Милер-Јуријев експеримент — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 3 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Милер-Јуријев експеримент.jpg|thumb|350px|
'''Милер-Јуријев експеримент'''<ref>{{cite journal |vauthors=Hill HG, Nuth JA |title=The catalytic potential of cosmic dust: implications for prebiotic chemistry in the solar nebula and other protoplanetary systems |journal=Astrobiology |volume=3 |issue=2 |year=2003|pmid=14577878 |doi=10.1089/153110703769016389|pages=291–304}}</ref> (или '''Јури-Милеров експеримент''')<ref>{{cite journal | title=The analysis of comet mass spectrometric data |author1=Balm SP |author2=Hare J.P. |author3=Kroto HW | journal=Space Science Reviews|year=1991| volume=56|doi=10.1007/BF00178408 | bibcode=1991SSRv...56..185B|pages=185–9}}</ref> је [[експеримент]] који је симулирао хипотетичке услове за које се сматрало да су
После Милерове смрти 2007. године, научници који су испитивали конзервиране продукте оригиналног експеримента открили су да је настало много више од 20 различитих [[аминокиселина]] које је Милер добио у првобитном експерименту, и више од 20 који се јављају у живим бићима.<ref>BBC: ''[http://www.bbc.co.uk/programmes/b00mbvfh The Spark of Life]''. TV Documentary, BBC 4, 26 August 2009.</ref> Штавише, неки докази су наговестили да је Земљина првобитна атмосфера могла имати другачији састав гасова од оних коришћених у Милер-Јуријевом експерименту. Постоје докази о великим вулканским ерупцијама пре 4 милијарде
== Експеримент ==
[[Датотека:Miller-Urey_experiment_-_Work_by_the_C3BC_consortium,_licensed_under_CC-BY-3.0.webm|алт=|мини|Описни видео експеримента]]
У експерименту коришћени су [[вода]] (H<sub>2</sub>O), [[метан]] (CH<sub>4</sub>), [[амонијак]] (NH<sub>3</sub>) и [[водоник]] (H<sub>2</sub>). Све хемикалије биле су запечаћене у петолитарској стакленој посуди повезаној са боцом од 500 ml до пола пуном воде. Текућа вода у мањој посуди била је загрејана до индукционог [[Испаравање|испаравања]], а водена пара је пуштена да улази у већу посуду. У другој посуди су се налазиле и две електроде између којих су се стварале варнице, које су симулирале [[Munja|муње]] у воденој пари и смеши гасова, а симулирана атмосфера поново је хлађена како би се вода кондензовала и капала у филтер у облику латиничног слова „U” на дну апаратуре.
Након једног дана, раствор сакупљен у филтеру постао је розе боје.<ref>Asimov, Isaac (1981). ''Extraterrestrial Civilizations''. Pan Books Ltd. p. 178.</ref> На крају прве недеље непрекидног рада, посуда са кључалом водом је уклоњена, а додат је живин хлорид како би се спречила контаминација микробима. Реакција је заустављена додавањем баријум хидроксида и сумпорне киселине и упарена је како би се уклониле нечистоће. Користећи папирну [[Хроматографија|хроматографију]], Милер је идентификовао пет аминокиселина присутних у раствору: [[глицин]], [[Аланин|α-аланин]] и [[Beta-alanin|β-аланин]] су позитивно идентификовани, док су [[Asparaginska kiselina|аспарагинска киселина]] и [[Alfa-aminobutirna kiselina|α-аминобутирна киселина]] биле мање извесне, јер су мрље биле слабе.<ref name=":0" />
== Извори ==▼
{{reflist|colwidth=30em}}▼
У интервјуу 1996. године, Стенли Милер се присетио експеримената које је извео током живота и изјавио:„Само укључивање искре у основном пребиотичком експерименту даће 11 од 20 аминокиселина”.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20080518054852/http://www.accessexcellence.org/WN/NM/miller.php|title=EXOBIOLOGY: An Interview with Stanley L. Miller|date=2008-05-18|website=web.archive.org|access-date=2018-12-28}}</ref>
Као што је уочено у свим наредним експериментима, и леви (Л) и десни (Д) [[Хиралност молекула|оптички изомери]] створени су у [[Рацемска модификација|рацемској модификацији]]. У биолошким системима, скоро сва једињења су нерацемска или хомохирална.
Првобитни експеримент је данас под надзором бившег Милеровог и Јуријевог студента Џефрија Баде, професора на [[Калифорнијски универзитет (Сан Дијего)|Калифорнијском универзитету у Сан Дијегу]].<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2010/05/18/science/18conv.html|title=A Marine Chemist Studies How Life Began|last=Dreifus|first=Claudia|date=2010-05-17|work=The New York Times|access-date=2018-12-28|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> Апаратура коју су користили за извођење експеримента је изложена у Денверском музеју природе и науке.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20130524090309/http://www.dmns.org/science/museum-scientists/david-grinspoon/funky-science-wonder-lab/research-updates/astrobiology-collection-miller-urey-apparatus/|title=Astrobiology Collection: Miller-Urey Apparatus : Denver Museum of Nature & Science|date=2013-05-24|website=web.archive.org|access-date=2018-12-28}}</ref>
== Хемија експеримента ==
Једнофазне реакције међу компонентама смеше могу произвести [[Cijanovodonična kiselina|цијановодоничну киселину]] (HCN), формалдехид (CH<sub>2</sub>O)<ref>{{Cite book|url=https://www.nap.edu/read/11860/chapter/8|title=Read "Exploring Organic Environments in the Solar System" at NAP.edu|language=en}}</ref> и друге активне посредне супстанце ([[ацетилен]], [[Cijanoacetilen|цијаноацетилен]], итд.):
: CO<sub>2</sub> → CO + [O] (атомски кисеоник)
: CH<sub>4</sub> + 2[O] → CH<sub>2</sub>O + H<sub>2</sub>O
: CO + NH<sub>3</sub> → HCN + H<sub>2</sub>O
: CH<sub>4</sub> + NH<sub>3</sub> → HCN + 3H<sub>2</sub> (БМА процес)
Формалдехид, амонијак и HCN затим реагују Стрекеровом синтезом како би формирали аминокиселине и остале биомолекуле:
: CH<sub>2</sub>O + HCN + NH<sub>3</sub> → NH<sub>2</sub>-CH<sub>2</sub>-CN + H<sub>2</sub>O
: NH<sub>2</sub>-CH<sub>2</sub>-CN + 2H<sub>2</sub>O → NH<sub>3</sub> + NH<sub>2</sub>-CH<sub>2</sub>-COOH ([[глицин]])
Осим тога, вода и формалдехид могу реаговати преко Бутлерове реакције да би произвели различите [[Шећер|шећере]] као што је [[рибоза]].
Експерименти су показали да се једноставна органска једињења градивних блокова протеина и других макромолекула могу формирати из гасова са додатком енергије.
<br />
== Види још ==
*
▲== Извори ==
▲{{reflist|colwidth=30em}}
== Спољашње везе ==
* [https://web.archive.org/web/20080228174337/http://www.issol.org/miller/miller1953.pdf ''A Production of Amino Acids Under Possible Primitive Earth Conditions''] by [[Stenli Miler|Stanley L. Miller]], ''Science'', v.117, May 15, 1953
* [http://millerureyexperiment.com A simulation of the Miller–Urey Experiment along with a video Interview with Stanley Miller] by Scott Ellis from CalSpace (UCSD)
* [http://pubs.acs.org/cen/news/86/i42/8642notw4.html Origin-Of-Life Chemistry Revisited: Reanalysis of famous spark-discharge experiments reveals a richer collection of amino acids were formed.]
| |||