Цивилна одбрана — разлика између измена

У светској литератури, појмови цивилне одбране и [[Цивилна заштита|цивилне заштите]] се користе као синоними, којима би се обухватила иста група послова. Међутим, иако јако слични, ти појмови нису исти. Цивилна одбрана је пре свега, суштински по природи делатности које обухвата, шири концепт од цивилне заштите.<ref name="ЦО1">{{cite journal |last=Комазец |first=Ненад |last2=Шошкић |first2=Светислав |last3=Карапетровић |first3=Љубинко |title=Цивилна одбрана и заштита у систему кризног менаџмента |journal=Безбедност и кризни менаџмент- теорија и пракса |date=2016 |page=15-22 |url=https://rabek.org/wp-content/uploads/2016/10/Zbornik-SRP.pdf#page=23 |accessdate=21. 12. 2018 |publisher=Регионална асоцијација за безбедност и кризни менаџмент |location=Обреновац}}</ref> Наиме, као што је већ написано цивилна одбрана је део одбрамбено—заштитног система земље који представља облик цивилног организовања државе и друштва са главним циљем заштите и одбране становништва, док цивилна заштита представља основу [[Систем заштите и спасавања|система заштите и спасавања]] људи, материјалних, културних и других добара и [[Животна средина|животне средине]], али и отклањање насталих последица. Цивилна заштита као таква произашла је из ефекта који [[елементарне непогоде]], [[Природне катастрофе|природне]], [[Техничко-технолошке катастрофе|техничко-технолошке]] и друге катастрофе или ратна разарања имају или могу имати на становништво, материјална и културна добра као и [[Животна средина|животну средину]].<ref name="Факултет цивилне одбране1"</ref>

 

 

Када би требало повући паралелу и извући разлику између појмова цивилне одбране и цивилне заштите, међу тим разликама налазило би се најпре то да су основни задаци ових области деловања различити. То значи да је цивилна одбрана најпре везана за одбрамбену функцију државе и као таква односи се на брањење цивила током ратних дејстава или елементарних и других непогода. Цивилна заштита са друге стране има функцију заштите цивила, кроз друге механизме деловања, али и помоћ цивилима у отклањању штетних последица ратних дејстава или елементарних и других непогода. Једна од битних разлика између ових појмова и делатности које они обухватају јесте и чињеница да цивилна заштита у суштини не познаје границе, па је тако [[Међународно хуманитарно право|Међународним хуманитарним правом]] успостављен и јединствени знак цивилне заштите (наранџасти круг са плавим троуглом у средини), који су сви учесници тог система дужни да носе, како би могли неометано да врше своје дужности. Ово није случај са цивилном одбраном, она је везана за појединачну државу и начин на који та држава жели да устроји тај систем.

 

Хобсовска идеја о облигацији политичке власти једне државе да пружи безбедност својим грађанима има изузетно велике импликације на данашњу праксу цивилне одбране. На најочигледнијем нивоу она сугерише да је одговорност одбране цивила у случају напада задужена држава, а не индивидуе. Цивилна одбрана као покушај државе да настави пружање "народне одбране" је и даље перцепирано и као циљ и као одговорност сваке државе.<ref name="лев1">{{cite book |last1=Хобс |first1=Томас |title=Левијатан |date=2004 |publisher=Наклада Јесенски и Турк |location=Загреб |isbn=953-222-136-0 |accessdate=22. 12. 2018}}</ref> Управо ова хобсовска идеја је утицала на то да државе озбиљно почну са развојем институција које би се бавиле цивилном одбраном.<ref name="вејл1"/>

{| class="wikitable floatright"

|-

! Сукоб !! Број војних/цивилних жртава !! Однос жртава