Википедија

Феномен сексуалног злостављања у Римокатоличкој цркви — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 14:
Римокатоличка црква је широм свијета имала једнак приступ овом скандалу: одрицање постојања проблема, игнорисање пријава насиља и застрашивање жртава насиља, премијештање свештеника-преступника у друге цркве, тражење начина да се избјегне плаћање одштете жртвама. Притиснута бројним оптужбама изнесеним против свештеника, те покретањем судских поступака против свештеника-преступника, Римокатоличка црква је почела да оснива своје комисије за испитивање пријављених случајева сексуалног злостављања чији је рад контролисала и усмјеравала. Комисијама нису никад предочене све оптужбе нити предан комплетан материјал везан за оптужбе. Сами извјештаји су на тај начин били некомплетни и писани тако да би се релативизирали злочини кроз статистике којима се жељело показати како процент преступника ове врсте у Римокатоличкој цркви није већи од онога који се може видјети код других цркава, школа и других друштвених организација. Истовремено се је Римокатоличка црква жалила на, по цркви, неоправдано висок публицитет посвећен овом криминалу у редовима саме Цркве.
==Реакције јавности и жртава насиља==
Реакције на понашање саме Цркве су биле организовање Мреже преживелих жртава свештеничког насиља ({{јез-енг|Survivors Network of those Abused by Priests (SNAP)}} - непрофитна организација у САД). Ову мрежу је основала Барбара Блеин (BARBARA{{јез-енг|Barbara Blaine}}) у Чикагу 1988 године и данас ова група која штити права жртава педофилије броји 12000 чланова у 56 земаља.<ref>[https://www.theage.com.au/national/victoria/advocate-warns-on-churchs-silence-strategy-20121126-2a3md.html#ixzz2DR4be5RN Barney Zwartz: Advocate warns on church's silence strategy, The Age, 27 November 2012]</ref>
 
У САД се је појавила и друга организација ''BishopAccountability.org'' као реакција на устаљену праксу бискупа Римокатоличке цркецркве гдје- супремијештања бискупи премијештали хиљадехиљада свештеника-преступника на јавно непознате локације - стављајући свој страх од јавног скандала испред дјечије заштите и сигурности. Бискупи су се јавно извинили због ове праксе коју су они окарактерисали као "грешку" при том не прихватајући ни једног момента одговорност за пасљедицепосљедице ових "грешака". Став ове организације је да истинска одговорност католичких бискупа мора лежати на два принципа: 1) мора постојати пуна одговорност бискупа за педофилију у Римокатоличкој црквиЦркви, појединачна и колективна и 2) бискупи-педофили и они који силују ранљиве одрасле особе морају за своја дјела одговарати пред судом.
 
Да би се утврдила одговорност бискупа за увођење преступника у свештенство као и за селење преступника у парохије у којима преступник није познат, ова организација је предузела на себе задатак да направи једну Интернет колекцију свих јавно доступних докумената и извјештаја релевантних за овај скандал. <ref>[http://www.bishop-accountability.org/Who_We_Are/ BishopAccountability.org Who we are]</ref>
 
Формиране су такође комисије, потпуно независнихнезависне од Цркве, и велике пороте чији би посао био да се да потпунија и праведнија слика размјера овог скандала. Исто тако се захтијева, посебно у САД, уклањање института застаријевања случајева педофилије како би преживјеле жртве овог насиља имале могућност да, за живота, траже правду пред судовима. У самој Цркви су се појавили гласови осуде заташкавања и скривања случајева сексуалног насиља од стране Црквене хијерархије. Поред тога, у земљама у којима је број случајева овог насиља био велики дошло је осипања броја вјерника и смањења броја вјерника који редовно иду на богослужење.
 
==Ватикан и папе==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Феномен_сексуалног_злостављања_у_Римокатоличкој_цркви”