Милер-Јуријев експеримент — разлика између измена

'''Милер-Јуријев експеримент'''<ref>{{cite journal |vauthors=Hill HG, Nuth JA |title=The catalytic potential of cosmic dust: implications for prebiotic chemistry in the solar nebula and other protoplanetary systems |journal=Astrobiology |volume=3 |issue=2 |year=2003|pmid=14577878 |doi=10.1089/153110703769016389|pages=291–304291-304}}</ref> (или '''Јури-Милеров експеримент''')<ref>{{cite journal | title=The analysis of comet mass spectrometric data |author1last=Balm SP |first=Balm|author2=Hare J.P. |author3=Kroto HW | journal=Space Science Reviews|year=1991| volume=56|doi=10.1007/BF00178408 | bibcode=1991SSRv...56..185B|pages=185–9185-9}}</ref> је [[експеримент]] који је симулирао хипотетичке услове за које се сматрало да су постојали у [[Хадски геолошки период|Хадском геолошком периоду]] и проверавали су могућност [[абиогенеза|хемијских почетака живота]]. Овај експеримент је подржавао хипотезу [[Александар Опарин|Александра Опарина]] и [[Ч. Б. С. Халдејн]]а да су услови у Хадском геолошком периоду омогућавали хемијске реакције које су синтетисале [[Organsko jedinjenje|органска једињења]] од неорганских. Овај експеримент 1952. године извели су [[Stenli Miler|Стенли Милер]] и [[Харолд Клејтон Јури|Харолд Јури]] са [[Универзитет у Чикагу|Универзитета у Чикагу]],<ref>{{cite journal | title = Stanley Miller's 70th Birthday | journal = Origins of Life and Evolution of the Biosphere | volume = 30 | year = 2000 | publisher = Kluwer Academic Publishers | location = Netherlands | url = http://www.issol.org/miller/70thB-Day.pdf | format = PDF | doi = 10.1023/A:1006746205180 | last1 last= Bada | first1first = Jeffrey L. | pages = 107–12 | access-date accessdate= 21. 06. 2011 | archive-url = https://web.archive.org/web/20090227093716/http://www.issol.org/miller/70thB-Day.pdf | archive-date = 27. 02. 2009 | dead-url = yes | df = }}</ref> а њихови резултати су објављени 1953.<ref name=":0">{{cite journal |last=Miller|first=Stanley L. |url=http://www.abenteuer-universum.de/pdf/miller_1953.pdf |format=PDF|title=Production of Amino Acids Under Possible Primitive Earth Conditions|journal=[[Science (journal)|Science]] |year=1953|volume=117 |doi=10.1126/science.117.3046.528 |pmid=13056598 |issue=3046|pages=528}}</ref><ref>{{cite journal|last=Miller|first=Stanley L.|last2=Urey|first2=Harold C.|date=|year=1959|title=Organic Compound Synthesis on the Primitive Earth|url=|journal=[[Science (journal)|Science]]|volume=130|issue=3370|pages=245|doi=10.1126/science.130.3370.245|pmid=13668555|via=}} Miller states that he made „А more complete analysis of the products" in the 1953 experiment, listing additional results.</ref><ref>{{cite journal |title=The 1953 Stanley L. Miller Experiment: Fifty Years of Prebiotic Organic Chemistry |author1last=Lazcano|first=A. Lazcano |author2last2=Bada|first=J. L. Bada |journal=Origins of Life and Evolution of Biospheres |volume=33 |year=2004|doi=10.1023/A:1024807125069 |pmid=14515862 |issue=3|pages=235–242235-242}}</ref>

После Милерове смрти 2007. године, научници који су испитивали конзервиране продукте оригиналног експеримента открили су да је настало много више од 20 различитих [[аминокиселина]] које је Милер добио у првобитном експерименту, и више од 20 који се јављају у живим бићима.<ref>BBC: ''[http://www.bbc.co.uk/programmes/b00mbvfh The Spark of Life]''. TV Documentary, BBC 4, 26 August 2009.</ref> Штавише, неки докази су наговестили да је Земљина првобитна атмосфера могла имати другачији састав гасова од оних коришћених у Милер-Јуријевом експерименту. Постоје докази о великим вулканским ерупцијама пре 4 милијарде година, које би могле да испусте [[угљен-диоксид]], [[азот]], [[водоник-сулфид]] (H₂S) и [[сумпор-диоксид]] у атмосферу. Експерименти који су обухватали ове гасове уз оне у првобитном Милер-Јуријевом експерименту су произвели још разноврсније молекуле.<ref>{{Cite news |date=2006-06-02. 06. 2006 |title=Right-handed amino acids were left behind |periodical=[[New Scientist]] |publisher=Reed Business Information Ltd |issue=2554 |url=http://www.newscientist.com/channel/life/mg19025545.200-righthanded-amino-acids-were-left-behind.html |accessdate=2008-07-09. 07. 2008|pages=18}}</ref>

У интервјуу 1996. године, Стенли Милер се присетио експеримената које је извео током живота и изјавио:„Само укључивање искре у основном пребиотичком експерименту даће 11 од 20 аминокиселина”.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20080518054852/http://www.accessexcellence.org/WN/NM/miller.php|title=EXOBIOLOGY: An Interview with Stanley L. Miller|date=2008-05-18. 05. 2008|website=web.archive.org|access-dateaccessdate=2018-12-28. 12. 2018}}</ref>

Првобитни експеримент је данас под надзором бившег Милеровог и Јуријевог студента Џефрија Баде, професора на [[Калифорнијски универзитет (Сан Дијего)|Калифорнијском универзитету у Сан Дијегу]].<ref>{{Cite news|url=https://www.nytimes.com/2010/05/18/science/18conv.html|title=A Marine Chemist Studies How Life Began|last=Dreifus|first=Claudia|date=17. 05. 2010-05-17|work=The New York Times|access-dateaccessdate=2018-12-28. 12. 2018|language=en-US|issn=0362-4331}}</ref> Апаратура коју су користили за извођење експеримента је изложена у Денверском музеју природе и науке.<ref>{{Cite web|url=https://web.archive.org/web/20130524090309/http://www.dmns.org/science/museum-scientists/david-grinspoon/funky-science-wonder-lab/research-updates/astrobiology-collection-miller-urey-apparatus/|title=Astrobiology Collection: Miller-Urey Apparatus : Denver Museum of Nature & Science|date=2013-05-24. 05. 2013|website=web.archive.org|access-dateaccessdate=2018-12-28. 12. 2018}}</ref>