lück, Manfred; Wolf, Hans Uwe|chapter=Bismuth, Bismuth Alloys, and Bismuth Compounds|title=Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry|year= 2003|publisher= Wiley-VCH, Weinheim|pages=171–189 |doi=10.1002/14356007.a04_171}}
* {{cite book|ref=Wiberg| title = Inorganic chemistry|author= Wiberg Egon; Holleman A. F.; Wiberg Nils| publisher = Academic Press| year = 2001| isbn = 0-12-352651-5}}
* {{cite book|ref=Greenwood|author=Greenwood, N. N.; Earnshaw, A. |year=1997|title=Chemistry of the Elements|edition=2.|place= Oxford|publisher= Butterworth-Heinemann|isbn=0-7506-3365-4}}
* {{cite book|ref=Suzuki|author=Suzuki, Hitomi |title=Organobismuth Chemistry|url=http://books.google.com/books?id=qODswAbaBmsC&pg=PA8|year=2001|publisher=Elsevier|isbn=978-0-444-20528-5|pages=1–20}}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Bismuth}}
* -{[[:File:Bismuth-501g.jpg|Laboratory growth of large crystals of Bismuth]] by Jan Kihle Crystal Pulling Laboratories, Norway}-
* -{[http://www.periodicvideos.com/videos/083.htm Bismuth] at ''[[The Periodic Table of Videos]]'' (University of Nottingham)}-
* -{[http://physicsworld.com/cws/article/news/2003/apr/23/bismuth-breaks-half-life-record-for-alpha-decay Bismuth breaks half-life record for alpha decay]}-
* -{[http://www.amazingrust.com/Experiments/how_to/Bismuth_Crystals.html Bismuth Crystals – Instructions & Pictures]}-
{{Периодни систем елемената 2}}
| |||