Стефан III Угарски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 16:
| претходник = [[Геза II]]
| наследник = [[Бела III Угарски]]
| династија = [[Арпадовићи
| отац = [[Геза II]]
| мајка = [[Еуфросина Кијевска]]
Ред 25:
}}
'''Стефан III Угарски''' ({{јез-мађ|III. István}}; * почетак јуна [[1147]]-† [[4. март]] [[1172]])
== Раније године ==
Стефан III се родио [[1147]]. године. Кум му је био [[Краљевство Француска|француски]] краљ [[Луј VII]] који је са [[Крсташки ратови|крсташком]] војском пролазио кроз Угарску. Отац [[Геза II]] га је [[1152]]. године прогласио престонаследником. Гезина браћа и Стефанови стричеви Ладислав и Стефан живели су у [[Константинопољ|Цариграду]] на двору [[византијско царство|византијског]] цара [[Манојло I Комнин|Манојла I]].
Кад је Геза умро [[1162]], Стефан III је неколико дана касније крунисан за новог [[Списак угарских владара|краља Угарске]]. Стефан је имао подршку своје мајке Јевросиме и [[острогон|естергомског]] надбискупа Луке. Јевросима је неговала добре односе са немачким кнежевима и захваљујући тој вези, Стефан се оженио [[Аустрија|аустријском]] принцезом Агнес, кћерком херцега [[Хајнрих II, војвода Аустрије|Хенрика II]].
Ред 35:
Манојло I је водио политику да од Угарске учини византијског вазала. Подржавао је Стефановог стрица истог имена Стефана, то јест [[Стефан IV Угарски|Стефан IV]]. После успешног рата крунисан је али Ладислав за краља, као [[Ладислав II Угарски|Ладислав II]], пошто је Стефан -{IV}- био неомиљен у Угарској. Острогонски надбискуп Лука је [[изопштење|екскомуницирао]] Ладислава, на шта је Ладислав дао ухапсити Луку.
Стефан -{III}- је са својим присталицама тражио спас од популарног Ладислава у [[Братислава|Братислави]]. [[1163]]. године умро је Ладислав II. Нови краљ је постао Стефан -{IV}-. Стефан -{IV}- је започео борбе против Византије и против братанца Стефана -{III}-. Задњи је победио у боју код [[Столни Београд|Стоног Београда]] исте године. Борбе су се даље водиле све док се [[Свето римско царство|римско-немачки]] цар [[Фридрих I Барбароса|Фридрих Барбароса]] није умешао и подржао Стефана -{III}-.
Стефан -{IV}- је отрован од својих људи.
== Владавина ==
Ни после стричеве смрти Стефан III није имао миран живот. Његов брат Бела васпитао се на византијском двору, што је Манојлу давало могућност да се наново меша у угарске односе. Разлог спора биле су [[Хрватска]] и [[Далмација]]. После боја код [[Земун]]а [[1167]]. године, који се завршио византијском победом, Стефан и Манојло су клопили мир а Византија је добила Хрватску и Далмацију. Затегнуте односе са [[Млетачка република|Млечанима]] који су почели да шире по [[Јадранско море|Јадрану]] окончане су након динамичних контакта Арпада са млечанским првацима.
И поред многих ратова Стефан III се трудио да обнови државно уређење [[Краљевина Угарска (1000–1526)|Угарске]]. Био је први краљ који је даровао привилегије грађанима, у том случају грађанима [[Столни Београд|Стоног Београда]].
== Епилог ==
Стефан III је умро [[4. март]]а [[1172]]. године са свега 25 година. Највероватније је као и његов стриц [[Стефан IV Угарски|Стефан IV]] био отрован. Надбискуп Лука је дозволио да Стефан буде сахрањен у [[Острогон|Естергому]]. Наследио га је брат [[Бела III]], јер Стефанов син Бела није доживео пунолетност.
== Породично стабло ==
Ред 98:
* {{Cite book|ref=harv|last=Рокаи|first=Петер|authorlink=Петер Рокаи|chapter=Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године|title=Историја Мађара|year=2002|location=Београд|publisher=Clio|pages=7-183|url=https://books.google.com/books?id=I8snAQAACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Szoldos|first=Attila|title=Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića|journal=Povijesni prilozi|year=1998|volume=17|pages=287-296|url=https://hrcak.srce.hr/file/157875}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp Jr.|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The
{{refend}}
| |||