Звонко Карановић — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
Почео је да пише поезију под утицајем бит књижевности, филма и поп културе. У својим каснијим књигама експериментисао је с надреализмом и формом песме у прози. Добитник је неколико српских награда за поезију, као и неколико међународних књижевних стипедија, између осталих и оне коју додељује „Хајнрих Бел Фондација“, Келн, Немачка, 2011. Објављивао је у свим најзначајнијим књижевним часописима старе и нове земље, као и у многим часописима у иностранству. Песме су му преведене на шеснаест језика.
 
Написао је трилогију Дневник дезертера коју чине романи ''Више од нуле'' (2004), ''Четири зида и град'' (2006) и ''Три слике победе'' (2009), чија радња је смештена у период април 1998 – 5. октобар 2000. Трилогија прати животне приче тројице урбаних момака који, борећи се за свој поглед на свет, покушавају да живе „по своме“ у земљи опхрваној ратом и економским тешкоћама. Она је посвета изгубљеној генерацији која се деведесетих или иселила из Србије, или страдала у најновијим балканским сукобима, или постала друштвено маргинализована захваљујући свом космополитизму. Сва три романа била су веома запажена у српској књижевној јавности. Више од нуле је доживео три издања, док су романи ''Четири зида и град'' и ''Три слике победе'' били у најужој конкуренцији за НИН-ову награду.
 
Карановић је члан Српског књижевног друштва и Српског ПЕН центра. Живи у Београду.
121

измена