Вељко Лукић Курјак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Роботизована вишезначна одредница: Хрватско домобранство – промењене везе у Хрватско домобранство (НДХ)
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 29:
Марта [[1942]]. године, Мајевички НОП одред преименован у Други ударни батаљон, а Вељко је постављен за командира Шесте чете. После формирања [[Шеста пролетерска источнобосанска ударна бригада|Шесте пролетерске источнобосанске ударне бригаде]], августа 1942. године, Вељков Други ударни батаљон је укључен у њен састав. После петомесечних борби по Бирчу [[Романија|Романији]], [[Звијезда (планина)|Звијезди]], долини [[Криваја (притока Босне)|Криваје]] и [[Коњух (планина)|Коњуху]], батаљон се у септембру вратио на терен [[Мајевица|Мајевице]] и [[Семберија|Семберије]]. Шеста источнобосанка бригада је октобра [[1942]]. била приморана да се под притиском јаких непријатељских снага повуче са Мајевице и преко реке [[Сава|Саве]] пребаци у [[Срем у Народноослободилачкој борби|Срем]]. Штаб бригаде је тада одлучио да Вељков батаљон остане у Семберији.
 
После повратка Бригаде у Семберију, крајем [[1942]]. године, Вељко је, због великих успеха постигнутих у борби против [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], постављен за командант батаљона. Тих дана батаљон је водио тешке борбе, а у једној од тих борби Вељко је изгубио око. У борбама против усташа код [[Општина Кладањ|Кладња]], фебруара [[1943]]. године, био је поново рањен. Извесно време се лечио у [[Шековићи]]ма, а затим је прентпренесен у Семберију. После делимичног оздрављења, априла исте године, постављен је за команданта [[Трећи мајевички партизански одред|Трећег мајевичког партизанског одреда]]. Са својом јединицом разбио је [[11. јун]]а [[1943]]. године, целу [[Хрватско домобранство (НДХ)|домобранску]] пуковнију. Тада је заробљено комплетно наоружање и 1.256 домобрана. Трећи мајевички одред и Први батаљон [[Друга војвођанска ударна бригада|Друге војвођанске бригаде]], под заједничком командом Вељка Лукића Курјака, ослободили су [[Стари Угљевик|Угљевик]] [[16. јун]]а [[1943]]. године. У [[тузланска операција НОВЈ|борбама за ослобођење Тузле]], у септембру 1943. године, његов Одред заузео је село [[Лукавац (Брчко)|Лукавац]] и водио жестоке борбе с [[Трећи рајх|Немцима]], који су покушавали да продру у тада ослобођену [[Тузла|Тузлу]].
 
После ослобођења Тузле, [[10. октобар|10. октобра]] [[1943]]. године Трећи мајевички партизански одред је преформисан у [[Седамнаеста мајевичка бригада|Седамнаесту мајевичку бригаду]], а Вељко је постављен за њеног команданта. Током [[Шеста непријатељска офанзива|Шесте непријатељске офанзиве]], децембра [[1943]]. године, Вељко је у борби с [[Трећи рајх|Немцима]] на [[Звијезда (планина)|планини Звијезди]] тешко рањен у кичму. Поново је лечен и оперисан у [[Болнице у Народноослободилачком рату|партизанској болници]] у [[Шековићи]]ма; пошто је рана тешко зарастала, пребачен је у трновску болницу у Семберији. Пошто је у пролеће [[1944]]. године, [[Семберија]] била захваћена новом непријатељском офанзивом, већина покретних рањеника је била смештена у раније припремљене [[Земуница|земунице]]. Вељко је тада пребачен у село Глоговац, код [[Бијељина|Бијељине]].