Веселин Чајкановић — разлика између измена

* ''„Преглед римске књижевности“'' (1928), где говори о религијском карактеру најстарије поезије{{sfn|Ђурић|1994|p=316}}

* ''„Преглед историје грчке књижевности“'', за потребе универзитетске наставе остао у рукопису

 

'''Преводи''':

* [[Тацит]]ову ''„Германију”'' (1927) и бројне римске песнике.

* ''„Живот светога Саве”'' (1939), од [[Иван Томко Мрнавић|Ивана Томка Мрнавића]] издатог у [[Рим]]у 1630.{{sfn|Ђурић|1994|p=366}}

'''Народна књижевност''':

 

* ''„Петнаест српских народних песама”'' [[антологија]] (1925) {{sfn|Ђурић|1994|p=300}}

* ''„Српске народне приповетке”'' (1927), зборник који је скупљао две године. Посвећен је [[Ђорђе Поливка|Ђорђу Поливки]]. За зборник је користио 29 рукописних збирака из Архива СКА, одабравши 212 приповедака од 1636, које су везане за мит и религију. Поделио их је на три дела. Први део чине приче о животињама, бајке, новеле, шаљиве приче. Други део чине скаске, легенде, веровања, примитивне приче, док су остале приче накнадно додате. Многе проповетке из овог зборника је употребио за своје радове о религији и митологији, и на тајначин их увео у науку.{{sfn|Ђурић|1994|p=313}}

* ''„Антологија српских народних приповедака”'' (1929), садржи 217 приповедака: 42 из Вукове збирке, 49 из свог зборника „Српске народне умотворине”, а 126 из других извора (збирка Вука Врчевића, [[Босанска вила]], Вила, [[Летопис Матице српске]]), распоређених у седам група: приче о животињама и басне, бајке, приповетке мушке, приповетке кратке, шаљиве, скаске, легенде, веровања.{{sfn|Ђурић|1994|p=317}}

* ''„О постанку и развоју српске народне епске поезије”'' (1959), у Зборнику Матице српске за књижевност и језик. Песме је према садржини и циљу поделио у три групе: песме у славу предака (тужбалице и њима сличне), песме са епским мотивима (такође у славу предака, о смаку света, о нестанку јунака, о силаску у доњи свет) и песме са приповедним мотивима (бајке, новеле, скаске и легенде у епском стиху).{{sfn|Ђурић|1994|p=377}}

* ''„У Бога су вунене ноге, а гвоздене руке”'' (1914)

* ''„Студије из религије и [[фолклор]]а”'' (1924), стидија која представља синтезу након тридесетогодишњег проучавања мита и религије, са преко 60 радова, које је назначио као „претходне”, односно оне који претходе великим синтезама. У њима је реконструисао део по део старинске српске вере, утврђујући првобитни вид и смисао разних религијских појава, које потичу и из најдубље прошлости, а које су и након примања хришћанства,{{sfn|Ђурић|1994|p=7}} често непромењене запамћене у народним умотворинама и у обичајима српског народа до најновијега доба.{{sfn|Ђурић|1994|p=8}}

* ''„О српском врховном богу”'' (1941). Дело је приљено на скупу Академије философских наука 18. децембра 1939, а штампано годину дана касније у оквиру Посебних издања СКА.{{sfn|Ђурић|1994|p=7}} Издање је прошло незапажено, услед избијања Другог светског рата{{sfn|Витезовић|2017}} Представља синтезу, која обухвата „предходне радове” (нарочито култ предака, Божић, слава и Свети Сава), извршена је реконструкција атрибута и функција српског врховног бога [[Дабог]]а{{sfn|Витезовић|2017}} и приказан је најважнији догађај у судару паганства и хришћанства пораз врховног бога, који је са својим великим боговима уступио место хришћанском Богу и његовим свецима, чиме је остварен главни циљ хришћанске цркве.{{sfn|Ђурић|1994|p=8}} Међутим, он у народним предањима налази остатке старе вере.

* ''„Мит и [[религија]] у Срба - изабране студије”'' (1973)

* ''„Речник народног веровања о [[биљке|биљкама]]”'' (1985)

'''Часописи''':