Источна Босна у Народноослободилачкој борби — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м ciscenje mrtvih referenci |
||
Ред 6:
== Окупација ==
[[Датотека:Axis occupation of Yugoslavia 1941-43.png|мини|'''Окупација и подела Краљевине Југославије 1941.''']]
[[Априлски рат|У априлском рату]] 1941. већи део источне Босне посео је од 14. до 16. априла 1941. немачки 16. моторизовани корпус из 2. армије и то: 16. моторизована дивизија са једним пуком у [[Сарајево|Сарајеву]], а 2 пука у [[Зворник]]у и околини; 14. оклопна дивизија у простору [[Зеница|Зенице]], а 8. оклопна дивизија у простору [[Вишеград]]а. После окупације већи део Источне Босне ушао је у немачку, а област [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фоче]], [[Калиновик]]а, [[Горажде|Горажда]], а нешто касније и [[Вишеград]]а у италијанску окупациону зону. Окупациону управу преузела је у немачком делу немачка [[181. пешадијска дивизија (Немачка)|182. пешадијска дивизија]] (почетком јуна смењена једним пуком [[718. дивизија|718. дивизије]] и једним ''ландесшицен'' (резервисти) батаљоном, а у италијанској зони делови 14. корпуса италијанске 9. армије.<ref name="ВЕ1">{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 3) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |
=== НДХ ===
У априлу, мају и јуну, уз помоћ окупатора у источној Босни успостављена је власт [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], а новоформиране квислиншке домобранске и усташке снаге поселе су готово сва већа места. Мање немачке снаге задржале су се у [[Сарајево|Сарајеву]], [[Добој]]у и [[Зворник]]у. Крајем маја [[Чајниче]], [[Горажде]], [[Фоча|Фочу]] и [[Калиновик]] напустиле су окупационе италијанске трупе. [[Усташка војница|Усташе]] су одмах почеле хапсити и прогањати комунисте и друге политичке противнике, исељавати, покатоличавати и убијати Србе, хапсити и интернирати Јевреје. Конфисковали су готово све трговине, веће занатске радње и покретну и непокретну имовину богатијих Срба и Јевреја. Користећи постојеће верске и националне поделе, усташе су, уз активну сарадњу колонија фолксдојчера у области [[Бијељина|Бијељине]] ([[Петрово поље (Босна)|Петрово Поље]]), [[Лукавац|Лукавца]], [[Зеница|Зенице]] и Сарајева, успеле да подстакну и развију до великих размера ранији верски и национални антагонизам између Хрвата и Муслимана са једне, и Срба са друге стране. Под притиском усташког терора, прогоњено српско становништво почело је у јуну 1941. да се склања у шуме. Један део тих људи (углавном, богатији трговци и чиновници из градова) селио се или бежао у Србију, а мањим делом и у део [[Далмација у Народноослободилачкој борби|Далмације]] који су анектирали Италијани.<ref name="ВЕ1"/>
Ред 475:
}}
=== Акције партизана ===
Прве оружане акције почеле су код [[Семизовац|Семизовца]] 28. јула 1941., на [[Романија|Романији]] 31. јула-1. августа, и на [[Требевић]]у 4. августа. Избијањем устанка Немци су у источну Босну довели и остале снаге 718. дивизије, а италијанске окупационе трупе поново су почетком септембра поселе Чајниче, Горажде, Фочу и Калиновик. Већ у почетку Романија је постала жариште устанка, где је до 18. августа формиран батаљон од 5 чета (око 250 бораца). Почетком септембра Требевићка и Семизовачка чета су, такође, прерасле у батаљоне. Почетком августа дошло је до масовног устанка у Бирчу. Прво је ослобођено село [[Шековићи]] (5. августа), затим низ села у Бирчу, и 10. августа [[Власеница]]. Ослобођена територија Бирча постала је касније једно од најзначајнијих жаришта устанка у источној Босни. На Мајевици и у Семберији борбе су почеле 10. августа. До краја августа на Мајевици је формирана чета од око 100 бораца, а у Семберији-''Бијељинска чета''. ''Мајевичка чета'' ослободила је ''Лопаре'' и прекинула саобраћај на друму Тузла-[[Брчко]]. Непријатељ је присилио ''Бијељинску чету'' да се 1. септембра пребаци у [[Мачва|Мачву]], а 11. септембра разбијена је ''Мајевичка чета''. Мањи део бораца остао је на Мајевици, а остатак се пребацио у Бирач. На Озрену и [[Trebava|Требави]] устанак је почео 23. августа; до 25. августа устаници су заузели [[Грачаница (Тузлански кантон)|Грачаницу]], [[Добој|Добо]]<nowiki/>ј ([[Стари град Добој|сем старе тврђаве]]) и [[Маглај]], и око тих места порушили железничке пруге и телефонске линије.<ref name="ВЕ1"/> У Добоју и [[Усора (река)|Усори]] заплењене су велике количине муниције и хране, од којих је мањи део (око 50 тона муниције и конзерви) евакуисан на слободну територију, а већи део уништен. То је, до тада, била једна од највећих акција у Југославији. Непријатељ је према Добоју брзо интервенисао (са око 8 батаљона) и устаници са Озрена повукли су се на леву обалу [[Спреча|Спрече]] и десну обалу [[Босна (река)|Босне]]. На Озрену су почетком септембра формиране 3 партизанске чете и 1 самостални вод (укупно око 500 пушака)<ref name="ВЕ2">{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 3) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |
=== Акције четника ===
[[Датотека:Jezdimir Dangic.jpg|мини|Мајор [[Јездимир Дангић]], четнички командант у источној Босни.]]
Ред 486:
=== Јачање НОП ===
[[Датотека:Užice and Bihać Republics.png|мини|Слободна територија [[Ужичка република|Ужичке републике]] са обе стране [[Дрина|Дрине]], јесен 1941.]]
На [[Саветовање у Столицама|Саветовању у Столицама]] (код [[Крупањ|Крупња]]), 26. септембра 1941., у присуству делегата из БиХ, одлучено је да се приступи реорганизацији устаничких јединица у читавој земљи: формиран је ''Врховни штаб [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]'' са [[Јосип Броз Тито|Титом]] на челу, са подчињеним ''Главним штабовима'' у свим покрајинама Југославије; усвојен је заједнички назив "партизани" за све борце у читавој земљи, обавезна црвена петокрака и партизанска заклетва, а основне борбене јединице постали су ''партизански одреди'' (састављени од батаљона и чета) са јединственом командом у саставу: ''командант'', ''политички комесар'' и њихови заменици.<ref>{{Cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |
Почетком октобра 1941., у духу закључака Саветовања у Столицама, реорганизоване су партизанске снаге у источној Босни и формирано је 6 НОП одреда: ''Мајевички'', ''Озренски'', ''Бирчански'', ''Звијезда'', ''Романијски'' и ''Калиновички''. У то време [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОВЈ]] је почео да шаље у источну Босну пушке и муницију из фабрике у [[Ужичка република|ослобођеном Ужицу]]. Одлуком ''Главног штаба НОПО БиХ'' укинути су обласни штабови, а штабови одреда стављени су под његову непосредну команду. Предузете су мере за даље развијање партизанских организација и формирани окружни, општински и срески комитети КПЈ тамо где нису постојали.<ref name="ВЕ2"/>
Ред 510:
=== Игмански марш ===
{{главни|Друга непријатељска офанзива}}
Непосредна контрола [[ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|ВШ]] као и присуство [[Прва пролетерска ударна бригада|1. пролетерске бригаде]] утицали су да се заустави осипање бораца у ''Романијском'' и НОП одреду ''Звијезда'' и изазове колебање у четничким редовима. Али, тек започето сређивање јединица прекинула је [[друга непријатељска офанзива]]. У борбама по великој хладноћи и дубоком снегу, јаке немачке, усташке и домобранске снаге успеле су од 15. до 23. јануара 1942. да продру дуж комуникација и заузму градове на ослобођеној територији, попале више села на [[Гласинац|Гласинцу]] и у другим крајевима, и побију или депортују велики број становника. Четничке јединице, по наређењу својих старешина, напустиле су положаје.<ref name="ВЕ2"/> У партизанским одредима поново је почело осипање бораца и прелажење четницима. За време офанзиве Врховни штаб и делови 1. пролетерске бригаде пребацили су се 18. јануара преко железничке пруге Сарајево-Вишеград, и стигли 25. јануара у [[Фоча у Народноослободилачкој борби|Фочу]], коју су неколико дана раније ослободиле од четника јединице ''Дурмиторског НОП одреда''. Главнина 1. пролетерске бригаде извршила је 27. и 28. јануара покрет са [[Романија|Романије]], преко села [[Средње (Илијаш)|Средњег]], Семизовца, [[Игман]]а и села Трнова ка Фочи (''[[Игмански марш]]'').<ref name="ВЕ3">{{
Већ 23. јануара окупатор је предузео прегруписавање својих јединица ради напада на ''Озренски НОПО''. Али тај напад, отпочет 29. јануара јаким снагама (немачка 342. и 1 пук 718. дивизије и око 11 усташко-домобранских батаљона) завршио се неуспехом. ''Озренски НОПО'' (5 батаљона, 1.200 бораца) извукао се испод удара немачких снага. Када су се немачке снаге повукле у [[Добој]], 4. и 5. фебруара, партизани су прешли у општи противнапад на усташке и домобранске трупе, и у борбама до 9. фебруара избацили из строја око 400 непријатељских војника и овладали територијом коју су раније држали.<ref name="ВЕ3"/>
Ред 542:
=== Војвођанске бригаде ===
{{главни|Војвођанске бригаде НОВЈ}}
За то време у источној Босни су под командом ''Привременог оперативног штаба за источну Босну'' оперисали Сремски и новоформирани [[Мајевички НОП одред]] на Мајевици и у Семберији, а Бирчански у Бирчу. У марту и априлу Сремски НОПО постигао је неколико значајних успеха: ликвидирано је домобранско упориште у селу [[Вршани (Бијељина)|Вршанима]] и селу [[Драгаљевац|Драгаљевцу]], а код села [[Загони (Бијељина)|Загона]] и на друму [[Бијељина]]-[[Зворник]] заробио је готово два домобранска батаљона (око 800 војника). 10. и 20. априла су од ''Сремског НОПО'' формиране [[Прва војвођанска пролетерска ударна бригада|1.]] и [[Друга војвођанска ударна бригада|2. војвођанска бригада]]. У мају и јуну 1. и главнина 2. војвођанске бригаде пребачене су у [[Бирач]]. Оне су, заједно са деловима Бирчанског НОПО од 6. до 12. јуна разбиле на Рудишту један батаљон ''15. домобранске пуковније'', а 11/12. јуна ослободиле су [[Сребреница|Сребреницу]]. У Семберији је остао Мајевички НОПО који је, крајем априла, заробио домобранске посаде у селу [[Попови (Бијељина)|Поповима]] и селу [[Амајлије|Амајлијама]], а 11. јуна са 1 батаљоном из 2. војвођанске бригаде код села Драгаљевца напао и без веће борбе, заробио ''3. домобранску пуковнију'' (без једног батаљона) са целокупним наоружањем.<ref name="ВЕ4">{{cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 3) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |
=== Формирање дивизија ===
Ред 578:
У пролеће 1944. источна Босна је добијала све већу важност у плановима и ВШ и непријатеља. Јединице НОВЈ припремале су се да из источне Босне и Црне Горе изврше продор у Србију, док су Немци настојали да их у томе спрече. Ради тога су из Срема пребацили [[13. СС дивизија|13. СС легионарску дивизију]], која је 14. марта прешла Саву код [[Сремска Рача|Сремске Раче]] и [[Брезово Поље (Брчко)|Брезовог Поља]] и истовремено почела да наступа правцем [[Брчко]]-[[Челић (Лопаре)|Челић]]. Иако је по наређењу штаба 3. корпуса НОВЈ 36. дивизија 17. марта напала непријатеља у десни бок на одсеку село Челић-[[Дубравице (Братунац)|Дубравице]], 13. СС дивизија успела је до 18. марта да избије на линију река Дрина-Бијељина-село [[Корај]]-село Челић-Брчко. Непријатељ је од 1. до 8. априла потиснуо 36. дивизију, а 12. априла прешао у општи напад и одбацио 16. и 36. дивизију на гребен Мајевице.<ref name="ВЕ4"/>
Пошто је постојала могућност да снаге НОВЈ буду окружене, Штаб 3. корпуса наредио је 16. и 36. дивизији да се повуку са Мајевице у [[Бирач]] и у рејон Сребренице, а 38. дивизија да се задржи на Мајевици. Али и она се 20. априла, под притиском надмоћнијег непријатеља, морала повући ка Бирчу. При том је под тешким условима евакуисала 200 рањеника са Мајевице.<ref name="ВЕ5">{{cite book|last=Гажевић |first=Никола |title=Војна енциклопедија (том 3) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |
==== Трећи корпус НОВЈ потиснут из Семберије ====
У таквој ситуацији Штаб 3. корпуса добио је од ВШ 21. априла наређење да у Србију упути 2 дивизије преко Дрине. Оне су требале да олакшају продор 2. и 5. дивизије које су из Санџака наступале у Србију. Штаб 3. корпуса поверио је тај задатак 16. војвођанској и 17. источнобосанској дивизији. Све припреме за форсирање Дрине биле су извршене до предвиђеног рока (29. априла), али је непријатељ открио намере 3. корпуса. Јачи делови [[13. СС дивизија|13. СС дивизије]] и ''3. домобранског збора'' из рејона села [[Цапарде (Осмаци)|Цапарда]] и Тузле прешли су 25. и 26. априла у напад и 27. априла ушли у село Шековиће, а 28. априла у Власеницу. У исто време, кренули су и делови [[7. СС дивизија Принц Еуген|7. СС дивизије Принц Еуген]] из Рогатице и Соколца ка Сребреници и Власеници. Да би избегао окружење, Штаб 3. корпуса НОВЈ одустао је од форсирања Дрине и нареди 17. дивизији да се пребаци ка Романији (где је, после тешких борби, стигла 3/4. маја), а 16. 36. и 38. дивизија да се повуку према Кладњу, који је 4. маја ослободила 16. дивизија.<ref name="ВЕ5"/>
Ред 614:
== Литература ==
* {{Cite book
* {{Cite book|ref=harv|
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Гажевић|editor-first=Никола|editorlink=Никола Гажевић |title=Војна енциклопедија (том 3) |year=1974|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Гажевић|editor-first=Никола|editorlink=Никола Гажевић |title=
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Гажевић|editor-first=Никола|editorlink=Никола Гажевић |title=[[Војна енциклопедија]] (том
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Гажевић|editor-first=Никола|editorlink=Никола Гажевић |title=
* {{Cite book|ref=harv|last=|first= |title=Крајишке бригаде |year=1954|publisher=|location=Љубљана |pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=|first= |title=Ослободилачки рат народа Југославије 1941-1945 (књига 1-2) |year=1957-58|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд | * {{Cite book|ref=harv|last=|first= |title=Хронологија ослободилачке борбе народа Југославије 1941-1945 |year=1964|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |
* {{Cite book|ref=harv|last=|first= |title=Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа 1941-1945 (том 2 и 4) |year=1968|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |
* {{Cite book|ref=harv|last=|first= |title=Завршне операције за ослобођење Југославије 1944-1945 |year=1957|publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |
{{Југославија у Народноослободилачкој борби}}
| |||