Институт за међународну политику и привреду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 20:
'''Институт за међународну политику и привреду''' (ИМПП) у [[Београд]]у представља научни институт — установу у области друштвених наука која обавља научноистраживачку делатност од општег интереса за Републику Србију.<ref>Министарство просвете, науке и технолошког развоја: [http://www.mpn.gov.rs/userfiles/nauka-pravna_akta/akreditacija/Akreditovani%20instituti-sredjeno-cir(1).pdf „Списак акредитованих института“]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
 
КаоИнститут за међународну политику и привреду систематски један је од најстаријих научних института у Југоисточној Европи,. Институт за међународну политику и привреду систематски се бави проучавањем међународних односа од значаја за утврђивање стратешких праваца политичког, економског, социјалног, технолошког и културног развоја државе, као и њеног спољнополитичког, међународног правног, економског и безбедносног положаја.
 
== Историјат ==
Институт за међународну политику и привреду основан је 8. децембра 1947. године (''Уредба о оснивању Института за међународну политику и привреду,'' „Службени лист ФНРЈ“, бр.107/1947).
 
Од оснивања, Институт непрекидно ради на задацима научног проучавања процеса и појава у области међународне политике и привреде, као и правних и безбедносних аспеката међународних односа од интереса за положај и спољну политику земље.
 
У бившој СФР Југославији, потом у СР Југославији, али и у државној(Државној заједници Србија и Црна Гора), Институт за међународну политику и привреду био је статусно повезан са савезним органима који су утврђивали и спроводили државну спољну политику (''Закон о Институту за међународну политику и привреду,'' „Службени лист СФРЈ“, бр. 11/1974; ''Уредба о савезној јавној установи Институт за међународну политику и привреду,'' „Службени лист СРЈ“, бр. 11/1997, 5/2002).
 
Након распада СФРјугословенске Југославије и раздруживања државне заједнице Србија и Црна Горафедерације,  Институт је престао да функционише као установа од савезног значаја.
 
Одлуком Владе Србије о вршењу оснивачких права у јавним предузећима, јавним установама и организацијама у којима је оснивачка права имала СР Југославија, („Службени гласник Републике Србије“, бр. 49/2006), Институт је прешао у надлежност Владе Републике Србије – ресорног Министарства за науку (''Закон о научноистраживачкој делатности,'' „Службени гласник Републике Србије“, број 110/2005,  50/2006 — испр. и 18/2010).
 
== Области истраживања ==
 
; Србија у међународним односима
 
;Република Србија у савременим међународним односима
Међународни положај Републике Србије у контексту глобалних и регионалних интереса најзначајнијих актера међународних односа;
 
Међународни политички и економски положај Републике Србије у међународним односима;
Билатерални и мултилатерални дипломатски односи Србије и њено учешће у раду међународних организација;
 
Положај Републике Србије у глобалном и регионалном безбедносном окружењу;
Спровођење транзиционе реформе у контексту трансатлантских и евроазијских интеграција;
 
Развој билатералних и мултилатералних односа Републике Србије;
Спољна политика и економска политика Србије као одговори на изазове глобализације.
 
БилатералниУчешће и мултилатерални дипломатски односиРепублике Србије и њено учешће у раду међународних организација;
; Глобални међународни односи и безбедност
 
Спровођење политичких, економских, правних и безбедносних реформи у Републици Србији у контексту регионалних интеграција;
Развој међународних односа у доба после Хладног рата – политичка, војна и економска димензија;
 
; Спољна и економска политика великихРепублике Србије и регионалнихпроцес силаглобализације;
 
Спољна и економска политика великих и регионалних сила;
Нови глобални изазови и претње традиционалној и мекој безбедности и међународне иницијативе за решавање безбедносних проблема;
 
Нови безбедносни изазови и претње у савременим међународним односима;
Развој институционализације међународних односа у 21. веку, са посебним фокусом на реформу Уједињених нација и примену концепта управљања на више нивоа;
 
Међународне војно-политичке организације и остали аранжмани мултилатералне сарадње у овој области;
 
Међународни правни положај Републике Србије
Утицај појединих глобалних проблема, попут нпр. миграција и угрожавања животне средине, на међународне односе и делотворност управљања на више нивоа.
 
; Развој и кодификација међународног права;
 
Развој међународног јавног права и његова кодификација од стране Уједињених нација
 
и других међународних организација;
 
Правни систем Уједињених нација и других међународних организација;
 
Право Европске уније;
 
Решавање међународних спорова;
 
Дипломатско и конзуларно право;
 
Међународно право уговора;
Међународноправно регулисање заштите животне средине;
 
Међународно право о људским правима;
Развој међународног приватног права.
 
и другихРешавање међународних организацијаспорова;
; Светска економија
 
МеђународноправноМеђународно регулисањеправо заштите животне средине;.
Стратешки правци развоја глобалних економских токова и међународних економских односа, као и глобалних трендова у развоју трговине, финансија, технолошког развоја
 
и информатике;
 
; Светска економија
Регионални економски развој;
 
; Развој међународних финансијскихекономских организацијаодноса и сарадње;
Односи Север-Југ;
 
Глобални трендови у развоју трговине, финансија и технолошког развоја;
Глобална и регионална економска сарадња;
 
Регионални економски развој и односи Север-Југ;
; Развој међународних финансијских организација
 
Међународни финансијски односи и финансијске организације;
(ММФ, Светске банке, СТО, ИБРД, ЕБРД итд);
 
Економска дипломатија.
 
; Европске студије
 
; Европске студије
Политички, економски, друштвени, културни и религијски развој у европским земљама узетим појединачно и у Европи као целини;
 
Политички, економски, друштвенисоцијални, културни и религијски развој у европским земљама узетим појединачно и у Европи као целини;
 
Европске интеграције и интеграциони процеси;
 
Европска регионална и суб-регионална сарадња;
Паневропски интеграциони процеси, са посебним фокусом на развој институционалног оквира у виду Савета Европе, ОЕБС-а итд;
 
Процес приступања Републике Србије Европској унији и усклађивање политичког, економског и правног система.
Функционисање политичког система Европске уније и отворена питања даљег проширења и продубљавања наднационалне интеграције;
 
Напредовање Србије ка чланству у Европској унији и усклађивање домаћег правног система са правним наслеђем Уније.
 
Посебно место у организационој структури ИМПП заузима Регионални центар за управљање научним пројектима у формату сарадње 16 + 1 иницијативе [[Појас и пут|"Појас и пут свиле"]].
 
== Часописи Института ==
Линија 119 ⟶ 111:
== Међународна сарадња ==
Међународна сарадња од оснивања ИМПП представља веома значајан део његових активности. Институт је успоставио сарадњу са бројним истраживачким, универзитетским и другим научним институтима и истраживачким центрима у региону и свету. Сарадња укључује међународне научне конференције, округле столове, билатералне разговоре, размену посета, студијске боравке, предавања истакнутих гостију из иностранства, курсеве за дипломате и постдипломце, учешће сарадника ИМПП у конференцијама у иностранству, размену радова и публикација итд. Сарадници ИМПП су учествовали као експерти у раду државних и других делегација на бројним међународним конференцијама и састанцима међународних организација као што су Генерална скупштина УН, Специјални комитет Уједињених нација за проучавање принципа међународног права о пријатељским односима, Комисија за међународно право, Асоцијација за међународно право, ''ECOSOC, GATT, UNESCO, FAO,'' итд. 
Посебно место у организационојмеђународној структурисарадњи ИМПП заузимаима Регионални центар за управљање научним пројектима у формату сарадње 16 + 1 иницијативе [[Појас и пут|"Појас и пут свиле"]].
 
Регионална сарадња