Битка на Јармуку — разлика између измена

Битка је почела 15. августа 636. године.<ref>{{Harvnb|Nicolle|1994|p=92}}</ref> У зору су се обе војске постројиле за борбу на мање од миље. У муслиманским хроникама је забележено да је пре почетка битке Георгије, заповедник снага у десном центру Византијске војске, одјахао до муслиманске линије и прешао на ислам; и умро истог дана у току борбе ратујући на муслиманској страни.<ref name="веза64">{{Harvnb|Nicolle|1994|p=68}}</ref> Битка је почела када је византијска војска послала своје најбоље ратнике на двобој с муслиманским [[Мубаризуни|мубаризунима]]. Мубаризуни су били посебно обучени мачеваоци и копљаници, чија је намена била да убију што више непријатељских заповедника како би се тиме урушио противнички морал. У подне, након што је изгубио више заповедника у двобојима, Вахан је наредио ограничен напад са трећином својих пешадијских снага како би тестирао снагу и стратегију муслиманске војске и, користећи своју бројчану надмоћ и оружану супериорност, постигао пробој тамо где је Муслиманска борбена линија била је слаба. Међутим, византијском нападу је недостајала одлучност; многи војници царске војске нису били у стању да изврше одлучан притисак на муслиманске ветеране.<ref>{{Harvnb|Akram|2004|p=415}}</ref> Борбе су углавном биле умерене, иако је на неким местима било посебно интензивно. Вахан није појачао своју [[Pešadija|пешадију]], од чега је две трећине задржано у резерви, док је једна трећина распоређена за борбе са муслиманима, а на заласку дана обе војске су прекинуле контакт и вратиле се у своје логоре.<ref name="веза64" />

===Дан 2.===

<u>'''Друга фаза:'''</u>16. августа 636. Вахан је на ратном већу донео одлуку да започне свој напад непосредно пре зоре, како би ухватио муслиманске снаге неприпремљене док су обављали своје јутарње молитве. Он је планирао да усмери своје две централне војске ка муслиманском центру у настојању да их заустави, док би главни удари били усмерени против крила муслиманске војске, која би се тада или изгурала са бојног поља или гурнула према центру. Како би посматрао бојно поље, Вахан је имао велики павиљон изграђен иза десног крила са јерменским снагама и телохранитељима. Он је наредио војсци да се припреми за изненадни напад. Без знања Византијаца, Халид се припремио за такву ситуацију тако што је током ноћи поставио снажну линију испостава како би се супротставио изненађењима, што је муслиманима дало времена да се припреме за битку. Центру противничке војске , Византијци нису нанели довољно јак удар, намеравајући да усмере муслимански центар ка свом положају и спрече их да појачају муслиманске снаге на другим положајима. Тако је центар остао стабилан. Али на крилима је ситуација била другачија. Канатир, који је командовао византијским левим боком који се састојао углавном од Словена, нападао је свом снагом, па је муслиманска пешадија на десном боку морала да се повуче. Амр, заповедник десног крила муслиманских снага наредио је свом коњаничком пуку да изврши контра напад, што је неутрализирало византијски напредак и стабилизовало борбену линију на десној страни за неко време, али је византијска бројчана супериорност изазвала њихово повлачење према муслиманском базном логору.