Јуриј II Всеволодович — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 28:
По смрти Всеволода, његово многобројно потомство — због кога су га назвали ''[[Всеволд III|Многородни Всеволод]]'' — завадило се, те се његове државе цепкају на неколико кнежевина. Јуриј, најстарији кнез Суздаља задржава титулу великога кнеза, али губи сваку власт над млађом браћом, која се у својим покрајинама понашају као самостални господари.
 
Против Јурија се диже нови непријатељ Мстислав Мстиславич звани Јунак (''Удалой''), кнез торопски, праунук Мономахов, ''анархиста'' своје врсте, вечити борац против апсолутизма великих кнежева владимирских, савезник Новгородске Републике. Мстислав је склопио савез и са Константином, старијим Всеволдовим сином, коме је Јуриј одузео право наслеђа након саветовања са духовништвом и ''свима људима'' (то је била нека врста земаљског сабора). Изгубивши значајну Липецку битку (1216) Јуриј је изгубио и кнежевску столицу<ref name=":0">{{Cite web|url=https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B)_5|title=Историја Русије (А. Јелачић) 5 — Викизворник, слободна библиотека|website=sr.wikisource.org|language=sr|access-date accessdate= 31. 303. 2018.}}</ref>.
 
== Друга владавина ==
Ред 45:
{{цитат|Дошли смо вољом божјом на наше робове и коњушаре, на гадне Кумане; с нама пак ви склопите мир, немамо рата са вама.}}
 
Руси сакупљају велику војску и полазе у сусрет Татарима. На реци Калци (сада Калмиусу), која се улива у [[Азовско море|Азовско Море]], дошло је до [[Битка на Калки|одлучне битке]], у којој су Руси, 1223. године<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/819149966|title=Džingis-kan|last=Michel|first=Hoàng|dateyear=1991|publisher=Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića|others=Stakić, Jelena (1940-....)., Tanasković, Darko (1948-....)., Prosveta]))|isbn=9788675430216|location=Sremski Karlovci|oclc=819149966}}</ref>, потучени до ногу, а руски кнежеви који су остали живи и заробљени подвргнути су нечовечним мучењима. Али Татари, не искоришћујући своју победу, окрећу се назад и ишчезавају у степама. Руси, који чак нису могли ни да увиде какви су њихови победиоци, виде у овоме догађају само једну кратку и пролазну буру; али се татарска опасност поново јавља после неколико година.
 
=== Друга татарска најезда ===
Године 1227. Џингис-кан умире, и ускоро потом његов наследник [[Огатај-кан|Огатај]] шаље свог нећака [[Бату-кан]]а, или Батија, у завојевачки поход на запад. Са Батијем је упутио и оног од раније познатога [[Субудај]]а. Године 1235. и 1236. Батијеве хорде појављују се на левој обали [[Волга|Волге]] и подјармљују [[Поволшка Бугарска|Бугаре са Волге]]. У зиму 1237 оне прелазе залеђену реку и приближују се области [[Рјазањ]]а од које траже да се покори и да им плаћа данак; а кад је она то одбила, оне је опкољавају и пустоше, врше покољ становништва или га одводе у ропство. Рјазањски кнежеви долазе журно, али се не усуђују да нападну тако бројног непријатеља, јер ниједан од руских кнежева није се одазвао позиву рјазанских кнежева, да им помогне, и склањају се у своје утврђене вароши, које Татари помоћу справа за разбијање зидова заузимају на јуриш. Из Рјазањске области Батиј продире у област [[Владимир-Суздаљ|Суздаља]] и заузима једно за другим [[Москва|Москву]], [[Владимир (град)|Владимир]] и [[Суздаљ]], док његове трупе, растурене по читавој земљи, заузимају и пустоше остале градове<ref name=":1">{{Cite web|url=https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2)_3#IV._%E2%80%94_%D0%A2%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5_%D0%B8_%D1%9A%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B5_%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5|title=Историја Русије (П. Миљуков) 3 — Викизворник, слободна библиотека|website=sr.wikisource.org|language=sr|access-date accessdate= 31. 303. 2018.}}</ref>.
 
== Смрт ==
Ред 102:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Јелачић|first= Алексеј|authorlink= Алексеј Јелачић|coauthors= |title= Историја Русије|year=1929|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B%29|publisher= Српска књижевна задруга|location= Београд|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Миљуков|first= Павел|authorlink= Павел Миљуков|coauthors= |title= Историја Русије|year=1939|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_%28%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%29|publisher= Народна култура|location= Београд|id=}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
*
 
[[Категорија:Рођени 1188.]]